Policija

— 644 —

одговарају нашим срезовима и напослетку долазе општине. Ако Г. Протић није овај пример Италије навео намерно, онда _ је он нема сумње нехотице пао у велику заблуду само због тога, што су у Италији старе историске области службене очуване по именима и што је свака од њих подељена на округе (ртоутсе) тако, да нису окрузима поцепане ни у колико. Дакле, као што се види пример Италије. је баш пример,

који. иде у прилог наше тезе, а тезу Г. Протићеву напротив »

туче. Старе историске области Италије имају своју орографску физлономију, историске традиције, уметност, дијалекте, обичаје,

пољопривредни, трговачки и индустријски. живот веома различан

једне од друге, па ипак сви државници италијански од њена постанка до данас нису хтели оживљавати те области никаквом

самоуправом. Признајемо. да је у Италији од увек било, па и. сад има жива покрета да се обнове старе области, или уопште. створе нове простране области, али је тај покрет увек наила-

зио на највеће антипатије. 1) – 2 - Мих. Ј. Петровић.

ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

— —

1. Окрузи ј Под појмом локалне самоуправе треба схватити слободно

„кретање и делање појединих административних јединица, под.

извесном контролом државе, у циљу економског и трговинског

"развића, културнег и просветног напретка, саобраћајног и здрав- | ственог обезбеђења. Затим брига, у циљу заштите јавних и

приватних локалних интереса, у старању о благостању својих грађана, у уживању и ОКО АНИТМ природних блага и снага,

5) В. Аесћага веџа Уоба, ње села ава е јез Ппапсез дез адицтетаноп5 Јосајев еп Нађе (у Кеуц А е: Рапететаје, за 1895. г. св. за: откобар, стр. 86). Затим,

Месћеје Упегбо : Оп ргођјета: о = он Ресетгатето (са пред говором Пијетра Кимјентиа, бив. Министра). Милано 1920. г, Ова ра-

· справа, којом се пледира за регионализам, врло је инструктивна за исто-

рију питања о ПРИ управе. у Италији од њеног ујединења до данас.