Policijski glasnik

218

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28

дрскост напослетку, како је друге за своју кривицу оптуживао, и противу воље будиле су интересовање на том процесу, који је вођен против њега. Иначе његово дело ничег психолошки необичног нема, као ни дело Штернбергово, са којим се јавност не би ни бавила, да то није бко многоструки милијонар, коме је његов новац омогућио да чини кривична дела, и којим је покушао, да све то мркла ноћ покрије. Мотив за чињење код обојице је јасан, једног је гонила жуд за добктком, а код другог узбудљива чулност, хотећи даје задовољи на недопуштене начине. За то увек ћемо видети у делу Штернберговом нечег болесничког, док је Генци чудовиште у људском облику. Баш због повода су поједини, делимице решени делимице нерешени, кривични случајеви из новијег доба веома интересантни, и ако су мање пажње изазвали, јер су то били омањи преступи. Ту је недавно сујеверје у поштењу оседелу госпођицу, која је скромно издржање прибављала себи иглом, начинило крадљивицом. Противу ревматичних болова, који су је спречавали у послу, није тражила лека од лекара већ од картаре. Ова је заветовала, да четири одређена предмета, али која нису њена, већ их мора украсти, осгави на раскршћу, говорећи уз то нарочите речн. Залуђена девојка радила је по овом савету, али је још у почетку осујећена. Она украде у некој трговини четири у осталом без вредности предмета, али се тако глупо понашала, да је на самом делу ухватише и државном тужиоцу за крађу је пријавише. Она ће због своје глупости 110 свој прилици у затвору кијати; и ако оваква ограниченост срећом није нормална, ипак се зато овде не може наћи случај за изузеће испод казне. При расу!,ивању способности урачунавања данас се у опште разликују душевно здрави, болесни и помућени, којима су лекари вољни већи број да приброје, но што лајик може схватити. Где зли језици о шашавлуку зборе, и не помишљајући на болест, овде научник де Факто види и ако још незнатну помутњу ума, која још није довољна, да некога држи неурачунљивим. Узмимо оввј пример: У великој трговини ухвате лепо обучену младу даму, која је покушала да украд.е туђ пакет. Њу позову пред судију, она призна дело. Али за што је то учинила? Она је списатељка, која се пушта у психолошка испитивања: она краде, како би на основу рођена искуства осећање крадљивца по случају на делу правилно оцртала. Ово би могли узети као голи изговор, али је морало за наведеним нешто више бити, јер јој суд поверовао и осудио на најмању казну од једног дана тамнице. Лајик би мотив крађе као нретерану жељу за тачношћу или, као тачније што је, луцкавост узео, и не мислећи на какву озбиљнију болесничку појаву. Познати психијатар и судски лечник, чије вас име много не интересује, рекао је писцу ових редова, да он верује у тврдњу оптужене, јер тај чин доводи на почетак уображене величине. Јер је само могуће још несвесна представа, да је позвана, човештву необично нешто да открије, могла је навести на такву чудну методу испитивања. Крађа списатељкина заиста је веома оригинална. Нама су познати преступи противу вопствености, којима није узрок мисао користољубље, већ, без обзира на поменуту појаву сујеверне старе младице, као што је знаменита крађа касета, коју је извршио Фердинанд Ласал. Колико је при том помишљао на богаство, последња му сврха беше ипак, према бићу крађе, да исте ствари има, док нашој списатељици до тога није стало, Она је исто тако као и шваља учинила злочин, хоћу рећи, кажњиву радњу, али ипак зато ни једна ни друга нису злочинци. Долазе тешки злочини, чак они противу живота, па ипак се учиниоци истих не сматрају за злочинце. Пре пет до шест година буде једна кључарка од поротног суда у сугласности са говором државног тужиоца оглашена за некриву, и ако је убила своје двоје деце. Жена је дело учинила у стању умне помутње, услед чега је била лишена слободног одређења воље. Нису је напрасна страст нити крвожедност ни дело навели, већ очајање. Тиха, ваљаиа жена боловала је од неизлечиве болести, живећи у страху, да ће своју невољу на децу пренети, да ће жива пропадати и да ће с њоме исту судбину сносити. док се на крају крајева не роди у њој мисао, да је за све њих најбоље да умру. Једнога јутра, када је њен муж изјутра око 4у 2 часа изашао на рад, науми да себе и децу убије, и са готовим планом приступи извршењу дела. Написа неколико опроштајппх писама својима, окупа децу, од које је син имао 2'Д /»

године, а кћи тек коју недељу, посети једну рођицу, и замоли је, да јој после подне не дође. Чим се вратила кући, помеша деци рум са млеком и сама је пила одатле, како би умором сан изазвала. Пошто је децу метнула у постељу, затвори врата и прозоре, наложи око 12'/ 2 час. у камину угаљ, који произведе одмах јак дим. После подне укућани нађоше жену и децу без свести, кћи беше мртва, сина су повратили додуше, али је одмах сутра дан умро од последице отровна гаса од карбоосида, мати би спасена. Она је пред судом јавно, као што је већ рече.но, признала, да је намерно и са предумишљајем учинила дело, дакле у правом смислу извршила убиство. Па ипач ником не беше криво, што је ослобођена, пошто она беше при извршењу дела и у нрипремању неурачунљива. Она није била злочинац, и ако је злочин учинила. Где злочинство почиње, суди се по случају, појавно умење при ценењу, без обзира на учиниочево душевно стање, важно ће бити гледишге, са ког је дело. потекло. У опште у пркос Ломброзу и другим теоретичарима обичном ће човеку бити свако злочимац, који злочин учини, противно ће бити признати само у изузетним случајевима. А у овима, чак ако судија и казни, не смемо ми учиниоца морално да осудимо.

општинокж послови На задатак постављен у 25 бр. »Полиц. Гласника, да ли је правилна и на закону основана пресуда суда општине ритопечке од 5. јуна тек. године у спору Марка Мандића противу Велимира Нинковића, овдашњег због продаје и куповине непокретног имања, а којом би се тужилац имао убаштинити, јер му тужени неће да изда тапију по уговору закључецрм између њих, одговорили су правилно они општински писари, који су се изјаснили да је пресуда општинског суда, неправилна и незаконита. Овде износимо њихова имена. Живојин Ђ. Поповић писар оппп. Петар А. Радојчић председ. општ. Голобочке Ђира Поповић писар општ. Станачке Петар М. Џиновић писар општ. Пожешке Јаков Јаковљевић писар оишт Белопоточке Богић А. Обрадовић писар општ. Медвеђске Милован Ј. Марковић писар општ. Црљенске Владимир Милојковић писар општ. Орешевачке Илија М. Раденковић писар општ. Бољевачке Радојко Миладиновић писар општ. Кусићке Миливоје Дробњак писар општ. Каменичке Панта Ј. Живковић писар општ. Јабучке Петар Чавић и Живко Павић писари општ. Дубљанске Миладин Гајић писар општ. Бунарске Лука Ж. Петровић писар општ. Глибовачке Милосав Марковић писар општ. Глибовачке Михаило Зекић гшсар општ. Засавичке Светозар Ерић писар *рпшт. Бањанске. Обрад Н. Гвозденовић писар општ. Приличке Михаило Мих. Јовановић писар општ. Степојевачке Божа М. Ђукановић писар општ. Петчанске Миладин А. Пандуровић писар општ. Ноћајске Радивоје Митић писар општ. Ћовдинске Мијаило М. Коловић нисар општ. Самајилске Милош А. Косаревић писар оншт. Самајилске. Остали су одговорили неправилно. Ево разлога зашто је пресуда неправилна и незаконита: На првоме месту неуредна је тужба, па онда сва судска радња и пресуда, јер не одговара ни по Форми ни по садржини захтевима јасних законских одредаба. Тужба је неправилна, зато, што у истој тужилац иије означио ни проотор имања, на које пресудом тражи убаштинење, а не означава ни граничаре, који купљено земљиште круже. Ове услове свака тужба мора имати, па ма било да се подноси општинском или државном суду, јер ово изрично тражи како § 13. и 94. грађ. суд. поступка. Где нема ових делова ту не може бити ни речи о нресуђењу, јер у пресуди треба тачно да се означи право парничара, ствар на коју полаже право и у које тражи да га суд уведе. Ово захтева § 295 грађ. закона. Дакле требало је тужбу одбацити, или позвати тужиоца да своју