Policija

нат

трсту, затим једну зараслу рану од куршума на подлактици десне руке и ожиљак од посекотине на потиљку.

Идентификациона карта Валтера Ђ. Атенса показивала је ознаку истих ожиљака од зараслих рана и посекотина, које су констатоване и забележене приликом његовог регрутовања у војску 24 августа 1918. године.

Оделење за Идентификацију Министарства Војног у Вашингтону располаже са преко дри милијуна отисака прстију од ислужених и отпуштених војника и војника из сталнога кадра. Према томе сваки онај, коме је непознат рад на сре'Ђивању и класификацији отисака, морао би помислити, да је за проналазак једнога од три милијуна отисака, и успешно упоређење истог са донесеним отиском непознатог човека, потребно најмање неколико месеци интензивног рада. Па ипак, у овом конкретном случају цео процес није трајао више од десет минута, што лајицама, који мисле да се вештачење и сравњивање мора вршити редом од једног до другог отиска, никако не иде у главу.

Међутим сви ови отисци рекордирани су и класифицирани по извесним нарочитим карактеристикама појединих линија, и према томе лако је појмљиво што је цео посао у овом случају обављен за непуних десет минута. Само пар минута било је потребно, да се утврди главна карактеристика у отиску прста узетог са леша у Фридриксбургу, да се означи и нађе група отисака сличних карактеристичних линија и коначно, да се у тој групи нађе карта са отиском, чије се линије тачно поклапају са линијама на предложеном, донетом отиску. | Брат погинулог Атенса био је одмах телеграфски извештен о смрти његовога брата Валтера и он је одмах стигао у Фридриксбург где је сутрадан обављена сахрана истог, Да није Кенеди предузео трагање знанственим путем никада се не би знало ко је заправо био непознати „Пит“. а да брат погинулог није стигао из Мисисипи-ја. тело покојног ислуженог војника сахранила би Америчка Легија из Фридриксбурга, уз новчану помоћ од 100 долара, коју даје Влада Сев. „Амер. Савезних Држава за погребне трошкове својих бивших војника.