Policija

—-- 402. —

Неке промене у правцу правог федерализма могла би донети само нова горе споменута институција. „Савез Нација“, која би се могла претворити у нешто слично старом немачком „Савезном Савету“ (који је постојао поред Рајхстага), али и ту стоји на путу потпуна неодређеност његових права и његове компетенције, коју смо видели и који је у толико велика, што је могла доћи само намерно.

У колико би било смешно говорити о федералистичком уређењу Русије у правом смислу те речи, види се и из тога, што као представници власти у појединим крајевима, а нарочито у њиховим вишим и главним институцијама, систематски се јављају изасланици Москве, који често пута немају готово никакве везе са становништвом тих места, ма да се јављају као изабрани месни органи. Како се то може десити, зашто „слободни чланови“ федералног савеза бирају те људе, — то ћемо видети даље.

Али ако је тако, зашто су бољшевици, који се и по свом програму и по пракси свога владања јављају (као што ћемо се такође уверити) као најогорченији централисти и унификатори, допустили макар и привидни и спољашни федерализам> Зашто постоји неколико т. зван, октроисаних Устава, које је сама централна влада дала појединим совјетским републикама и областима2

То питање није тешко решити. Пре свега бољшевици, кад су дошли на владу, видели су пред собом неколико земаља пређашње Русије, које су за време револуције постале аутономне, а доцније се неки од њих прогласиле као самосталне (Украина Џурџианска, Крим и т. д.) Да не би из почетка отежали свој положај, бољшевици су излазили на сусрет том покрету, у колико су ова или она земља, ови или она народност, примали совјетску владу и федеративно уређење, одричући се самосталности.

Друго је, што су бољшевица још у току своје борбе за владу прихватили, макар и против срца, идеју слободе националног самоопределења, јер су у то доба истицали различите и најшире слободе. Услед тога они нису могли одмах прећи на идеје централизма и унификације, за које су раније грдили и псовали руску императорску владу.