Policijski glasnik

124

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСШ1К

БРОЈ 15 и 16

— Извините ме, молим вас. поче он с привидном забуном. Раскољњиков... — Ах! Чините ми велико задовољство, ушли сте тако расположени... Гле, не ће да каже баш ни добар дан? додаде ПорФирије Петровић, дајући знак главом Разумихину. —• Не знам, доиста, што се наљутио на мене. Рекао сам му само у путу да личи на Ромеа, и... и доказао сам му то, није нигпта више било. — Свињо! рече Разумихин и не обрћући главе. — Морао је имати врло озбиљних разлога, те да тако рђаво прими ту малу шалу, нримети омејући се ПорФирије Петровић. — Дакле истражни судпјо... вечити испитивачу... шта те се ђавола све то тиче! рече Разумихин, који се и сам стаде смејати; он беше наједаред прпкрио сву своју срдитост, и приђе весело ПорФирију Петровићу. — На страну будалаштине! Пређимо па нашу ствар; представл^ам ти свога пријатеља Родјона Романовића Раскољњикова, који је много слушао о теби и жели да се с тобом упозна! Замјотов! Којом срећом ти овде? Ви се дакле познајете? Откад? „Шта ли ће то опет рећи ?" запита се брижно Раскољњиков. Питање Разумихиново као да мало збуни Замјотова; при свем том, он рече неусиљено: — Јуче смо се код тебе уиознали. — Опда је прст божји ту умешан. Замисли, Порфирије; да ми је он прошле недеље врло живо исказао жељу да ти буде представљен, алп као да вам ја нисам био потребан те да се упознате један с другим... Имаш ли дувапа? ПорФирије Петровић био је у јутрењем оделу: у шлаФроку, са скљечканим паиучама на ногама и врло чистом кошуљом. Био је то човек од тридесет и пег година, нешто већи од обичног раста, и са баш приличним трбухом. Није носио ни браду ни бркове, а и косу је кратко шишао. ГБегова иовелика и округла глава представљала је неку особиту округнину па потиљку. Његовом подбулом, округлом, мало пљоснатом лицу није Фалило ни живости, па баш пи веселости, ма да му боја, тамио-жута, није одавала бог зна какво здравље. Могло би се наћи добродушности у тој појави очију без израза које, скривене готово белим трепавицама, непрестано жмиркаху као да се подмигују с неким. Погледи тих очију чудио опорицаху осталу Физиономију. На нрви поглед, сиољашност истражнога судије имала је нечег женског на себи, али та образина није могла дуго варатп иажљивог посматрача. Чим дознаде да је Раскољњиков дошао до њега ради неког малог иосла, Порфирије Петровић понуди га да седне на диван, а сам оста стојећи на другом крају дивана и као пр>иправљаше се с највећом журбом. Обично се осећамо и мало збуњени кад иам човек, с којим тек што смо се упозналн, показује толику ЛЈубогштљивост да нас чује ; забуна нам је тим већа што ни предмет, о коме имамо да говоримо, баш у нашим рођеним очима, није толико достојан особите нажње која нам се указује. Ипак, Раскољњиков, у неколико јасних и кратких реченица, исприча своју ствар; бар могаде узгред добро испитати ПорФирија Петровића. Овај ггак, од своје стране, не испушташе га из вида. Разумихин, седећи преко пута од њих, с нестрпљењем их слушаше гледајући час у свога пријатеља, час у истражног судију и обратно, што мало прелазапге меру. „Будало ! <: грдио је у себи Раскољников. — Ваља се изјаснити код полиције, одговори најравнодушнијим изгледом ПорФирије Петровић : — рећи ћете да би, поигто сте извештени о том догађају, т. ј. о том убиству, желели да сгавите до знања истражном судији, који води ту ствар, да су такви и такви предмети ваши и да хоћете да их откупите... или... али, у осталом, писаће вам се. — Несрећом, одговори Раскољњиков, као бајаги збуњено, нпсам за сад у стању... и моја ми средства баш не допуштају да откугшм ту спгнурију... Видите, ја бих желео да се за сад ограничим само на то, да јавим да су те ствари моје и да, кад будем имао новаца... — Не чини то ништа, одговори Порфирије Петровић, који хладно дочека та Финансијска пзвињавања; у осталом, можете, ако хоћете непосредно мени писати, рећи ћете да сте изве-

штени о тој ствари, и желите да ми доставите до знања, да су такви ггредмети ваши и да... — Могу ли написати то писмо на обичггој хартији? прекину га Раскољњиков, као да се интересује само иовчаном страном ове ствари. — 0! не мари, ма на каквој хартији! ПорФирије Петровић изговори те речи са изгледом искреног подсмевања, намигујућп на Раскољњикова. Бар би се он могао заклети да се то подмигивање тицало њега и одавало враг ће га знати какву задњу мисао. Можда се он, нокрај свега, варао, јер то потраја једва једну секунду. „Он зна% рече у себи изненада. — Опростите ми што вас узнемирујем за таку маленкост, поче он доста сметено, — те ствари укупно вреде пет рубалЈа, али су ми особито драге као усггомена и ггризнајем да сам био јако узнемирен, кад сам дознао... —■ Зато си био јуче тако брижагг кад сам рекао Зосимову да ПорФирије испитује соггственике заложених сгвари! примети с очевидном намером Разумихин. То је било и сувише. Раскољњиков не мога се уздржати и погледа, севајући очима, злосрећног брбљавца. Чим оиази да ће тиме учинити будалаштину, потруди се да је поирави. — Изгледа да се спрдаш са мном, драги мој, рече он Разумихииу, као бајаги нротивећи се. Признајем да се можда гг сувигне бринем за ствари апсолутно незпатпе у твојим очима; а^1и ипак за то није право да ме за то сматраш као егоисту грамзљивца: те ситнице пису без вредности за меие. Као што сам ти мало час рекао, тај сребрни сахат, који иначе вредп врло мало, јесте све, што ми је од оца остало. Слободно тије потсмевати се са мном, али моја је мати дошла — говорећи то он се обрну ПорФирију, — и ако она дозна, нродужи он обраћајући се напово Разумихину, што је могуће потресенијим гласом, ако дозна да тај сахат није вигпе код меие, уверавам те да би пала у очајање. Жене ! — Ни најмање ! Нисам ја тако разумео! Ти си сасвим рђаво схватио мојумисао! протествоваше Разумихин ожалогпћен. »Је ли то добро било? Је ли ириродно? Нисам ли преувеличао својом прпмедбом?" питаше се брижно Раскољњиков. в 3а гпто сам рекао: жене?« — Ах! дошла вам је матн? заппта ПорФирије Петровић. — Јесте. — Кад је допгла? — Сииоћ. Истражни судија заћута за тренутак; као да премингља. — Ваше ствари ни у ком случају ие могу бити изгубљене, рече он мирним и хладним тоном. Одавно сам очекивао вашу иосету. И као да ништа ггнје било, ггримаче живо пепељару Разумихину, који немилосрдно отресаше пепео своје цигаре на тепих. Раскољњиков се најежи, али истражни судија изгледао је као да то и не прнмећује, заузет сав тиме да сачува свој теиих. — Како, ти си га очекивао? Али зар сн знао да је он што заложио ? повика Разумихин. Порфирије Петровић, не одговарајући му, обрати се Раскољњикову: — Вагие обе ствари: ирстен и сахат, иашле су се код ље, завијене у једгго ггарче хартије, и на тој је харгији записано оловком вагпе име с назначењем дана, кад је примила од вас те нредмете... — Ала ви имате добро памћење ! учини Раскољњиков усиљеним осмехом; нарочито се трудио да слободно гледа у истражног судију; ипак гге мога уздржати се, додаде наједанпут. — Ја сам учинио ту примедбу због тога, што је дужника заложеггих ствари без сумње било веома много и ви би имали, мислио сам, муке да их се свију опоменете... А ви, на протггв, тако се јасно свију сећате, и... и... »Глупо! Слабо! Зашто сам то додао! — Али готово већ с-у сви познати; само ви не бесте јоиг дошли, одговори ИорФирије с неком фином готово ненриметном иронијом. — Био сам болестан. — Чуо сам то већ. Рекли су мгг да сте били јако болесни. И сад сте још бледи...