Policijski glasnik

ВРОЈ 35 и 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 275

2о\у, а за други поглед водио је Јиз1;и8 ОМекор. Наравно да се нису могли сложити, те је за кривца то веома важно питање било остављено судијама да га решавају по својој вољи. А и није било лако мењати један обичај који је хиљадама година постојао и свакојако је од прастарог доба сматрано да ту казну одмах после публикације треба извршити. Кад је се доцније почело дизати све више гласова за укидање шибања, па и тешких гласова, као што показује пример виртенбершког херцога, тада су присталице те тешке казне говорили да је та казна постојала у свима временима и код свих народа и да нема никаква разлога тако одједанпут укидати то казнено срество које је својим великим раширењем по целом свету и својом великом старошћу довољно доказало своју вредност. Тај аргуменат јако је деловао, јер глас виртенбершког херцога Јована Фридриха остао је нечувен или бар није имао успеха, јер је казна шибања одржала се још преко 150 година и у разним земљама постоји и данас још, и ако не под старим именом. Кад почнемо испитивати због којих је преступа досуђивана казна шибања, то се ред појединих преступа једва може исцрпети, а осим тога било је случајева кад је већ досуђена смртна казна претварана у казну шибања. И у средњем веку кад је празновера била тако јака и тако раширена било је ипак људи којима није ништа свето и који се ничега не боје. Такви људи нису се ужасавали од тога да отварају гробове и да мртве пљачкају или да се пењу на вешала и да обешеноме свуку и украду хаљине, те је се дешавало да на вешалима виси гола лешина. Наравно да је такав иризор вређао осећање отида и зликовци који су то чинили бивали су шибани и прогоњени из земље. А да је се при том тако строго судило поглавито због повреде стида а не због крађе, којом нико није био оштећен, види се из тога што су такви лопови који су обешеноме само испразнили џепове, не скидајући одело с тела, кажњавани само благим казнама, већином само са неколико дана затвора. Године 1627 био је обешен један лопов који је један део пљачке сакрио у своје хаљине. За то је знао други један лопов, коме то сакривено благо никако није давало мира. Најзад савлада он страх и грозу од већ усмрделе лешине која је већ 8 дана висила, и попне се у поноћ на вешала да дигне то благо, али нађе само три Форинте, што наравно није била никаква награда за толику муку, а осим тога дело се и открије. Али га лајпцишки суд осуди само на 6 дана затвора. Нису строже, бар у Лајпцигу, кажњавани и они милосрдни хришћани који су скидали преступнике са вешала или са точка да би их сахранили. Највећи број шибаних чинили су тако звани 1;а1загп. Тешко је набројати шта се све звало Мзит. Оно што се данас зове ФалсиФиковање ни из далека не одговара пређашњем појму који је обухватао /'а 1&ит : кривоклетство, фалсификовање докумената, аревара, фалсификовање животних срестава, ношење туђег имена, стециште, иодметање детета, лажна оитужба, и још разне друге ствари; а пре свега под појам спгшшз Мв1 долазило је кад је судија намерно извијао право. кад је ФалсиФиковао протоколе и т. д. У свима тим случајима кривац је добијао батине, па је после прогоњен из земље. Ту казну имали су да претрпе и сви чиновници, судије и т. д. који су доносили неправедне пресуде ех та1Ша, осНо, аи1; атоге реситае 8с1еп(;ег е1; с!о1о8е. Прилично раширено у старо доба било је тровање, кад вештина лекара није била толика као данас где се тровање лако може доказати. А пре је тровач имао више изгледа да остане неоткривен. Ако је неко покугаао да Другога отрује, сипајући му огров у јело или у пиће, то је он, ако у преступу није успео осуђиван на шибање и на прогонство из земље. Па и убица је често пролазио само с батинама и прогонством из земље а да не изгуби живот а то је бивало онда кад се лекари нису слагали у мишљењима, јер у пракси бива често да лекари неку рану не сматрају за самртну, и ако рањени на послетку од ње умре. Суд онда није могао доносити смртну пресуду. Ко је жену у трудном стању тако злостављао да се она од тога разболе и роди мртво дете, обично је осуђиван на шибање и прогонство из земље. У једном случају који је био близу убиства, лајпцишке су судије осудиле злочинца да му се одсече десна рука и да се прогна из земље, сматрајући да је шибање тежа казна. Тако исто строго кажњавали су и паликуће. И онај који је тукао своје родитеље био је прво шибан па онда протеран.

Тако су исто кажњавани и морални преступи. Пронале девојке обично су шибали. Слободна женска или удовица која је погрешила с којим ожењеним, дакле која је чинила браколом, нежењен који је са удатом женом чинио браколом, нежењен који је са неудатом Јеврејком живео у блуду, сељак који је проводио блуд са каквом племићком, — сви су ти шибани. Тако је кажњавана и содомија; тако су кажњавани и куплери и куплерке. Тако је кажњаван и човек који је злоупотребио нолуделу женску или женску у спавању. Велику строгост којом су морални преступи кажњавани често су по неке жене гадно злоупотребљавале. Вивало је по неки пут да каква жена оптужи неког ожењеног човека да ју је завео, и то није остајало без последица. Вечито је човек знао да се због тога излаже опасности да претрпи ту ужасно тешку казну, то је по неки бивао приморан да купи ћутање те жене, и ако је био уверен у своју невиност. Данас су те казне за браколом много блаже, али некада је ствар за оклеветаног мужа стајала много горе и појмљиво је да су се тиме пропале женске умеле да користе. Али нису се сви мужеви тако бојали суда; многи су од њих разводили бракове због тога са својом женом, и онда су те женске које су се тужиле кажњаване шибањем и прогонством из земље. А врло је сумњиво да је се окривљени могао очистити заклетвом. Ови преступи које смо навели и који су сви на исти начин кажњавани, могу бити довољнм, али свакојако то нису сви. Ма како да је гегака казна шибања, ипак је у свима временима било религиозних Фанатика, који су се драговољно шибали ради спаса своје душе пошто су веровали да чине богоугодна дела, пошто су сами себе немилостиво, крваво шибали. Било је секата које су се шибале. Зрело гледано на затегнута религиозна вежбања била су управо хуљења на бога, јер је тако бог излазио као крвожедио биће, које ужива у проливању крви. По томе није хришћанска мисао која је у основу тој манији шибања. Али пошто та религиозна заблуда нема никакве везе са правим казнама, то о њој овде нећемо даље ни говорити.

Поменули смо већ да је казна шибања прастара, да је била раширена по целом свету и да се и данас примењује у неким земљама, као у Русији, Америци, Африци и Азији. Данас у колико ми знамо нигде се више не бије прутом него бичем, кну-

Сл .'131. — Шибање кнутом у Русији.