Policijski glasnik

«

398 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ВРОЈ 51

мушкога и женскога пола могућна једва након најтачнијег посматрања. Такве су врсте чувени балови у Магдебургу, Лајпцигу, у вароши Хале, Бреслави итд.; ту су обично младићи са женским лицем и танким гласом, а фино обријани људи имају перике и одела као у балеткиња, матори су људи одевени у помпадурско одело, а нашминкане жене у одело уланских официра, — — и све то не игра помешано, већ се труде да.забораве на сВој пол: човек игра с човеком, жена са женом, и то с каквим изразом лица, с каквим понашањем, с каквим манирима брр; ко то није видео, тај и не зна, за шта је све способна човечја природа, као и то, какву страховиту сенку може да има на себи берлински живот! Да би била чвршћа веза међу њима, много им помаже злочиначки језик и њихови нарочити надимци. Разуме се, да нам није могућно преводити на српски њихове сковане речи и изразе; разлог је највећи у томе, што су то већином потпуно новосковане речи, које иначе у немачком језику немају савршено никаква значења. У осталом, нашим ће читаоцима по свој прилици бити познато, да је такав исти случај и са »лоповским језиком" наших злочинаца. Чим берлинско злочиначко друштво добије каквога новога члана, оно му обично одмах издене нарочито име, које стоји у ма каквој вези са тим новим чланом ; дугом употребом и временом заборавља се право име тога члана, али за то се добро памти његов надимак, и то често дуго и после његове смрти. Таква су имена нпр.: »Блехана Глава", »Лепи Роберт", »Црвенко«, „Државни Саветник", »Шустер®, „Оперски Певач«, »Углађени Адолф «, »Лађин Кљун", „Дустабанлија«, »Недељни Јахач", „Дугачки Еде с( , „Командант Вароши", „Август Баштованџија«, „Државни Тужилац«, „Златни Фазан« итд. Таквим надимцима не оскудевају ни женске ; ево примера : »Мина Чоколада«, „Лажна ГроФица®, „Дугачка Клара <( , „Шарена Марија«, „Дугоноса Паулина«, „Крадљивица Ида", „Бисерна Алата", „Ана Драгонер«, „Криви Фењер", „Краљица Ноћи к , »Банкарева Удовица« и т. д. У посреДној или непосредној вези са лоповима стоје јатаци, међу којима је велики број пређашњих злочинаца, и они већином терају свој занат под Фирмом станирара или зајмодаваца. Њих има у Берлину веома много, а познато је, да је јатак гори од лопова, те полиција има готово више посла с њима, него ли са лаповима. Они са необичним лукавством и вештином тргују и промећу крадене ствари, тако да се често украдена сгвар, на један сат по крађи, налази већ у четвртим или петим рукама, а често и ван Берлина. Отуда и долази то, да се готово увек лакше проналази лопов, него ли украдена ствар. Лопови обично унапред јаве јатаку, када намеравају да изврше какву повећу крађу, и онда им он по пријему крадених ствари често издаје и чекове на државну или другу коју банку, ако Је вредност ствари велика. За предмете од велике вредиости имају они нарочите купце, који то протурују ношто стварима ма за какав начин измене спољашљи изглед; или их иребојадишу, предругојаче, униште на њима Фабричну марку и т. д. Ваљда не треба ни да иоменемо, да јатаци и њихови другови одатле црпу највећи део добити, а да лопови добивају минимум праве вредности покрадене робе. Положај је злочинаца тежак како пре извршеног дела, гако и после: новац који преостане од похаре брзо се проћерда, и одмах долази потреба за новим злочинством. Често су томе криви и сами јатаци; они подстичу злочинце и показују им све нове прилике за рђава дела; тако то иде све дотле, —■ што каже пословица, крчаг се носи на воду све дотле, докле се не разбије — докле их једнога дана не ухвати полиција и не пошаље их на дугогодишњи затвор или робију! — — Овде је сада прилика, да промогримо спољашност берлинских злочинаца, о чему се у круговима публике чују најчудноватије ствари. Берлинског злочинца врло тачно описује један анонимни виши полицијски чиновник; он га описује овако као тип : „Већином је учтив и уљудан, креће се веома пажљиво, одело му није запуштено и ирљаво, већ се, колико му допуштају материјалне прилике. облачи веома брижљиво и уредно, често и елегантпо, а брине се и за уљудаи изглед ; кожу држи врло чисто, а коса су му и брада врло брижљиво очешљани. И сам му је поглед већином слободан и благ, докле год није на путу злочина, докле год није у борби за свој опстанак, а при тим му се страстима очи страховито запале. Наравно,

ца свему доприноси много и њихова вештина ирерушавања, која је код берлинских злочинаца развијена у највећој мери. Наивни грађанин или странац, који шврља по Берлину, посећује локале и све оно што је интересно видети, и не сања, да су велики део људи, с којима он долази у додир, који му нуде своје услуге, или их Фактично и чине, да су то већим делом кажњавани субјекти. Принципал, када најми своје људе, по њиховој спољашности и не сања, да се на тај начин веома вара. Пре кратког времена извршено је у једном ресторану неколико крађа по ноћи, и украдено је новаца, вина и т. д. у вредиости више хиљада марака. Криминална полиција баци сумњу на оберкелнера. Принципал то одсудно одби од оберкелнера, и рече, да он за њега јамчи. Па ипак се доцније утврдило, да је крађе заиста извршио оберкелнер, заједно с једним слугом, којега је он сам најмио. Истрагом над њима дознало се, да су обојица често пута кажњавани лопови, који су се те службе примили, само да би могли наставити своје крађе. Кад је све то чуо ресторатер, хтео је, што кажу, да падне у несвест. Стотинама се људи дешавају такве ствари као горњем ресторатеру; па и они би људи имали муке са берлинским злочинцима, који се хвале, да рђав карактер човека могу да прочитају у самој његовој физиогномији . У опште је тешко посматрати те тако зване „злочиначке Физиогномије®; тешко их ч је познати, докле могу да мењају своју спољашњу појаву. Свакојако је на робији једино место, где нам зликовац излази тако рећи наг пред очи, и то је посматрање тада одвратно. На робији су злочинци обријани, или имају кратке маље, кратко су ошишанн, једнолико су обучени, и тек се тада у њиховим Физиогномијама могу прочитати свирепост и терет страсти." Исти криминалиста одриче, да у Берлину постоје чигаве зликовачке генерације, и то је тврђење наишло и на стручњачки отпор с друге стране; на сваки начин је тачно, као што он вели, да многи старији злочинци крију своја дела и од ближих и од даљих чланова своје Фамилије, и покушавају, да чак и васпитање њихове деце буде са свим одвојено од таквих послова. Даље постоји заиста и та чињеница, да они злочинци, који бивају протерани у Берлин, не напуштају више ову варош, и радије у њој трпе сваку муку и невољу, него ли шго иду у друго које место, где би могли уредно и мирно да живе. * * * Сад ћемо се још задржати на проматрању злочиначких гнезда и станова; ту долазе на првом месту месга, у којима злочинци налазе преноћишта, а њих има у Берлину врло много. Та су места скровиште најгорег моралног пролетаријата, и она веома рђаво утичу на развитак младежи у нижим класама. Висока цена становима, а уз то скуие намирнице за живот у престоници, натерују хиљаде и хиљаде становника, да издају своје станове, те да на тај начин теку капитале. Кирајџије су оба пола, а обично припадају раденичком сталежу; али често долазе у таква гнезда и људи из бољега сталежа, ако нису у отању да својим средствима намире све потребе. Да би се број таквих берлинских становника бројао на многе хиљаде, раденицима се придружују и трговачки помоћници, кондуктерп на трамвајима, железницама, поштама итд. Од сумрака па до дубоко у ноћ пуне се та станишта изнуреним особама; често су људи и приморани да спавају на таквим местима, те им је свеједно, каква им је постеља, а и шта би могли захтевати за ону багателу, што плаћају недељно за стан. Газде тих станова умеју врло добро да рачунају, и за то употребљавају сваки кутић у собама, те у њему направе постељу; уморни људи траже у вече лгурно постељу, која се састоји из једне сламњаче и једног покривача. Често се дешава, да је постеља на голој земљи, у ходнику, у кујни, и то кревет уз кревет; често и газда и газдарица станују и истој соби, која је препуна одраслих и деце, људи и жена. На санитарну опасност у таквим јазбинама прво је указао тајни медецинални саветнпк Д-р Пистор у једном медицинском часопису. Дакле није само морал у опасности. Ево бројева. Од 344.941 стана у Берлину прошле је године била од прилике једна половина, на име 152.493, осим кујне и одељења, која се не греју, у којима се могла грејати само једна соба, а од њих је у 46.141 соби било по пет до девет, у 554 по десет до четрнаест, у пет по петнаест до деветнаест, и у 2 чак и више од по двадесет становника. 31.420 станова је било,