Policijski glasnik

БРО.Т 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

133

који постепено и у току више година код коња ноцрне. Ти, такозвани трагови мало се помало истроше, и чим љих нестане, нрестаје најбоље и најскупоценије доба у коња. С тога вешти трговци врло често употребљавају ту превару, да би само коња младим представили, што изгубљене траг-ове поново гравирају, па их онда са усијаним и шиљатим гвожђем пеку, и са сумнорном киселином, или другим каквим сретствима за Ф&рбање црно бојадпшу. Обратно од тога, извуку они благовремено тако зване „млечњаке" из вилице коњске, те да на тај начин представе какво ждребе, које још није ни за какву употребу, да је оно за читаву једну годину дана старије, те по томе да је већ за употребу. На тај начин купац претрпи штету, јар га не може читаву годину дана на своју корист да употреби, но га мора за сво то време џабе да храни. А ако одмах не опази да је преварен, те почне пре времена таког коња да преже, јаше и т. д., он га онда сасвим поквари, те му доцније не вреди ни за шта. Осим наведенога бива и то, да се коњима зуби пререзом поткраћују. Што је коњ старији, то му све више и више месо на зубима у вилицу улази тако, да му зуби на тај начин постају у неку руку дужи. С тога сељаци и други купци, кад виде коп.а са дугачким зубима веле: »има дуге зубе, дуго је и живио. к Зато обично иеће ни да купе таког коња, осим ако мм то ништа не смета, што је стар, и ако је при том јевтип а за њихову употребу. Оно додуше, иије лако да се зуби пресеку тако, да се опет са другима иотиуно дотичу и нодударају и да се та превара одмах не запази, али је за вашаре, на којима се обично само сељаци као купци појављују, дов^љна, да су зуби у коња што краћи па ма то и на варљив начин било. Нарочиту олакшицу задобија продавац у своме послу тиме, ако успе, да преглед вилице и зуби коњских отежа. То постизавају они или тиме, што вештачким начином производе пену у устима коња (употреба сапуна) тако, да се зуби од велике пене не могу видети, или што представе купцу да се коњ плаши кад му се хоће вилице да отворе. При операцијама за ово друго онн се служе разним и грозним мучењима. Над коњем њушка коњска, мора да претрпи тако, да се при сваком додиру ове болови понове, те зато несретно живинче и не дозвољава да му се зуби виде. Пресецањем и изгоревањем, зуби се често дуже времена задрже у таком стању. Али, ако се инак након извесног времена то стање загуби или сатре, онда се тај поступак понови, пошто живинче заборави на раније муке, које је ири томе имало. То поновно пресецање, изгоревање и бојадисање зуба, бива обично нред саму продају коња. Ти мариФетлуци бивају продавцу у неку руку тим лакши, шти има купаца, који баш не воле да им је коњ миран и да лако дозвољава, да му се вилице прегледају, јер онда с једне стране држи да је колико толико ,>ватрен (( а с друге му- је опет стране мило, што неће моћи сваки од његових познаника загледати у вилицу новокупљеног коња, и на тај иачин критиковати доба старо"сти његове. Упоредо са ФалсиФиковањем доба старости, иде и ФалсиФиковање слепих очију. Што је коњ старији, то су и те дубине све дубље. Да би се поред зуба и томе доскочило, препредени продавци учине на тим местнма Фине засекотине, па онда удувају у њих каквом тршчицом ваздуха, а за тим фино зашију иглом ране, које за кратко време зарасту. Ово изгледа доста невероватно, али се у самој ствари то више пута десило. Наравно да дејство таког мариФетлука траје само неколико дана. (НАСТАВИЋЕ СЕ).

ПОЖЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. (нАСТАВАк) г. Уверр.њп аотребна за школовање са благодејањем: Суду општине Крагујевачке. Имам пензије месечно, по одбитку процента и порезе, 210 дииара. Ову трошим на издржавање своје и своје породице, која се састоји из жене, четворо своје деце и једног детета мога нокојног брата, које је код мене као сироче на издржавању. Приход што га од неиокретног имања овде у Крагујевцу имам, иде сав на одужење дуга Управи Фондова. поред чега морам још и од пензије додавати.

Код оваког стања немогуће ми је, да на наукама издржавам мога сина Милана и молим суд да ми о томе изда уверење. 21. Авг. 1897. г. Петар Петровић у Крагујевцу. иензионирани судија. Да све ово, што је г. Пегар Петроваћ пензион. судија у својој молби навео, стоји у истини, и да он нрема своме имовном и привредном стању не може свога сина Милана о своме трошку школовати, тврдимо 21. Августа 1897. Алекса Петровић Крагујевац. пуковн. у пенз. Марко Милановић трговац. (На полеђини): № 13357. На основу иотврде сведока, које суд познаје као часне и уважене грађане, којима се може пуна вера поклонити, издати тражеио уверење. Председн. суда: Н. Н. Увера. Г. Петар Петровић пенз. судија, оптерећенје породицом и дуговима, које има на своме непокретном имању, тако, да од ирихода, који добија са истог и од пензије коју прима у 210 динара месечно, једва може да одговара својим обавезама према повериоцима, и да издржава своју породицу. Према чему нема ни по имовном ни по привредном стању могућности, да свога сина Милана о своме трошку издржава на наукама. Ову уверу издаје суд г. Петру на основу прибављених доказа о истинитости садржине изнешене у њој. Од суда оиштине града Крагујевца № 13357. 21. Августа 1897. год. у Крагујевцу. Председник суда: Н. Н. Секретар: (Печат) Одборници: н. н. н. Н. н. н. н. н. Увера. Милош Јоваповић, земљоделац из Златарића, сиротног је стања и пнокосан човек. Од имања има свега пет нлуга земље, са кућом и окућницом, једна кола са два вола, и плаћа порезе свега 26 динара годишње. Од прихода са овог имања и од зараде рабаџијске са колима, издржава себе, своју жену и четворо ситне деце. Према овоме, није ни по своме имовном ни по привредном стању у могућности, да издржава о свом трошку свога сина Петра на наукама. Ову уверу издаје му суд по своме личном уверењу. Од суда општине златарићске 23. јула 1897. год. Ј\» 2154 у Златарићу. Председник суда: Н. Н. Писар: Одборници: Н. Н. Н. Н. Н. Н. Н. Н. Увера. Петар Марковић, овдашњи обућар, стања је по све сирогног, јер нема никаква ни кретна ни некретна имања, нити има капитала са којим би могао своју занатску радњу развити, но просто живи од дневне зараде и издржава себе и своју породицу. Порезе плаћа 10-40 динара годишње. Према овоме нема могућности ни по своме имовном ни по привредвом стању, да о своме трошку школује своју кћер Милеву на вишој женској школи у Београду. Ову уверу нздаје суд Петру на његов захтев и употребу. Од суда онштине неготинске 22. јула 1897. год. у Неготину № 5482. Иредседник суда : Н. Н. Секретар: Одборници: Н. Н. н. Н. н. н. н. н. Увера. Милица уд. Панка Богдановића, бив. овд. бакалина, сем прихода који има од куће, која је овд. вароши, — у 40 ди-