Policija

— 822 —

цепције, да се самоуправа локалних совјета жртвује ради самоуправе централне управе, која представља тај „чисти интерес целине“. Такву чудну правну структуру управне власти има самоуправни систем федеративне Републике Совјета Русије. Зато што је совјетски управни систем хијерархијски организован једни мисле, да совјет представља централизам, којим искључује самоуправу; док други мисле, да представља федералистички управни систем. И једно и друго је погрешно. јер по идеологији бољшевистичкој, пролетаријат града и села, кад узме државну власт у своје руке, мора да организује све у совјете и да кров њих уједини све акције. Друго, сва економска добра припадају целом друштву, читавој нацији, —- спајају се у;један центар. Тај совјетски централизам није исто што и буржоаски. Совјетски централизам не долази „одозго“ већ он пост је од „доле“, по вољи народа, т. зв. „добровољни централизам“. Зато бољшевици и називају свој централизам „најдоследнијим . демократским "централизмом“. Што се тиче федерализма, совјетски систем држи, да централистичка република даје већу месну слободу (Француска из године 1792—1798.) него федеративна република. (Швајцарска). То је њихово принципијелно гледиште, (Јни теже ка централизму, али само у прелазном стадију совјетски је систем федеративан; кроз једну пролазну федерацију, они мисле да могу да остваре потпун централизам. Према томе читав со„Вјетски управни систем може се свести на три основне грешке: прво, што је искључио већи део грађана из учешћа у совјетској власти (ко није сељак и радник), друго, негирао деобу власти; треће, што је завео поред предње неограничену политичку контролу централне совјетске власти.

— Совјетски систем самоуправе одгозгарао би оном идеалном друштву, у коме би појединац тако био етички и сопијално савршен, да би се индивидуални интерес у часу појаве утопио у интерес целине. Данас пак, кад је појединац довољно јак да се на њега мора рачунати такав систем значи један скок у социјалном и управном погледу. Индивидуа је ту, она се на сваком кораку осећа и зато је не треба тако немилосрдно газити и презирати у праву. (КЕ. Заје ез. — Пе |а регвопајне

' Н. Лењин. — Држава и Револуција. Београд, 1920, стр.