Policija

1 508

Принципу рекласирања приговара се, да се расплинуо у сувише велику осетљивост према преступницима, да је створио тако луксузне казнене заводе да би поштен човек могао позавидети лупежу на лепом и удобном стану, и да је због тога у многоме ослабила снагу и чврстину репресије. Због тога се чују озбиљни протести противу таквог начина извршења казне, нарочито од стране присталица класичне школе, који управо остају при идеји одмазде и идеји застрашења казном како преступника, тако и околине у којој је дело извршено, јер налазе да је то једини пут и начин да се криминалитет сузбије.

И ако истакнути приговори нису без своје вредности, ипак се не може и не сме избацити из репресивног система милосрђе и човечност која је продрла у казнене заводе и ујемчила поштовање личности сваког људског бића, паи најокорелијег злочинца, јер то не би ништа друго значило, него враћање варварским временима, када" казне нису биле дело разума и социјалне правде, него дело страсти, гнева и бруталне освете. За то главни циљ ове репресије мора бити и остати рекласирање преступника, јер је то најбоља гарантија за интересе правног поретка, а сви други циљеви казне имају бити од другостепеног значаја и подређени том главном циљу. ј

Освета је патолошка црта људског карактера, и њој нема места у савременом праву, јер се она не слаже ни са целисходношћу социјалне заштите, ни са хришћанским моралом као једном доста јаком основицом друштвеног поретка. Ово у толико пре, што је и науком и искуством утврђено, да "се ватра ватром не гаси, нити зло злим сузбија. Све што би се могло захтевати у поступању са преступницима, то је потребна озбиљност и строгост у примењивању репресивних и васпитних мера, али строгост без и једне трунке суровости и дивљаштва, и само у оној мери у колико је то потребно да се друштво обезбеди и преступник на прави пут изведе. Иначе у сваком другом облику репресија би пре представала насиље и неправду, него разумну заштиту социјалних интереса и индивидуалних права.

Ар. Илија М. Јелић.