Policijski glasnik

ВРОЈ 51

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 397

И са свим природно, нареди да пусте добра човека у слободу, не знајући апсолутно да још од неколико месеци траже негдашњег лаборанта због једне крађе с обијањем, и сећајући се само једне ситнице која је довољно утврђивала идентичност једног у ствари осетљивог бициклисте због једног обичног иступа. Испричао сам тај случај само за то што је то један доказ више о потреби оне белешке о којој сам већ говорио, која би требало да се шаље свим париским комесарима, и у којој би требале да буду најважније појединости о личностима које су у бегству или којих је нестало. Извесно је да би мој колега, да је знао да је Август, лаборант г. X..., апотекара, кога је некад познао, био сукривац Марновљев, он би се пожурио да га уханси. Али од кога је он то могао сазнати, кад полицијска преФектура пропушта достављати својим органима тако корисне појединости ? Па ипак је Пулен у брзо за тим био ухваћен, на доста оригиналан начин. Сазнао сам најзад да је имао као тетку једну честиту, необично побожну жену, куварицу у једној доброј кући, која је још доста гледала кроз прсте своме залуталом сестрићу, и у потаји примала га овда онда. — Разуме се, на добру тетку Пуленову оштро се мотрило, и један део преписке младог лупежа паде нам у руке. Сећам се да је тај лицемер писао јадној жени, која је сваког јутра ишла у цркву око 6 часова, писма овакве садржине: »Драга тетка, »Какав леп дан за моју покајничку душу ! „Као митар из Јеванђеља, лупао сам се јуче у груди пред олтарем, признајући све своје погрешке. И јутрос, добра тетка, био сам те неисказане среће да приступим светој трпези да примим Благога Бога. «У томе стању божје милости хоћу свагда да живим, мила тетка; само, као што знате, за одржање мојих снага, небески хлеб не би био довољан. Треба дакле да будем у стању хранити ово тело до сада недостојно, али које је добри Бог сада освештао. Рачунам дакле на вас, драга тетка, да ми дате мало од онога гадног метала без кога се на жалост не може доспети до спасења на овоме свету..." Кад је дошао да потражи мало »гаднога метала« код своје добре тетке, несрећни Пулен нашао је два агента безбедности који га ухватише и доведоше у моју канцеларију. Био је то са свим обичан луиеж који је, кад се видео соне^тране катанца, био са свим плапЈљив, са свим кротак, и коме је пред очима лебдио само један циљ: огледати да се извуче из шкрипца што је могућно јевтиније. Он нам је први казао да је Марпо анархиста ; саопшги неке појединости чија се тачност лако проверила и које утврдише да је она достава била тачна. Нађе се чак и да је Марпо био хапшен месеца августа, у очи или одмах сутра дан по извршењу похаре у улици Шајо, што је викао прогив агената који су дерали или скидали објаве

анархистичког журнала Чича Пенарда. На жалост, одмах су га пустили у слободу. Марпо је такође учествовао у Лиги против газда, и имао је обичај исељавати се крадом необично вешто. До душе, тај партизан одан срећи народној пре свега је одсекао кесу својим друговима. Био је срамно избачен из друштва за међусобно помагање бакрорезних радника, што је утајио сто и педесет динара својих другова. Па ипак, тај незнатни случај није га омео да се придружи групама, те је неуморно походио састанке. Пулен, који се без сумње надао да ће све нојединости које буде дао о анархисти Марпо-у, њему прибавити мало благовољења, као и благост пороте, ишао је чак тако далеко да је рекао да је његов друг био по нарави свереп, и да му је, после једне крађе бициклета, рекао једнога дана, показујући му при том свој нож, нож који је послужио за убијство Колсона: — Ако ме доставиш, сјурићу ти нож У трбух . . . Испричао је чак и ову довољно карактеристичну црту: — Је/^нога дана, рече, идући једном улицом кроз Белвиљ заједно са мном, Марпб опази на један пут г. Антона, полицијског комесара у гоме кварту. Тада грчевито стиште свој нож и узвикну: — Ако на мене спусти руку, знам шта ми ваља радити! Кад се сазнало да је Марпо анархиста, са свим природно добио је неку важност ; беху узаптили у његову стану једну заиисницу у којој су биле исписане неке Формуле, на које из прва нико није свраћао пажњу ; тада опет узеше записницу и предадоше је г. Жирарду, вештом шефу грађанске лабораторије, чија је сурадња била тако драгоцена полицији у оној дугој борби против анархиста. Г. Жирард нађе две хемијске Формуле у записници Марповљевој. Он их подвргну огледима и нађе да су то биле две Формуле за састављање неке екснлозивне смесе, особито опасне. У самом почетку, сам Марпб није особито љутито протествовао што су га оквалификовали као анархисту. Кад га истражни судија запита о некој крађи бицикла коју је он извршио, рекао је чак, признајући дело, да је био у праву кад је узимао известан број бицикла »да би олакшао дућанима од сувишне пуноће и дао рада радницима". На претресу на коме се судило Пулену и њему за похару, није се догодио никакав занимљив случај, и Пулен буде осуђен на осам година робије. Али сутра дан, кад Марпб опет изађе пред поротнике, због убијства Колсонова, наступи са свим необична промена у држању. Марпб се начинио мали светац; желео је убедити поротнике да је он могао бити лопов, али да није анархиста. Било је то некако убрзо после бомбе Емила Хенрија, и Колсонов убијца знао је врло добро какав је био покрет у јавном мишљењу. Кад г. Жирард потврди да су Формуле које су код њега нађене, Формуле од неке

опасне експлозивне материје, он се учини као да се зачудио па рече : — Ја нисам хемичар, и никад нисам био присталица бомби. Тај лицемерни исказ донесе му у осталом овај одговор од председника, г. Комоа: —- Боље вам се свиди нож! Сви сведоци који су, за време истраге, тврдили да је Марпб био анархиста, порекоше један за другим своје исказе. Марповљева љубазница, мала нека модисткиња која беше изјавила да јој је љубазник био врло раздражен, и понављао често : »Нема више грађана ! нема судија ! нема полиције ! С( , изјави да се била преварила, да је Марпо био врло добар момак, који је много учио, и који јој је говорио само „о реформи монетског система!" Много су се смејали, у дворници, али утисак је учињен на пороту. Друг који је причао да му је Марпб говорио да ће убити првог агента који би огледао да га ухапси, исправи свој исказ: — Ако је то и рекао, изјави он, рекао је из хвалисавости : Марпб је био најбољи човек на свету! Најзад, Пулен, који је издао анархистичне тајне свога друга, порече све што је раније био саопштио. Кад је, између два стражара, изишао пред поротни Суд, који га је у очи тога дана осудио на осам година робије, његов иронични поглед пређе преко целог скупа, јер је био поуздано уверен о утиску који ће начинити, па за тим рече: — Све што сам испричао о Марпо-у, била је лаж. Није он никада био анархиста и никад није рекао да ће убити полицијског агента који би га ухапсио. Тада се, између њега и председника, заметну овај мали, занимљив разговор : Председнин. — Најзад, он је био тај који вас је пратио у пошту? Пулен. — 0 томе ништа незнам! Председник. — Онда, ко је дакле убио агента ? Пулен. — То је био некакав плав човек ! Председник. — Велики или мали? Пулен. — Висок као ја. Председник. — Рђаво сте научили лекцију. Марпб тврди да је био мали. Дела, погледајте овај нож : познали сте га приликом истраге; је ли то доиста Марповљев нож? Пулен. — Нисам га код њега никад видео ! Еле, беху ухватили у Мазасу једно писмо које је Марпо огледао да протури своме сукривцу Пулену и у коме му је говорио : »Узећу на себе крађу бицикла, али је потребно да ти кажем да је онај што је убио Колсона био мали и плав! иначе, мораћу те теретити !" (Свршиће се)