Policijski glasnik

№0Ј 2?

110Ј1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

заједно упутише к мени. Мој ме колега представи као свог давнашњег познаника и пријатеља а новодошавше као своје рођаке велепоседника и бившег уланског оФицира Гринвалда са госпођом супругом. За време представљања посматраше ме госпођа неким наивно-радозналим погледом који ме је у пркос своје наивности ипак довео у забуну. Ја ову забуну приписивах у први мах ситуацији у којој се налажах, јер готово сваки човек пада у већу или мању забуну, када га неко изненада представи каквој лепој жени, о којој до тада никада није чуо и за коју не зиа у коју категорију жена да је стави. Бар мене је то увек доводило у забуну, тим више што сам врло ретко долазио у такав положај. Али доцније увидех да то није био прави узрок моје забуне. Докле је мој колега занимао своје рођаке разним породичним питањима, као што је то обичај код рођака, који се давно нису видели, отресох се ја забуне, па стадох пажљиво посматрати моју нову познаницу, која је случајно \п8-а-У18 мени седела и живо причала нешто о својим родитељима, код којих су тога дана били у посети. Беше то женица особите лепоте. Лепо овално лице са чистом, готово прозрачном кожом, дивно је хармонисало са танким али као угаљ црним обрвама и нрилично малим носићем са танким ноздрвама, које су се час по час надимале. Не баш мала уста са руменим, увек влажним уснама и ситним као снег белнм зубићима, између којих се сваког часа појављиваше малени врх језика; лепо чисто чело са мрежицама танких плавих жилица по слепим очима, све јој то даваше изглед безазленог девојчета. Али најлепше и у исто време најнеобичније беху на њојзи очи. Посматрајући је тако са стране, изгледаху ми те велике, крупне очи, које ми се учинише у први мах смеђе, тако пуне милокрвности и благости, да ми се цела нојава ове жене учини готово анђеоска. Али доцније када њен муж стаде причати моме колеги о неким припремама за лов и када се она окрете мени,осетих како ми крв нод њеним погледом појури поново у главу, и сада тек опазих да у тим очима беше оно што ме је доводило у забуну; нешто што до тада никада у човечијем оку не спазих." „Доктор, коме се за време причања беше угасила цигара, запали је поново, па повукав неколико гутљаја »од онога," настави: »Доцније, када сам са овом Јкеном већ стајао у интимним одношајима, покушавао сам више пута да докучим и да'деФинишем, шга је то у њеним очима било, што ме је доводило у забуну и крв ми узрујавало; али ми то никада не пође сасвим за руком. Знам само то, да је поглед тих очију за дуго могао бити умиљат и благ, па да наједаред нешто неодређено, готово рећи тајанствено севме у њима као муња, али не муња која се да видети, као што је то случај код погледа кокетних жена, које тренутним напрезањем очњег нерва и јачим расклапањем очних капака, истом даду моментани, ватрени изглед, но одсев који се не да очима видети, али тим јаче осетити, јер продире у мозак онога, кога погледа, као усијана игла. Више сам пута, кад је са мном говорила, пазио да дознам, да ли је тај поглед што продире у мозак био у њеној моћи: то јест, да ли га је могла уиотребити, кад год је хтела, као што то чине кокете, па сам се уверио да није, но да то беше нека врста излива њезиних унутрашњих осећаја Уверио сам се, да тај поглед севне само онда, када се њене душе такне нешто што њу занима или усколеба. Као што рањеник ужасно врисне кад му се и најмање дотакне оголићени нерв на рани тако би и њен умиљат благ поглед, кад год би се у разговору нешто текло њене душевне сензибилности, плануо, па брзо и без икаквог претходног тражења мога ока, погодио у сред моје зенице, тако директно и оштро, да осећах бол у мозгу, као да ми је кроз око какво оруђе продрло. Дакле, ка што рекох, она се окрете мени, иа се упусти са мном у разговор. Шта се све тога вечера говорило, не бих вам сада умео рећи и кад бих хтео. Знам само, да се разговор између мога колеге и његовог рођака цело вече врзао око лова и неких припрема за исти. Што се нас двоје тиче, она је са наивном радозналошћу питала: које сам народности, одакле; даље о Бечу, Берлину, и т. д. На сва ова питања ја одговарах некако растројено и нервозно, једно што сам се стидео своје забуне, а друго што се налажах под утицајем неког чудноватог, неодређеног осећаја, који се састојао из неке симпатије према овој жени и страха од ње, или боље рећи од оног ње-

ног погледа, који сваког тренутка очекивах. — Не знам да ли вам се кад год десило, да обрваћени запаром и тишином прилегнете после ручка на постељу, у намери, да заспите, па да вас из полудремежа уједанпут тргне глас клавира, накомесе вежба почетник. Неколико правилних тонова неке монотоне арије — све знање свирача — па наједаред један дисхармонички звук, па прекид. Тако једаред, дваред, па онда све даље и даље. Кад би се арија даље без прекида свирала, ви би најзад уз пркос музике могли и заспати, али онај дисхармонички звук и прекид, који се сваке две три минуте понавља, доводи вас до очајања. Нервозност вас све јаче обузима, арија и свирка постаје вам споредна и ишчезава, очекујући са неким раздраженим нестрпљењем онај звук и прекид, који вас до лудила доводе. Са подигнутом главом, напрегнутим чулима и до крајности надраженим нервима очекујете нестрпељиво тај нрекид, а кад исти наступи, ви као ударени секиром падате стењући натраг у јастуке. Ето тако је тога вечера за све време разговора са том женом и мени било. Сва моја нервозна пажња беше концентрисана у очекивању оног погледа; са страхом и нестрпљењем чеках да исти плане и у колико сам дуже на њ чекао у толико већа беше и моја узбуђеност. Срећом се њен муж окрете мени са шггањем, да ли у Србији има крупне дивљачи, и тако увуче и мене у разговор, ослободивши ме утицаја своје жене. У току разговора, који је брзо постао врло жив, буде углављеио, да их ја и мој колега посетимо идуће недеље на њиховом добру, и то тако, да стигнемо на исто око шест часова изјутра, како би мој колега и Гринвалд могли ићи у лов, а ја као неловац да за време њиховог одсуства останем у друштву госпође. Око десет часова стадоше се они опраштати, пошто су хтели на време да стигну за последњи воз, који их је требао одвести до станице, која је лежала до њиховог добра, па подсетивши нас још једном на обећану посету и опростивши се с нама као са старим познаницима, одоше. При руковању са госпођом, која се при том са наивном љубазношћу смешила, погоди ме последњи пут у сред зеница онај њен тајанствени поглед, и ја се не могадох уздржати, а да не приметим по њиховом одласку моме колеги, како његова рођака има нечег чудноватог у очима. Он ме погледа као зачуђено, па рече да није никад ништа чудноватог на њојзи приметио; бар не у њеним очима. Разуме се да сам гледао да од мог колеге, што је могуће више дознам о овој интересан^тној жени и њеном мужу, а мој колега кога је разговор о лову — а беше страсан ловац рашћеретао, стаде ми на дугачко и на широко причати о њима. Гринвалд је био улански поручник, па када му отац умре даде оставку, па предузе управу над прилично великим имањем. Врло је добар пољопривредник и имање му је једно од најуређенијих у целој околини. Његово добро и лов, једине су му страсти, а разуме се уз то и добра чаша вина, а ако је вино доиста добро, онда и више. Поред тога добричина и искрен до крајности, можеш с њим чинити шта хоћеш. Што се његове госпође тиче, врло је љубазна женица, истина мало јогунаста спрам мужа и прилично површна домаћица, али, у главном дивна женица, са којом се да живети. Зли језици у околини говоре да воли по мало да шара; неко се време чак и прилично јавно говорило о некаквим одношајима између ње и једног инспектора са њиховог добра, али од како је Гринвалд, њен муж, у једном друштву, у коме се о овоме баш зуцкало, љутито изјавио да он као Елзин муж и као господар свога дома, у коме и дотични инспектор живи, најбоље мора знати, шта је у целој тој ствари истина, и да ће он свакоме па ма ко то био, коске изломити, ако буде и даље такве гласове проносио, од тога се доба престало о Елзи говорити. Бар он, то јест мој колега, није ништа више чуо. Што се њега, мог колеге тиче, он у тако што није никад ни веровао, јер нрво љубазност је Елзи била у нарави, а то он најбоље зна; а друго, Гринвалд није човек, који даје разлога жени да га вара. У осталом — заврши мој колега резоновање — ђаво ће га знати; да Елза уме ђаволски да заврти људима мозак, то знам, али да ли им она зато пружа и какве накнаде, то не верујем. — У оталом ко зна? додаде он после мале почивке, па онда ућута. — Растадосмо се око поноћи и ја одох кући да спавам, али дуго не могадох заспати заспати. Немирно и у неком грозничавом полусну превртах се тамо амо по постељи, а у памеги ми се врзаху моји нови познаници или тачније рећи, моја