Policija

— 262 —

рабично лечење у пастерове заводе и зато издајемо силан новац, и што се беснило тако рећи стационарно одржава.

Мучење живошиња приликом уништавања и поступак са њиховим лешевима. Дешава се да људи убијају своје непотребне, престареле и неизлечиве животиње нарочито псеи мачке на најсуровији начин: камењем, мотком, или им везују камен о врат па живе у воду бацају. Нажалост чешће виђамо да ово врше одраслија деца, ређе људи, што рђаво утиче на њихово васпитање, ствара их суровим и бездушним. А међу тим постоје, бар овде у Београду, сточне амбуланте и ветеринари по другим местима, гдејби се овакве животиње могле најхуманије уништити. Тако исто појединци не закопавају лешине овако убијених или уопште цркнутих животиња, већ ове по варошима бацају на ђубришта или туђа дворишта, па и на улицу. А по селима их бацају по јендецима и ливадама, где се лети црвљају, труле и распадају кужећи околину. Тиме се иде наруку ширењу заразе не само међу животињама, него и међу људима. Такав је случај нарочито код болести званих у науци 2аопозе, која се са животиња преносе на људе. На жалост морамо признати да ми ни у Престоници још немамо уређено стрвиште, већ се лешеви угинуле и убијене стоке од обичних и заразних болести: прострела, беснила и Т. д. и данас закопавају код Карабурме на отвореном пољу. А међутим познато је, да су рационално уређена гробља и стрвишта међу првим хигијенским условима и управо сопа!Но чпе диа поп, за спречавање зараза и здравља људи и домаће стоке.

Скоро сваке године велика је повика код нас на излетнике у Топчидер, Раковицу и Авалу: како ломе гране дрвећу и упропашћују младице у шуми. Тако исто велика је повика на напуштену и неваљалу децу и људе што по варошким парковима и баштама чине штете кидањем цвећа, гажењем траве, ломљењем грана воћака и другог корисног растиња. Уз то долази кварење птичијих гнезда и разбијање нађених јаја у њима и т. д. То су појаве и поступци о којима треба озбиљно размишљати и наћи начина за њихово ефикасно лечење и сузбијање. А кад је тако у Београду шта да кажемо за села у којима напуштена деца и самовољни људи газе