Policija

– 5158.

Кад је сео на столицу баш испред мене, ја га погледах траво у очи и он одмах обори главу. Затим се поче нервозно мешкољити и стезати прсте на рукама а у лицу поцрвени, по чему сам одмах закључио, да се нисам преварио. Упитах га „Ђане, кажи ми, колико си узео новаца из фијоке у блатајни Хери Гловеровој у Билијардском салону у Лаурензвилуг“

Кад му поставих ово питање, он побледи и готово изгуби свест. После кратке паузе, он подиже главу, погледа ме и упита: „Јесте ли ви шеф полицијер“

Рекох му да нисам, нашто ми он рече, да ако би већ имао да говори, 'он би то хтео рећи само шефу а никоме другом. Пристадох, и поведох га к шефу. Оставих га у пред"собљу и уђох сам код шефа, коме сам објаснио жељу ч0века, чији се отисак прста потпуно слаже са отиском на жарти, а који је одбио да мени, или ма коме другоме учини потребно признање о извршењу злочина.

Затим пустих Техе|-а у шефову канцеларију где је исти признао злочин испричавши детаљно сваку појединост ти на концу додао, да је он вољан да се одмах врати у своју „Државу Илинојс где је злочин и извршио, и да неће чекати на потребну и дуготрајну процедуру екстрадиције из Државе Индијане.

Неколико дана касније примио сам својеручно писмо од „Државног Одвјетника у Лаурензвилу у коме ми исти честита на успеху и захваљује на уложеном труду у проналаску „злочинца.

„Кад би све полицијске установе у земљи пружале једна другој овако свесрдну сарадњу у изналажењу злочинаца, као што сте учинили Ви у овом случају, проблем редукције зло-

чина био би врло брзо РОН — додао је он на завршетку «свога писма. ;

3. Отиском прста утврђена идентичност непознатог леша.

Радећи на великој Аустиновој фарми, у близини Фридриксбурга (Верђинија) омакао се је и случајно пао под точкове трактора и на месту погинуо један од раденика, за жога су и газде а и сви остали радници знали само толико, да се звао „Пит“.

3%