Policijski glasnik

БРО.Г 28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Ш

тужбу допуни. § 97. грађ. суд. поступка. То суд у овом даном случају није извршио и зато му је радња неправилна. Даље и само извиђање парнице није извршено правилно и исцрпно. Јер кад тужени вели, да он нема оночико имања, колико је према § 471. грађ. поступка, облигатно за сваког земљоделпа тражи и забрањује отуђење. Када се оваково питање пред судом појави, онда је тај зуд по својој дужности дужан био, да се стави у заштиту наспрам туженога, и да се увери да ли су његови наводи истинити, па ако то стоји у ствари онда, продаја пада, јер је § 471. грађ. судског поступка прецизно забрањује. Даље и признаница поднета за доказ у тужби, неисправна је и незаконита, јер на себи не носи вид ни јавне ни приватне исправе, ни по својој Форми ни по садржини. У њој се не означава, ни ко ју је писао, ни ко је туженог потписао. Преко свега овога суд у својим разлозима ништа не говори, дакле не цеии ни закон ни одбрану туженог, а преко законског захтева о немогућности продаје имзња од стране туженог тужиоцу, ако стоји у истини да нема довољно земљишта, ћутке прелази и изриче пресуду,која је неодређена, јер се у истој по § 295. грађ. закона не одређује на шта се тужилац у право уводи. Тужени у овом даном случају није за своје наводе могао поднети доказе, јер је тек на самом рочишту сазнао за тужбене наводе, и онда када се оп изјашњава пред судом да нема довољно земље по § 471. тач. 4. грађ. судског постЈпка, суд је требао рочиште одложити и наредити му да о томе прибави уверење, кад суд већ сам није хтео то по својој званичној дужности учинити. * * * Од једног општинског писара, добили смо оваково питање: У 23 броју Полицијског Гласника а на страни 180 од 11 јуна ове године, дато је од стране уредништва објашњење, како општински судови немају права наплаћивати дијурне за своје часншсе, за извиђање спорова, нриликом изласка на лице места. Он моли уредништво, да исто објасии и то, да ли општински судови немају права наплаћивати дијурну за своје часнике, и приликом изласка на извиђање по грађанским споровима. Извиђање грађанских спорова врши се по одредбама § 247. и 248. грађ. судског поступка, дакле у сваком случају средством изабраних вештака, а овоме вештачењу, ако ствар није такова која се може пред судом извршити, онда истом на лицу места присуствују судија и писар — § 252. грађ. поступка. За вештаке суд ће од паплатити дијурну, а општински часници присуствују истом бесплатно по своме позиву и дужности. Ово је наш одговор на ово питање. Дакле општински судови немају права на наплату дијурне, ни у ком случају, где су на основу закона, по својој званичној дужности, дужни да уложе своју радњу, па ма се иста кретала ма у коме било законом правцу. * * * Један ошит. писар молио је уредништво, да му да објашњења о томе: колику ће таксу општ. судови наплаћивати када која страна тражи препис пресуде у своме спору. Ми одмах на ово одговарамо да је оно јасно изложено у § 13. грађ. судског поступка, који вели у четвртој својој алинеји: »Сваку пресуду дужни су општински судови у протокол суђења завести (дакле и белешку извиђања са разлозима и исказима парничних страна)... а и написмено париичарима издати по наплати таксе." § 23 тач. б., грађ. судског поступка вели: »за сваку писмену пресуду издату један динар". Дакле општ. суд је дужан сваком парничару издати своју пресуду и за исту наплатити један динар. Друге таксе нема, јер ово изрично одређује законски јасан проиис. Ово је наш одговор. ^ о ПОД УТИЦАЈЕМ ДРУГОГА од Јове Адамови&а (иАСТАВАк) Доктор ућута, повуче опет неколико гутљаја вина, па оставивши пола догорелу цигару на страну, настави даље причање :

„На неколико година раније пре но што се ово, што вам сада причам, догодило, беше на једној минхенској сликарској изложби између осталих слика изложена и једна од Франца Штука: „ С финкс "; слика тако лепа да душу потреса. Каменита С финкс , пред којом је стајао један младић занет њеним лепим каменитим лицем и облим грудима, беше под његовим зажареиим љубавним погледима наједаред оживела па га, раширивши своје страховите руке са лепим облим мишкама и грозним лавовским шапама, обгрлила, притискујући га грчевито и страсно на своје оживеле груди и љубећи га својим страсним полуотвореним уснама; заривши му при том у усхићењу разбуктале страсти, своје грозне нокте у гола плећа. Огањ страсти што га је врео дах њезиног страсног, дугог пољупца разбуктао у младићу, погледи њезиних крупних, сањалачких очију, који је упијен почивао у његовом; мирис њене дуге, црне косе, која јој је при грчевито-страсном пол>упцу пала преко лица, те обмотавала и његову и њезину главу као у какав црни вео; заносно куцање и задихано таласање њезиних чврстих, па ипак меких, облих дојки, на које га она бете грчевито притисла, као и страховити бол од њезиних грозних ноктију заривених у гола му плећа, свему је томе сликар ненадмашиом уметношћу дао израза како у грчевито напрегнутим мускулима и мишићима на голом телу младића, тако и у његовом од екстазе уживања и страховитог бола побледелом, грчевито развученом лицу. Коме је год иоглед ма и површно пао на израз овог лица као и у опште на целу ову слику, тешко да се могао од ње одвојити а да га до дна душе нешто не потресе. Сећам се да сам тада неколико дана једно за другим одлазио у салу, где је ова слика висила, не гледајуђи ништа друго до само њу; толико је велики упечатак она на мене учинила. Као што рекох, од тога времена када ову слику видех, па до учињеног познанства са породицом Гринвалд, било је прошло неколико година, и за све то време ја нити видех нити чух што о овој слици, тако да је у току времена заборавих као да је никад нисам ни видео. И после тако дугог времена, те ноћи, када се упознах са овом породицом, усних ову слику. Беше то тежак, па ипак сладак сан. Сних да сам са мојим колегом отишао као у походе Гринвалду. Дошавши к њима оде мој колега да потражи Гринвалда, а мене остави самог у једној великој, лепо уређеној башти. Шетајући по истој тамо амо чух наједаред како ме неко по имену виче. Стадох се окретати око себе тражећи очима онога, који ме викаше, али нигде никога. Наједаред спазих како се кроз грање једног шумарка нешто беласка, и у исто време чух поиово како ме некакав мелодичан, звонки глас виче и то управо из оног шумарка. Ја се упутих истом, растурих густо грање, па се стадох кроз њега провлачити, али наједаред застадох као укопан. На сред шумице, која је служила само као ограда једној чистој зеленој пољаници, лежаше на постољу од белог мрамора и обасјана топлим сунчаним зрацима, С финкс . А ли не Свинкс са оним величанственим, мирним, и у одушевљењу љубави оживелим и успламтелим источно-египатским лицем и великим, јако развијеним дојкама Штукове Сфинксе, но са лепим, овалним, ружичастим лицем и полудетињим, као осредње јабуке дојкама Елзе Гринвалд. Са на постољу испруженим доњим делом тела у облику лава а налакћена на своје лепе, беле руке, гледагне ме она овојим лепим, крупним очима смешећи се умиљато и шапућући полугласио и као умиљавајући се: »Ходи, ходи, нема никога." Дрхћући и сав у зноју од узбуђења приђох и стадох управ пред њу. Она се саже лако к мени, обви ми руке око паса, иа ме притисну на груди тако чврсто, да у сну сасвим јасно осећах њене малене, али чврсте дојке на мојим прсима. Притиснувши своје вреле и влажне усне на моје и упревши своје умиљате очи у моје, стаде ме гледати тако слатко и опијајући, да ми се свест стаде губити и руке готово саме се подигоше, да је обгрле око нлећа да не бих нао. Али до тога не дође. Њене слатке очи стадоше се маглити и наједаред плану у њима она тајанствена светлост, која ме је тога вечера толико узнемиравала, тако јако, да од бола рикнух. Подигнуте ми се руке одупреше о њена обла, бела рамена, али узалуд, она ме не иушташе. Са задиханим грудима, не одвајајући своја уста од мојих и гледајући ме својим успламтелим погледом управо у зенице, држаже ме она чврсто и све јаче стежући у загрљају. Онај Фатални поглед проди-