Policija
— 414 —
поделом и са тим одвојењем биле везане веома важне последице и у сфери политичкој, и у сфери економској, и у сфери казнено-правној и цивилно-правној. |
То све је остало и за сада, јер прво, ко ради макар тешко и напорно, али уз употребу и најамне радне снаге, сматра се и према новом законодавству као човек, који не ради. Разлика је само у томе, што овај пропис у пракси сада целом својом тежином пада на варошки елеменат (јер су према сељацима бољшевици у том правцу капитулирали), а нарочито на интелигенцију. Друго, као што је парвилно забележио проф. Н. Тимашев, како према интелектуалцима, тако и према преставницима земљовласничке и трговачко-индустријске класе, класна надлежност сваког совјетског држављанина опредељава се условима његове егзистенције у прошлости, а никако не у садашњости.) На тај начин бивши велепоседник, фабрикант, високи чиновник или ђенерал царске службе, ако је сада потпуно сиромашан, нема никакве својине и издржава се занатом или најтежим физичким радом као дневничар, ипак се сматра као буржоа и ограничен је у правима, а бивши радник и (бивши прави буржоа, који сада се јављају као присталице
бољшевичког режима. сматрају се као пролетери и пуноправни
грађани, чак и ако се возе само аутомобилима, имају куће велике капитале, скупоцене наките и т. д.
Што се тиче слободе скупа и савеза можемо навести, „сем горњих података, да ни један савез не може постати без нарочитог разрешења владе, као што се и ни један скуп не може сазвати. Директних закона, који би регулисали слободу
"скупа и зборова до сада у Русији нема, а да би било очи-
гледно, чему то доводи, доста је навести, да чак и скупови који се сазивају на предлог појединих надлештава и зва-
„ничних установа, по закону 1921. год, који важи и сада, могу
се остварити само по дозволи виших управних органа, а седнице чак и научних друштава и ако нису јавне, могу се дрокати само на основу нарочите дозволе за сваку поједину седницу, ма да ова друштва уопште могу егзистирати само на основу уредаба, потврђених од стране владе.
Исто и са неприкосновеношћу стана, личности и имо-вине. Низ прописа новог Устава и новог процесног законика,
1) Проф, Н. Тимишев „Зборник“, стр. 172.