Policija

— 821 —

извршују. Њихов пренесени круг послова, није оно што се разуме обично на европском континенту, то је посао те, хијерарски више совјетске власти.

Совјетски управни систем је мало чудан. Он је негирао поделу власти и спојио власт са народом; у управу су ушли сви грађини; одбацио је онај буржоаски нимбус више централне власти; народу дао самосталност у месним пословима — али оно, што је главно, све је довео у зависност од централне совјетске власти. Истина, народ контролира сам своје ниже управне јединице преко својих изабраних представника, али правно, то је контрола која ограничава самосталност месбних совјета. Овде је правно важно, да ограничава. И да ограниченост буде што већа код совјетског управног система, поред правног система уведена је још и политичка контрола. Совјетска централна власт контролира више из целисходности општих интереса, јер њени се акти појављују више као „декрети“ — уредбе, наредбе, Месни совјети су ограничени у додоношењу и извршењу својих одлука. Није одлука сама по себи извршна; све могу бити и обустављене и поништене. И у место оне идеалне локалне и федералне аутономије у совјетској Русији је створена нека хијерархијски централизована децентрализација без локалне самоуправе; то није ништа друго, него жртвовање локалне самоуправе зарад самоуправе централне државне управе, Радни народ града и села је истина самосталан и суверен у доношењу и извршењу својих одлука само у хијерархијском ценшруму, а не и у локалној совјетској власти, како то тврде руски бољшевистички правни теоретичари. Народ истина врши непосредно све три власти кроз своје локалне совјетске организације; у њима је истина извео непосредну демократију, али није у извршењу тих одлука самосталан, а то је главно. Као што је код њих појединац жртвован за друштво, тако је локална самоуправа жртвована за самоуправу централну. Овде има једна интересантна ствар, у кдјој се ои разликује од самоуправе либералне буржоазије. Либерална буажоазија има за циљ, да заштити правно слободу појединца. И да би се заштитила слобода појединца мора бити самоуправа и у локалној управи и у централној управи. Код бољшевика је друкчије. Они су ставили тежиште на целину и зато је сасвим у духу њихове правне и полититичке кон-