Pokret

Ор

нифестује и изван територије Краљевине у терористичким делима, у читавом низу атентата и у убиствима.

Краљевска Српска Влада, далеко од тога да испуни формалне обвезе из изјаве од 31. марта 1909. год, није ништа учинила да угуши овај покрет, она је толерирала злочиначки рад разних друштава и удружења, управљен против Монархије, необуздан тон штампе, величање виновника атентата, учешће чиновника и официра у превратничким ровењима, болесну пропаганду у јавној настави, толерирала је најзад све оне појаве које су могле да наведу српско становништво да омрзне Монархију и да презре њене установе.

Ово кажњиво толерирање од стране Краљевске Српске Владе није престало ни онда кад су догађаји од 28. прошлог месеца открили целом свету његове кобне последице.

Из исказа и признања виновника атентата од 28. јуна види се да је злочин сарајевски скован у Београду ; да су оружје и експлозиве, којима су убице биле снабдевене, њима дали српски официри и чиновници, чланови „Народне Одбране“, и најзад да је и само пребацивање злочинаца у Босну и њиховог оружја било припремљено и изведено од стране шефова српске пограничне службе. Поменути резултати истраге не допуштају Царској и Краљевској Влади да и даље задржи улогу мирног и стрпљивог посматрача, који је годинама имала према агитацијама чији је центар био у Београду и које су се шириле одатле на територију Монархије; ови јој резултати напротив стављају у дужност да учини крај тим ровењима, која су стална опасност за мир Монархије.

Да би постигла овај циљ, Царска и Краљевска Влада је приморана да затражи од Српске Владе званичну изјаву да осуђује пропаганду управљену против Аустро-Угарске Монархије т. |. скуп тенденција којима је крајњи циљ да се одвоје од Монархије територије које чине њен саставни део, и да се обвезује да угуши свима средствима ову злочиначку и терористичку пропаганду.

Да би се дао свечан карактер тој обвези, Влада

Краљевине Србије објавиће на првој страни званичних новина на дан 26./13. јула ову изјаву:

„Краљ. Српска Влада осуђује пропаганду управљену против Аустро-Угарске тт. ј. скуп шенденција којима се тежи, у крајњем циљу, да се одвоје од Аустро-Угарске Монархије територије које чине њен саставни део и сажаљева искрено кобне последиие ове злочиначке радње. Краљевска Влада жали, што су официри и чиновници српски учествовали у горе поменутој пропаганди и тиме компромишовали односе доброг суседства, на које се Краљевска Влада била свечано обвезала својом изјавом од 31: марта 1909. године.

Краљевска Српска Влада осуђује и одбија сваку помисао и покушај мешања у судбину сшановника ма ког дела Аустро-Угарске Монархије, смалпра за своју дужност да скрене озбиљну пажњу официрима, чиновницима по свему становништаву Краљевине Србије, да ће у будуће најстроже поступитши са лицима која би учинила кривицу одајући се шаквим радњама које ће Српска Влада свим силама спречаваши и кажњавати.“

Ова изјава саопштиће се у исто време Краљевској Војсци дневном заповешћу Његовог Величанства Краља и биће објављена у наредном броју Службеног Војног Листа,

покрет

Поред тога Краљевска Влада се обвезује:

1. Да забрани сваку публикацију, којом се изазива мржња и презрење Монархије и чија је општа тежња упућена против територијалног интегритета Аустро-Угарске.

2. Да одмах распусти друштво звано „Народна Одбрана“, да конфискује сва његова средства за пропаганду и да исто тако поступи са осталим друштвима и удружењима, која се баве пропагандом против Аустро-Угарске Монархије. Краљевска Влада предузеће потребне мере како растурена друштва не би могла да продуже рад под другим именом и у ком другом облику.

3. Да избаци без одлагања из јавне наставе у Србији, како у погледу наставног особља, тако иу погледу наставних средстава, све оно што служи или би могло да послужи стварању пропаганде против Аустро-Угарске.

4. Да уклони из Војске и из администрације у опште све официре и чиновнике криве за пропаганду противу Монархије Аустро-Угарске чија имена и дела Аустро-Угарска Влада задржава себи право да накнадно саопшти Српској Влади.

5. Да прими сарадњу у Србији органа Ц.и Краљ. Владе ради угушивања превратничког покрета против територијалног интегритета Аустро-Угарске Монархије.

6. Да отвори судску истрагу над оним присталицама у завери сд 15. јуна 1914. год. који се налазе на територији српској; органи које упути Аустро-Угарске Влада узеће учешћа у овој истрази.

7. Да одмах притвори мајора Воју Ганкосића и лице под именом Милана Цигановића, службеника српске државе, који су компромитовани резултатом сарајевске истраге.

8. Да спречи успешним мерама учешће српских власти у противзаконом протурању оружја и експлозива преко границе, да отпусти и строго казни пограничне чиновнике у Шапцу и Лозници, који су криви што су помагали извршиоце сарајевског злочина олакшавши им прелазак преко границе.

од, Да да обавештења Ц. К. Влади о неоправданим изјавама виших државних чиновника, како у Србији тако и на страни, који се, ма да су заузимали званичан положај, нису уздржавали да се по-

сле атентата од 15. јуна непријатељски изражавају у интервјуима о Аустро-Угарској. 10. Да без одлагања извести Ц. К. Владу о извршењу мера поменутих у предњим тачкама. Ц. К. Влада очекује одговор до суботе 12. овог месеца до 6 часова по подне. ___Мемоар који се односи на резултате истраге у Сарајеву, у колико'се тичу чиновника назначених

под тачкама 7. и 8. приложен је уз ову ноту.

Кривичном истрагом коју је отворио сарајевски суд над Гаврилом Принципом и друговима по делу убиства и саучесништва у убиству, а поводом злочина који су извршили 28. јуна ове године, до сада је ово утврђено:

|. Заверу, чији је циљ био да се за време бављења у Сарајеву убије надвојвода Фрања Фердинанд сковали су у Београду Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић, лице под именом Милан Цигановић и Трифко Грабеж, а уз припомоћ мајора Воје Танкосића,