Policijski glasnik

224

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29

1 [рема наведеноме, овај нас писар моли, да му објаснимо: имају ли право бирати кмета и сви они правни гласачи, који нису измирили нрииадајућу порезу за прво полгође, т. ј. до 1 Јула, ове године, или до половине Августа исте године; које се време за полгође рачуна? да ли време од 1 Јануара па до 1 Јула, или од 1 Јануара па до половине Августа, до кога времена нољопривредник мора да исплати припадајућу разрезану му порезу за првих 7 месеци у години. Иа ово питање ми му одговарамо следеКе : По тач. 5. члана 16 закона о устројству општина и општинских власти, на општинском збору имају право гласања, они грађани, који поред осталих услова имају још и тај услов, да у име порезе ниигга не дугују осим текућег иолгођа. У свако нолгође рачуна се време од 6 месеци, иошто у годипи дана имаде 12 месеци, и према томе: прво се полгође рачуна од 1 Јануара до 1 Јула, а друго полгође од 1 Јула до 31. децембра, без обзира на то, што закон порески одређује пољопривреднику друго време за облигатну исплату порезе. И према овоме, који грађанин, правни гласач, хоКе да употреби своје право гласања на општинском збору, који би се држао 29 јула ове године, тај грађанин, по наведеном пропису закона о опшгинама, греба да је до тога (29 јула) исплатио целу иолугодишњу суму аорезе, нојаје на њега разрезана, иа тек онда да има и ираво гласања на томе збору, наравно, ако за то има и друге услове које закон о устројству оиштина и оиштинских власти тражи. По томе, јасно је, да по тачки 5 члана 16 закона о општинама, на општинском збору, који би се држао 29 јула ове године, не може гласати и онај иравни гласач, који до тога дана није исилатио ирииадајуКи на њега део иорезе за ирво иолгође ове године, т. ј. за време од 1. јануара до 1. јула, без икаква обзира на члан 106 закона и порези, који одређује рок, када иољопривредник мора да иснлати одговарајуКу порезу за првих 7 месеци, а када за последњих 5 месеци у години. * * * Од једног општинског писара добили смо једно овакво питање : Пре кратког времена, у овој општини, а од стране председника и чланова, иородила се сумња, да ће све пресуде, и кривичне по иступним делима, и грађанске по грађанским парницама, ио жалбама, или приватних тужилаца или тужених, бити иоништаване од надленших власти, само за то, што заклетву над сведоцима и тужиоцем или општуженим (по грађан. споровима) и над сведоцима, по иступним кривичним делима, не врши дотични свештеник, но само општински суд. Ову њихову сумњу утврдио је и овд. свештеник, који мисли, да заклетву треба он да извршује. Да би се ово расветлило, овај писар моли нас да му по овоме дамо објашњења. На ово питање ми му одговарамо: 1. За заклетве по грађанским споровима: а) У § 22. грађ. суд. поступ. (допуна од 26-1-1901. г.) јасно је казато, да парничари и сведоци, (разуме се но грађ. споровима) полажу заклетву у општинском суду, иред судијама. Тај законски пропис гласи овако: ,,3аклетву Ке иарничари и сведоци иолагати у оиштинском суду иред судијама. Они &е, иоложивши три ирста десне руке на крст и еванђеље, иред којим Ке горети две воштане све&е, изговорити за судијама или иисаром заклетву и иотиисати је, и иотом пе иредседник заклетву оверити." Као што се из текста овога §-Фа види, овде се свештеник нигде не спомиње, што би иначе било, да је законодавац хтео да и ове заклетве, у општинским судовима свештеник врши; и б) У §§. 234, 273, 277 и 278. грађан. судс. ноступка, јасно је опет речено, да Ке се сведоци и парничари заклињати у првостепеном суду, пред свештепиком, — али ово важи само за првостепене а не и за општинске судове. 2. За заклетве по кривичним иступним делима: Законодавац у §. 113. кривич. поступка, за заклегве које тај иропис предвиђа, истина није изриком казао, у којим се судовима сведоци и остала лица заклињу пред свештеником, да ли само у судовима нрвосгепеним, или и у првостепеним и у општинским, али, пошто се зна, да општински судови изви-

ђају и суде само иступне кривице, а за извиђај и су1)ење гих кривица поступак је полиц. уредба, која нема нишга заједничког са кривичним поступком, који прописује правила само за извиђај и суђење злочиних и преступних дела, која извиђају и суде само нрвостепени судови, — онда је ван сваке сумње, да прописи § 113. казн. поступка важе само за ирвостеиене судове. Према свему овоме, дакле, општински судови, сами — без свештеника — врше у своме заседању нред судијама: и заклетве парничара и сведока по грађанским споровима,у ономе смислу, како то прописује измењени § 22. грађан. суд. посгупка, и заклетве сведока по кривичним иступним делима, кад суд то нађе за потребно, према § 35. полицијске уредбе и постојеКим расписима о заклетви сведока по иступним делима.

ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА На иитање једног општинског писара, одговарамо му : Да је штету, за полупане телеграФске изолаторе, ако се кривац не може иронаћи, дужна да плати она оиштина, у чијем су атару изолатори и нолупани, пошго оиа мора и да мотри, да се телеграФска линија, која кроз њен атар пролази, не штети, и, да кривце, који то чине, хвата и кажњава, осуђујуКи их и на накнаду штете држави, за повреду линије.

ПОХАРА У НИШУ У недељу, 8. априла о. г. изјутра пред канцеларијом г. Мите Стојановића, адв. из Ниша, беше се искупио силан свет. Полиција беше сва на окупу. У канцеларији се врши извиђај јер је нрошле ноћи г. Митина канцелнрија ироваљена, каса му разбијена и из ове му однето 19.870 дин. у банкама и сребру. Писар г. Митин Милан Ј. ДиниК, устрчао се, хуче и пада у очи са својом усплахиреношћу. Г. Мита је на путу (у Београду). Међу сакупљенима иа улици разна нагађања и претпоставке. Сваки се тиска да је што ближи канцеларији. Резултат извиђаја је био овај: да су крадљивци, којих је морало бити више, дошли из сокачета иза дуКана, да су ировалили двоја врата док су до касе дошли; да је каса нарочитим алатом разбијеиа само према трезору, из кога је однет новац; да при разбијању касе није морало бити велике лупњаве; и најзад, у нужнику нађен је алат којим је проваљивање и разбијање извршено. Ту беше: 1 ћускија, 1 велике и необичне клеште, 1 замашна гвоздена полуга у доњем крају савијена и расцеиљена, 1 винд-борер, 1 длето, 1 обичан нож, 2 бургије за дрва, 6 бургија за гвожђе и 1 стакло са зејтином. Одмах је на све стране расписато о овој похари и умољене власти да обрате строгу пажњу на сумњива лица. — Као полазна тачка за истрагу било је иследнику хапшење писара Милана, и ако би се сваки, видеКи га онако млада и знајуКи за његову дотадашњу верну службу, заклео, да је он у овој ствари невин! Иследнику је он својим понашањем, још за време извиђаја, био скренуо пажњу и он му није хтео веровати. Окр. начелник г. Ж. БогдановиК, узео је истрагу у своје руке. Жив и окретан рад његов крунисан је успехом. ВеК треКег дана после похаре. Одмах је узео преда се Милана, који поче са врдањем, а заврши отвореним призпањем. У главном, признање његово сводило се на ово: да су у ову нохару умешани Сотир и Ђорђе браКа ТасиКи зв. Стамболије, код којих су једно 15 дана пред Ускрс дошла три странца, које су они у својој куКи прикривене држали. Чак су жене њихове тим странцима износиле до нужника поган, само да они не би изилазили напоље. Ти су странци у 2-3 маха до Ускрса покушавали са ТасиКима да г. Миту похарају, али кад нм се то није дало, онда су двојица од њих на ирви дан Ускрса отпутовали из Ниша а један је и даље остао у Нишу. По казивању 'Борђа ТасиКа, она су се двојица опет вратила ради извршења дела, на које је и он — Милан — пристао јер је од њих застрашен, а и преварио се! Он им је обеКао, да Ке од дуКана, у коме је г. Митина кинцеларија, оставити отворена задња врата, као шго је дотичне ноКи и учинио. У исто време кад је од Милана добио ово иризнање, г. БогдановиК начелник, сазвао је све мајсторе ЕснаФа ковачког и браварског, којима је показао нађени алат, и питао их да