Policijski glasnik

ВЈ>ОЈ 43 ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК 325

Када ово решење постане извршно, тужилац подноси тужбу са својим доказима о постојању дуга. Тако мора бити и тако закон наређује. ■ «-■•—♦ ПРИЗНАЊЕ ПРИПОВЕТКА Гија де Моласана Цео Везиер-ле-Зетел присуствовао је пратњи и сарана Г. Бадон-Лермиесеа, и последње речи говора заступника преФектуре осталб су у свачијем памћењу: »Један поштен човек је мање!" Он је био поштен човек у свима поступцима свога живота, у речима, примером, у држању, у опхођењу, у предузећима, у облику браде и Форми шешира. Код њега није било ни једне речи која не би била пример, никада није уделио сиромаху а да му не да какав савет , никада није пружио руку а да не да какав благослов. Оставио је двоје деце: сина и кћер; син му је био општински одборник, а кћи се удала за бележника, Г. Поарела де ла Вулт, и заузимала је оцлично место у везиерском друштву. Били су неутешени због смрти очеве, јер су га искрено волели. Када се церемонија свршила, вратише се у кућу покојникову, и пошто су се сви троје закључали, син, кћи и зет, отворише тестаменаг, и то тек пошто сандук мртвачки буде под земљом. Један запис еа коверту казивао је ту жељу покојникову. И Г. Поарел де ла Вулт отвори писмо , као бележник навикнут на такве посгупке, и пошто је метнуо наочари на очи, читао је својим тамним гласом, створеним за излагање тестамента: — Децо, моја драга децо, ја нећу моћи мирно вечитим почивати сном, ако вам не признам, са оне стране гроба, не признам један злочин због кога ми је грижа савести чунала цео мој живот. Да, ја сам учинио злочин, злочин ужасан,.одвратан. Било ми је тада двадесет и шест година и почео сам своју судску каријеру у Паризу, живети животом младих људи из унутрашњости, без познанства, без пријатеља, без родитеља, у истој тој вароши. Узедох љубазницу. Како се .људи гнушају од саме речи : „љубазница," а међу тим има људи који не могу живети сами. Ја сам такав. Самоћа ме је испуњавала ужасним страхом, та самоћа у стану, поред ватре, вечером. Изгледало ми је тада да сам сам на земљи,страховито сам, али окружен неодређеним опасносгима, стварима незнаним и ужасним, и зид који ме је делио од мога суседа, суседа којега нисам познавао, впше ме је удаљавао од њега но од звезда које су се виделе са мога прозора. Обузела ме је нека врста грознице, грозница нестрпљења и страха; тишина ме је застрашавала. Тако је дубока и тако тужна та тишина собе у којој се човек види сам ! То није само тишина око тела, него тишина око душе, и када намештај пуцка или се затресе, човеку је ладно око срца, јер не ишчекује никакав шум у том суморном стану. Колико пута, узбуђен, застр&шен том немом непокретношћу, почео сам говорити, изговарати речи, без везе, без разлога, само да се чује нешто. Глас ми се тада причињавао тако чудан — да ме је од њега страх хватао. Има ли ичега ужаснијега него сам разговарати у пустој кући? Глас изгледа да је туђ, да је непознат, говори се без разлога, некоме у празном ваздуху, где нема никаквога ува да чује, и човек зна да речи које му иду из уста ишчекује у тишини просторије. И када мукло одјекује у тишини, оне личе само на одјек, јединствен одјек речи које је мисао са шапатом изговорила. Узедох једну љубазницу, младу девојку^као што су све девојке које у Паризу живе од заната који не може да их исхрани. Била је блага, добра, простодушна; родитељи су јој становали у Поаси. С времена на време проводила је код њих неколико дана. Целе једне године живео сам спокојно са њом, потпуно решен да је оставим чим будем нашао какву младу особу која

би ми се допала да ступим са њом у брак. Овој сам оставио неки мали доходак, јер је сасвим примљена ствар у нашем друштву да се плаћа љубав једне жене, новцем — када је сирота, поклонима —- када је богата. Али једнога дана она ми рече да је бремена. То ме порази и у једноме тренутку видех пораз целога мога живота. Видех окове које ћу морати вући до смрти, свуда, у мојој будућој породици, у мојим старим данима, увек: окове жене која се дететом везала за мој живот, окове детета које треба одгајити, надгледати, штитити, кријући себе од њега и кријући њега од света. Мозак ми се заврте због те новости; и нека нејасна жеља, коју још нисам био изразио, али коју сам осећао у срцу, спремна да се јави, као они људи скривени у заседама који чекају да им се нареди да се појаве, нека злочиначка жеља клијала је на дну моје мисли! — Када би се десио какав догађај ? Колико је тих малих створова што умиру пре но што се и роде! Ох! ја никако нисам желео смрт моје љубазнице. Ја сам много волео ту сироту девојку! Али ја сам желео смрт другом неком, пре но шго га и видим. Родило се. Ја постах муж у мом момачком стану, лажан муж са дететом; ствар ужасна. Личило је на сву осталу децу. Ја га никако нисам волео. Оцеви, као што ви знате, воле тек доцније. Онинемају инстиктивну и необуздану љубав материнску; њихово се осећање мало по мало развија, у колико постају јаче везе свакодневнога живота. Ирође једна година: бежао сам из мога малога стана, у коме су се повлачиле пелене, рубље, чарапе велике колико рукавице, хиљаду ствари побацаних на какав намештај, на наслоњачу, свуда. Бежао сам нарочито да не бих чуо како оно квечи; а дерњало се због свачега, када су га пресвлачили, када су га куиали, када су га успављивали, када су га будили, без престанка. Ја сам учинио извесна познанства и у једном салону сретох ону која је доцније постала ваша мати. Заљубих се у њу, и зажелех да је узмем за жену. Удварао сам јој се; заисках је: дадоше ми је. А ја сам био у несрећном положају. Оженити се, поред ранијег детета, са девојком коју сам обожавао — или рећи истину и одрећи се ње, среће, будућности, свега, јер њени родитељи, људи строги и обазриви, не би ми је никако дали, када би за, то сазнали. Нровео сам читав један месец у трзавици, у душевним тортурама; читав један месец страховите мисли су ме спопадале; осећао сам како у мени расте мржња против мога сина, против тога парчета живога меса које дречи, које ми стоји на путу, које ми ништи живот, осуђује ме на живот без наде, без сваке неодређене наде које младост чине лепом. Тада се разболе мајка моје другарице, и ја остадох сам са дететом. Био је децембар. Била је страшна зима. Каква ноћ! Моја љубазница тек што је била отишла. Сам сам ручао у мојој уској сали, и полако сам ушао у собу где је деге спавало. Седох у наслоњачу поред ватре. Ветар је звиждао, прозори су шкрипали под сувнм и леденим ветром, џ ја сам гледао кроз прозор како звезде бљеште оном оштром светлошћу коју имају у мрачним ноћима. И мисао која ме обузимала већ месец дана поново ми уђе у мозак. Чим бих остао непокретан, она је силазила на мене, улазила у мене и гризла ме. Гризла ме је као што гризу Фикс-идеје, као што рак гризе тело. Она је била ту, у мојој глави, у моме срцу, у целоме моме телу, канда; она ме је прождирала, као каква дивља животиња. Хтео сам је одагнати, отрести се, отворити своју мисао другим стварима, новнм надама, као што се отвара прозор свежем јуТарњем ваздуху да се истера покварени ноћни ваздух; али ја нисам могао, чак ни за један тренутак, изагиати је из мога мозга. Не знам како да се објасни та тортура. Она ми је гризла душу; и ја сам осећао са страховитим болом, правим физичким и душевним болом, сваки ујед њених зуба. Са мном је било све свршено! Како да изиђем из тога положаја? Како се повући, и како признати? А ја сам волео ону која је постала ваша мати манитом страшћу, коју је несавладљива препрека још појачавала.