Policija

ВО

на остале крајеве Краљевине, то је у М!. Одељењу Државног Савета схваћено, да је овим решењем проширено на Фин, Дирекције и право суђења по монополским кривицама, у интересу бржег отправљања послова.

А у прилог решења [. Одељења Државног Савета бр.. 3082/27. год. наведен је чл. 190. Устава од 28. јуна 1921. године, који гласи: |

„Судови и судска надлежност могу се установити само: законом“. Овим уставним прописом предвиђено је, да се устројство судова без обзира, да ли су исти редовни, ванредни, или специјални као и њихова надлежност, установљава законом. Даље чл-ом 208. фин. закона за 1922/23. год. одобрено је Мин. Финансија, да може увести у живот све монополске законе, који важе за Србију, са свима изменама и допунама, и у осталим крајевима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, што је и учињено. По чл. 150. закона о монополу дувана све учињене кривице из овог закона суди Управа Монопола, односно Монополски Суд, у чији састав улазе управник Монопола као председник и шефови одсека за производњу и продају као. чланови. Из чл. 152. пом. закона види се, да је овај закон предвидео устројство само једног суда за суђење по учињеним кривичним делима предвиђеним монополским законима за државну област Краљевине Србије. Како је чл-ом 208. фин. зак. за 1922/23. год. закон о монополу дувана проширен на. државну област Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, то само. овај суд има и да суди у првом степену по свима монополским кривицама, без обзира у ком је делу Краљевине дело извршено, изузев области Баната, Бачке и Барање, у којима су раније судиле финансијске управе према пропису чл. 217. фин. закона за 1922/23. годину, што је доцније укинуто чл. 72. фин. закона за 1924/25. годину.

Устројство других судова са одређеном територијалном надлежношћу за монополске кривице ниједним доцнијим законом није одређено. Према овом Финансијска Дирекција у Дубровнику није законом овлашћена, односно није била надлежна, да суди као Монополски Суд по учињеним монопол ским кривицама. |

Позивање Фин. Дирекције на овлашћење бр. 21936/24. год. од 15. јануара 1925. године у пресуди бр. 9505 од 26.