Policijski glasnik

ВРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

225 "

која алатка није из њихова дућана изнета. Мајстори редом разгледаху алат, док у један мах узвикну радосно Алекса НиџевиК бравар: „шраф, на овим клештама у мојој је радњи грађен и градио га је мој шегрт Никола Јеремић, чији посао, мало фушерски, ја добро познајем". Од Ниџевића и његовог шегрта, који је и сам у оном шрафу свој »Фушерски® рад познао сазнало се, да је тај „шраФ® код њих ради преправке донео Јован Анђелковић, бозаџија и ашчија из Ниша. Одмах је послато по Јована, јака промена на лицу, забуна и муцање, беху најпоузданији доказ да је он доиста онај »шраф® дао направити. Окружен иследником и мајсторима, Јован је ипак био свесан положаја у коме се налазио. Јасно му је било да овде одрицање неће номоћи, те с тога савлађујући забуну отворено признаде, да је он доиста онај шраФ дао оправити, али не за себе, већ за једног њему непознатог човека, који је у његову радњу свратио, јео кисело млеко и замолио га за услугу да му по изнетој мустри даде где год направити један шраФ. Није могао вели одбити молбу странчеву (који је личио на Талијана) и учинио му је услугу за коју се сада љуто каје. Начелство га је одмах притворило, и не губећи времена кренуло истрагу даље. — За тили час била је полицијом опасана кућа Браће Тасића. Кућа је велика, са чардаком и има доста одељења. Веровало се, да је лоповска дружина још и сада на леглу, у коме би случају без сумње било и отпора. Пре свега полиц. органи прођоше целу кућу, и кад се уверише да сем Ђорђа Тасића, његове жене, снахе, бабе и деце, никога скривеног нема, приступише детаљном иретресу. Претресом је нађено: у једном сандуку у сарачани Сотировој 1000 дин. у банкама,везаним у једну мараму, 1 нов и 2 стара виндборера, а у нужнику испод дасака, нађене су једне нове кљеште, које су ту сакриле жене 'Гасићеве. У нечистоћи пак, у нужнику, нађене су 4 банке које је бацила Фрусина жена Ђ. Тасића, само да се неби при њој нашле. Ђорђе и жене беху се поплашили али ипак не хтедоше ништа признати. Од деце њихове сазнало се такође, да су код њих пред Ускрс били неки странци. Решењем начелства од 11. априла стављени су под истрагу и у притвор Јован, Сотир, 'Борђе и њихове жене. Истрага је утврдила ово: Јован се од пре толико година бави истраживањем траве расковника. Он »зна« једно место у Србији где је силно благо закопано; и, само му треба расковник, па да постане богат човек! Са браћом Стамболијама он се одавно познаје и често им иде у кућу. И њих је упознао са својим истраживањем. Ђорђе Тасић пак, због неког свог дуговања једном београдском трговцу, одилазио је чешће код г. Мите адвоката, који је оног трговца заступао. Долазећи код г. Мите, он се боље упознао иа и зближио са писаром Миланом, кога стаде призивати и својој кући. Једном приликом упита он Милана, колико новаца г. Мита има у каси. Милан му одговори, да ће у каси бити до 30.000 дин. Кад је Јован после овога код Тасића био у посети Ђорђе му рече : „Шта ће теби расковник ? Еио г. Мите адвоката, који у каси држи 30.000 дин. к Јовану засветлеше очи, и он протрља задовољно руке... Договори почеше. Јован је пре 4 год. био у Софији због расковника и том се приликом упознао са Николом Логиотатосом, који се издаје за некаквог комисионара, међутим га соФијска полиција зна као »касаџију« тј. таквога, који касе разбија. Чим му Ђорђе каза да г. Мита има пара у каси, Јован се сети свог старог познаника, кога он одмах позва на договор у Ниш; писмо је написао Сотир Тасић, — Никола се одазва позиву и о трошку Јовановом дође у Ниш, и Јован га одведе Тасићима и упознаде са њима. То је било на неколико месеци пр'е ове крађе. Шта је све говорено тада између њих не зна се ; главно, да са Никола врати опет у СоФију. Ирођоше од тог времена неколико месеци. Приближаваше се Ускрс. Једног дана освануше у кући браће Тасића два странца. То беху Никола Логиотатос и Ђорђе Адекаростос. На В. Петак дође из Софије и неки Ђорђе Милет. И он остаде у кући браће Тасића. Сва ова три странца махом су седели код куће и толико се прикривено држали, да су чак и нужду вршили у соби, а њихову нечистоћу изношаху напоље жене Тасићеве. Милан је још увек долазио код Ђорђа Тасића, који га са Николом и друговима му упознаде. Али, још ире овога, Милан

је ступио у разговор са Ђ. Тасићем о похари г. Митине касе и дао свој пристанак на то. С тога Никола узе преда се Милана, охрабри га у одлуци и оде једног дана у канцеларију г. Митину те ову прегледа и врата на њој премери сантиметром. Јован је на договоре редовно долазио, али се вазда од Милана крио и Милан га није никад у кући Тасићевој вчдео.

Уговорено је било, да Милан оне ноћи, која буде одређена за крађу, остави задња дућанска врата отворена, како се не би преко зида морало ускакати. Беше прво изабрана ноћ у очи Цвети; али, пошто не беше све спремно ствар се одложи. За овим је било решено да се похара изврши у очи В. Петка; али како Милег још не беше стигао са једном покретном алатком, одложише посао за ноћ у очи Ускрса. Но Милану се те ноћи, и иоред све воље, не даде да испуни своје обећање. На В. Суботу по подне г. Мита посла Милана својој кући извесним нослом и кад се смрче, он сам нозатвара све улазе. Око 8 сах. у вече. дођоше да дело изврше : Сотир, Никола, Адекаростос, Милет и Јован; али нашав дотична врата затворена, посумњаше у верност Миланову и одмах се вратише кући. Сутра дан Никола и Адекаростос, ноплашени да их Милан не изда, отпутоваше за СоФију а Милет остаде и даље код браће Тасића с тим, да пази кад се прилика за похару укаже, па да одмах позове ону двојицу који ће доћи те да посао како ваља сврше. Не могав извршити у очи Ускрса крађу код г. Мите, Јован је предлагао да се та лепа ноћ не пропушта, већ да се иста похара изврши неком нишком имућном абаџији, или једном Јеврејину, жигар. трг. Било је говора и о похари држ. нишке соларе; али од свега овог не би ништа. Ђ. Милет. оставши и даље код браће Тасића, водио је озбиљну бригу о иаложеном му нослу. Кад г. Мита, носле Ускрса отпутова у Београд, Милет позва телеграмом Николу и Адекаростоса: али, ови не дођоше свакојако спречени опет каквом операцијом. Милет се тада, пошто не беше места одлагању, договори, са Јоваиом, да њих двојица изврше ову похару ноћи између 7 и 8 априла. — Милан је и те вечери оставио задња врата отворена. Ђорђе га те вечери одведе својој кући и ту га почасти иитом и пивом. Око 8 сах. Јован и Милет кренуше се на носао. Алат је носио Јован испод горњег капута у једној торбици о рамену. Пратио их је до г. Митине канцеларије Сотир, па се он после вратио и са братом и женама очекивао њихов »богат« повратак. Милан је седео до 9 сах. па је онда отишао у једну механу где се мало картао и по том са мирном савешћу отишао својој кући да спава. Сутра дан, наређено му је било, да отвори канцеларију доцније него обично. Јован и Милет провели су скоро до 12 сахати провал.ујући дућанска врата. Са одолељима дућана били су већ