Policijski glasnik

226

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29

по казивању Николином упознати. Са разбијањем касе пак ишло је брже. Милет је бушио касу а Јован му светлио Фењером удешеним нарочито за ову употребу. Кад је каса разбијена, Ђорђе утури руку кроз отвор да се награби блага. Њима овлада ненасита грамжљивост. Паде му криво шго је Јован ту, и да овај не би видео колико Ке се новаца из касе извадити, он духну и угаси Фењер којим Јован светљаше. Јовану беше јасан смер Милетов, и за то скочи на Милета. Мало је Фалило, па да један од њих као жртва падне баш у моменту, када су обојица стајали на самој жељеној мети. Милет мораде иопустити и тако се слога опет поврати, ма да је још једном истим узроком хтела да буде поремећена. — Око 3 сах. после по ноћи, беху са послом готови и умакав срећно из г. Митина дућана, обилазним путовима дођоше кући Браће 'Гасића, који их заједно са женама у највећем нестрпљењу очекиваху. Јован и Милет беху јако прашњиви од пепела, који је из разбијене касе испадао. Нрепредењаци, још док беху код касе, поделили су међу собом већу суму новаца (преко 11000 дин.) а само 8000 дин. изнели пред Тасића. Милет учини овакав распоред са гим новцем: Себи и Јовану одвоји по 1500 дин. јер су се њих двојица највише намучили, 2000 дин. одвоји да понесе Николи и Адекаростосу; Сотиру, Ђорђу и Милану остави по 1000 дин. и Милет и Јован дадоше Тасићевим женама као »бакшиш* по 20 дин. а оставише и деци по њеколико динара, па се онда, измивши се, дигоше да иду. Сотир их донекле испрати. Јован оде својој кући, а Милет на желез. станицу, где седе на воз у 6 сах. изјутра и огпутова за СоФију, обећавши при поласку да ће у Србију опет доћи септембра о. г. Сотир и Ђорђе примљене паре дадоше женама да их оставе. Лепосава остави новац у сандук а Фрусина га носаше уза се (Код ње беху и 1000 дин. осгављених за Милана). Кад је полиција опколила њихову кућу, Фрусина је била у комшилуку код једне своје сестре. Видећи жандарме, досетила се јаду и одмах сакри сав новац у иужнику. * * * У недељу 8. аггрила, кад се готово цео Ниш због ове крађе био узрујао, Ђорђе и Сотир сеђаху код своје куће: Ђорђе је кројио одело »које му је наручио Јован Анђелковић, а Сотира је целог дана болео стомак" —■ те с тога нису могли изилазити у варош ! На неколико дана после похаре, добише и Окр. Начелник и г. Мита но једно писмо из Цариграда писано на бугар. језику са жигом „Константиноиол". И у једном и у другом писму, која су без потписа, изјављује се велико саамлење што је г. Мити крађа извршена. Уверава се Начелник, да су лопови далеко од Србије и с гога власт не треба никога из Ниша да сумњичи за ово дело. Најзад вели се да су извршници дела пријатељи г. Митини, јер му нису из касе однели и хартије од вредности! Како је врло вероватно било, да се крадљивци налазе у Софији , а из Цариграда само замећу траг, то је 14 априла одаслат у СоФију комесар нмшке желез. полиц. г. Мих. Стојковић, са писмом нашем заступништву, да се ово заузме код Бугар. власти ради проналаска криваца. Са г. Стојковићем послати су: писар Милан, кирајџија браће Тасића Љубомир Миловановић и један жандарм. Да Никола и другови му не би познали Милана, овоме су обријани бркови и дате му му гне наочари. Ко месар и жандарм били су такође преобучени. СоФијске власти врло су се лепо одазвале у овој ирилици. Градоначелник Софијски примио је г. Сгојковића веома љубазно и наредио је одмах да се за крадљивцима најенергичније трага. Г. Стојковићу дат је на службу један детекгив коме су добро добро познате соФијске промблематичне личности. * * * „Хотел Маћедонија 8 у Софији врло је жив хотел. Саобраћај на томе месту такође је велики и жив. Дегектив са нисаром Миланом отишао је пред тај хотел надајући се да ће ту ионајпре наћи оне које тражи. И заисга није прошло много времена, кад его ти Николе у друштву са још једним човеком. Обојица уђоше у хотел. Ушав унутра Никола седе за један сто и узе да чита новине. Сео је лицем окренут прозору који гледа на улицу. Милан стојећи пред хотелом баци случајно поглед' кроз прозор, и спазивши Николу сав уздрхта. Обазре се око себе да виду детектива, али овога не беше ту. Детектив беше ушао у хотел да види кога све унутра има. Милан брзо одјури

у један кварт софијски и извести полицију да је Никола у хотелу Маћедонији. За неколико тренутака »Хотел Маћедонија* био је опкољен полицијом. Али, већ беше доцкан! Никола и његов друг умакоше за времепа, један на једна, а други на друга врата. По опису и казивању Милановом како изгледа Никола и на коме је месгу у хотелу исти мало час седео, дегектив је знао с ким има посла. С тога он одмах оде до Николине куће и ту се прикри са надом да ухвати и Никому и његовог друга кад буду дошли. Тако прикривен чекао је до сванућа, па кад дотле нико не дође, он уђе у кућу и нашав самог Николу спроведе га до најближег кварта, који га одмах и притвори. За осталим крадљивцима трагало се и даље, али узалуд. Ушло се у траг и једном лицу, које је код једног банкара у Софији променило 1130 дин. у срп. банкама. То је лице било одсело у хотел Батенбергу без пртљага и казало се под именом Стојана Костова, да је представник трговачке куће Анђела Димитријевића из Ниша. Зна се међутим, да је у Нишу пре 6 год. живео ники Анђел Димигријевић, часовничар ; али где исти сада живи не зна се. Пошто је Стојан одмах и напустио пом. хотел, није се ништа више о њему до сада сазнало. Николу су бугар. власти пребациле у Србију 1. јуна о. г. Ђорђе Тасић одмах је признао дело, а Согир тек 18. априла. Жене њихове признале су такође одмах; али је нарочито Фрусина много врдала за време целог ислеђења. Јован пак није хгео признаги дело пред ислед. влашћу. Признао је за онај шраФ, да га је он дао направити, а признао је и то да је од Ђорђа Тасића примио одмах сутра дан после крађе 1000 дин. у банкама само да га не би проказао јер му се Ђорђе поверио. Он —- Јован — преварио се и пристао на то »јер ко не би учинио тако незнатну услугу за толику суму новаца!? 1 ' Од примљеног новца пола је, вели, потрошио а пола бацио у Нишаву. Никола је како код бугарске тако и код наше ислед. власти признао отворено о томе како су договори о похари гекли и ко је све у дело умешан; али се правда, како је њега амо из СоФије довео Адекаростос као тумача. Јован их је вели обојицу одвео и наместио код Браће Стамболија. Тек је он ту видео у каквом се колу људи налази али тада већ није имао куда! Са Миланом он је водио преговоре о крађи, јер Адекаростос и Милет нису се због језика могли са њиме споразумевати. Вели, да он није рђав човек; али га је као таквог, и као касаџију, софијској полицији изпео један његов непријатељ у иисму из Агине. Њему је одавде увек писао Сотир, јер је Јован неписмен. Писма му је слао на адресу „Никола Логиотато хотел Браћа Миладинови. Алат су пренели Никола и Адекаростос из Бугарске. Никола је пренео бургије, а Адекаростос остали алат у једном великом појасу исиод горњег дугачког капута. Под исграгом код Начелства као саучеснице били су и жене : Јованова —• Неда, Сотирова — Лепосава, и Ђорђева Фрусина. Од покрађеног новца нађено је свега 3115.20 дин. Врло је вероватно, да је Јован свој део где год закопао, али неће да каже где. Копањем на више места новци се нису могли наћи. Јован Анђелковић (број 1.) по занимању бозаџија. Родом из Призрена у Ст. Србији; има му 50 год. средњег је раста, црњомањаст, добро развијен, очију црних мало упалих, оштра погледа. Ђорђе Тасић »Стамболија® (број 2.). Родом из Ниша;пма му 35 год., средњег раста, сувоњав, црњомањаст, очију црних, лица овална, бркова средњих; обично се брије а сад је пусгио браду у шпиц; косе црне. Сотир Тасић »Стамболија к (број 3.) брат Ђорђев, има му 40 год. Високог раста, прићелав, црномањаст, лица бела и овална, очију црних, бркова средњих, ироседих; бријао се а сад има браду округлу, проседу. И Сотир и Ђорђе некада су били имућни људи а и данас имају још доста имања. У Нишу су уживали леп глас. Били су увек мирни и повучени људи. Нико живи није могао мислиги да ће они уиасти у овако прљаво дело. Милан Динић (онај млађи што стоји) бив. писар код похаранога г. Мите. Родом из Ниша; има му 19 година, средњег раста, црномањастих очију, обрва и косе црне; брија се, али носи кратке бакенбарде и малу брадицу испод доње усне. Увек