Policija
— 413 —
једна од најглавнијих ознака правих држава. Дакле и у том односу бољшевичка се Русија и у новој ери одвојила од свиге. правних и културних држава.
М
У својој ранијој карактеристици прве ере писац ових: редака на основу својих непосредних опажања и проучавања. бољшевичких декрета и података бољшевичке и стране штампе: тврдио је, да је у питањима гаранција слободе и права личности бољшевизам заузео принципиелно негативну позицију како у својем законодавству, тгко и у својеј пракси. Он је уништио сваку штампу, чак и социаљистичку која је имала. макар сенку независности и опозиционости, и направио је од. штампе један монопол владе. Не само да није признао слободу скупа и савеза, већ је и силом растуравао чаки про»летерске и сељачке скупове (о чему горе већ је било говора). Он је директно изашао против принципа слободе савести и започео систематичко и отворено гоњење против вере, а нарочито православне, и њених служитеља. Он се није зауставио ни пред најсвирепијим репресијама против сваке опозиције, а у том броју и пролетерске и т. д. На крају крајева у „најслободнијој у свету“, по тврђењу апологета бољшевичке владе, пролетерској републици није се показало ни зрно слободе и она се претворила у једну праву деспотију. Совјетска је Русија изгубила црте, које су неопходно потребне код сваког правног државног уређења; она је принципиелно одбацила или фактички поништила све предпоставке, без којихо правној држави не може бити ни говора, а шта је најкарактерније,. поништила чак и принципе слободе рада и слободе кретања.)
Да ли се описано стање у садашњој Русији јако променилог На жалост одговор може бити и у новој ери само негативан. Има безусловно некаквих појединачних промена, али јесушшина остала непоколебљиво иста, и о томе ћемо дати: доказа.
Видели смо већ, у колико је био погажен принцип једнакости. Међутим за поделу на оних, који се труде, и на оних, који се нетруде, за одвојење буржоа од пролетера, нису били изабрани правилни и паметни критериуми, ма да су са том.
#) Чубински: „криза“, стр. 21—23.