Policija
— 615 —
мум одушевљења излио се на пожарнике Београда, који су ишли одмах после застава, на челу поворке која је трајала скоро 2 часа и при пролазу кроз Праг до трга „Староместске намести“, свуда су београдски пожарници били поздрављени од стотине хиљада људи, жена и деце поздргвима „Наздар“, „Живели Срби, живела Југославија“ и засипани цвећем. На тргу где је била подигнута трибина за преставнике града Прага и позваке госте дато је почасно место и Комгндиру Београдске Пожарне Чете заједно са представницима Енглеске, Француске, Белгије, Пољске и др. држава које су уче_ ствовале на слету. Југословенски пожарници добили су место · одмах према трибини, а поред њих су продефиловали 65 000 мушких и женских пожарника чешких, који су на тргу формирали једну кару. Тада је староста чешках пожарника 2. Сајдл одржао говор, који је апарат за појачање гласа (мегафон) учинио да га сви могу чути, иако је број присутних достизао 100.000. У говору је изнео развитак пожарства у Чехословачкој, значај његов за одбрану и безбедност имовине појединаца у миру и за заштиту отаџбине у рату; нагласио ја такође потребу за Свесловенску Пожарничку Организацију, чије формирање узео на себе да створи Чехословачки Пожарни Савез, који броји сада око 500.000 чланова добровољних и професионалних, мушких и женских. После овога говорило је још два говорника, а затим је на тргу извршено привидно гашење неколиких кућа, где су чешки пожарници показали своју спрему и умешност у гашењу. После тога пожарници су се разишли по вгроши ради прегледа споменика и знаменитости, којих у Прагу има много-
Истога дана увече, у Дому ,Представништва Прага, даван је опроштајни банкет.
Осим свечаности по вароши, које су биле у част пожарника — гостију, — био је и главни скуп Савеза Свесловенских Пожарника на коме је учествовао и Командир Пожарне Чете Београдске, на коме су сви говорници, а и Командир Београдске Пожарне Чете, истицали значај једне Свесловенске Пожарничке Федерације, кроз коју може у време мира да прођу многе генерације ради обуке, а у случају мобилизације или рата, та би федерација дала стотине хиљада људи, који би исто тако одлично послужили добру Отаџбине као