Policija

Ето

нож раду „Деца — злочинци“, који је издан под редакцијом проф. М. Н. Гермета и у занимљивим штампаним извештајима петроградског дечјега судије Н. А. Окунева и кијевског — В. М. Левитског. 15

Бољшевичка револуција, као што је познато, срушила је све пређашње судске установе и пређашњу организацију социјалне политике, а на место тога није установнла ништа што би било одређено. Председник Руске Групе Међународнога Савеза Криминалиста, професор В. Д. Набоков, у своме "чланку, штампаном у енглеском часопису „Мем Киззја“ (1920 г. Мо 16) под вавивом „Тће зиргете реп!“ (Велика опасност) умесво вели, да „ће согирноп оР.сћИдгеп 35 (ће тоз! агоји] спите сошипивед ђу ће Војасћемк5“. И, заиста, лица, која су имала могућност да посматрају живот деце у Совјетској Русији, једногласно истичу стално поступно духовно опадање. и чак подивљалост деце. Довољно је напоменути, да је целокупна атмосфера живота прожета сталешком мржњом, да је из школе истиснуто религиозно васпитање, да деца чешће пута долазе у школу са револверима и у њихову средину допире политичка шпијонажа.

Може се рећи само. Када Русија престане бити општим пољем за комунистичке експерименте, она ће се поново вратити племенитом задатку заштите деце, која неће бити као посебничко дело појединих филантропа, већ као један од основних задатака напреднога социјалнога законодавства и сонијалне

политике. Проф. А. В. Маклецов (Харков)

О НАЛАСКУ ИЗГУБЉЕНИХ СТВАРИ

() многим пословима, који спадају у надлежност наших полицијских власти, нема у нас нарочито прописаних упустава, па их, на жалост, нема ни о томе, како ће се поступати са

а Пасац ове напомене опширно излаже питање о напуштености и звлочинству деце у своме чланку, штампаном у часопису „Трудовал помошљ“ (1917 г.) под навивом: „Заштита деце, као социјални проблем савремености“.