Policijski glasnik

СТРАНА 398

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 51

ХАЈДУК БОРКОВИЋ Отеван Борковић, по ранијем занимању ковач, родом из Старе Градишке у Босни отар 26 год. сувоњав, смеђ, бркова малих смеђих, висок 182 см. У последње време своје сдободе бавио се по разним оелима у срезу и. тамнавском. Јуна месеца ове године отављен је био у притвор код начелника ср. п. тамнавоког у Вдадимирцима, због извршене опаоне крађе новаца Богићу Васићу, из Каменице, а већ 14. истог месеца побегао је, однев собом из пандуроке собе, пушку карабин са метцима. Начелство окр. подринског 15. јула т. г. објавидо је Стеваново бегство и одметање испред власти и закона, и позвало га је да се у року од 1 5 дана преда, а кад он то није учииио, оно је према закону о хватању и утамањивању хајдука, 1. авгуота огласило путем званичним, да је Стеван стављен ван закоџа, и да је свакоме слободно — убити га. По извршеном беготву Борковић је почипио ова преступна дела: 1. 18. јуна, дакле после 3 дана од бегства, ударио је на њиву Срећка Васића у селу Козарици, и испред 13 душа које мушких које женских, одвео је Љубицу ћерку Срећкову, коју је у шуми држао дан и ноћ, па Је потом пустио обесчашћену. 2. 3 0. јуна оставио је писмо иа капији Обрада Петровића из Матијеваца, којим га уцењује са 200 ЈЈ цес. 3. 9. јула писао је Живку Нетровићу терзији из Белотића, којим га уцењује са 1 00 ЈЈ цес. 4. 13. јуда пресрео је Павла Нешића трг. испод механе матејевачке и на разбојнички начин отео му 10 динара, а одмах затим на истом месту преорео је Мијаила Ерића учитеља, те је и њему на исти начии узео 45 динара у новцу и сахат са ланцем. Иотом је запалио два оена Миладину Ивановићу из Козарице и отишао у шуму. 5. 20. јула после подне између 3 и 4 сата, на друму Ваљево—Уб у клисури словачкој, пресретао је многе сељане и трговце који су се враћади оа ваљевског вашара, па им на разбојнички начии узимао новац, а међу овима напао је и Милана Лекића трг. из Митровице, и изнудио му 310 динара у банкама. 6. 13. авгуота, око 5 часова по подне, дошао је у каменичку механу и изнудио од механџије 1 1 банака у новцу и накит његове снахе, на коме је било 71 дукат малих и 6 ведиких. 7. 30. септембра изјутра, напао је на Срећка Марковића, из Драгојевца, и Јована Вујичића из Туђина, па је Јована одвео у шупу и тамо га убио, а Срећко побегао пешке јер му је Борковић коња убио. Сутра дан потера је нашла Јована ј бијеног испод планине Влашића у седу Црниљеву. 8. 22. октобра, око 6 сахати по подне орео је Саву сина Павла Илића у Бедотићу испред куће, кад је пошао воловима, вратио га је у кућу и изнудио и однео ниску од 60 дуката и 3 талира. По извршењу овога, испалио је 6 реворверских метака на што је дотрчао кмет с наоружаним људима и у правцу одлаока његова учинили потеру, но без успеха. -к Као што се види по дапима Борковићевих навода, он је неколико пута правио подуже паузо. У један ма мислило се да је отишао из

округа; неки су мисдили да се негде настанио као сдуга под дажним именом, неки опет држали су да је прешао границу Србије. Подицијски органи дотичног среза били су већ у очајном подожају, због неуспеха. Начелник окружни Васа Драгићевић који је у овојој дугогодишњој служби, у сдичним приликама са цеобичном вештином и ревношћу правио уопехе у хватању хајдука, све могуће мере беше предузео да Борковића ухвати, али, без успеха... Борковић је имао јатаке, који су га крили, и нису га дади ни за уцену од 4 000 динара. * Крајем новембра, сазна полиција од својих људи, да је по свима знацима Борковић у околини Моравоке, села у срезу п. тамнавског. Одмах би наређена најживља потера у тој околини. Знак, да је Борковић ту негде, нотврђиваше и та окодност, што је полиција у исто време сазнала, да неки сељани протествују што им жандармерија (< напада и на домове 8 , да се извесни спремају на отпор и борбу са органима власти, па су у тој цељи једни наоружани пушкама, а други оштрим секирама. У колико би ова вест поплашида неискусне полицајце, у толико је она обрадовала ове, јер им то беше највеће јемство да се њиховом очајању због неуспеха приближује крај. Наређена би одлучна и енергична потера са пробраним жапдармима. Њих свега четворица ади ваљани и одважни људи, стигоше 2. ов. м. у вече око 6 часова у село Моравску и опколе кућу сумњивога ( ( грађанина ,, Боје Пантедића. Још поиздаље спазише осветљене прозоре и пришав близу чуше и неке разговоре по чему закључише да је ту онај кога траже. На позив једног зкандарма да се врата кућна отворе, лампа у соби беше на мах угашена, а један глас из куће узвикне : (( Ноћас ником недамо унутра". Други гдас додаде : (( Тако је по Уставу". На поновно строго зановедање жандарма да се кућна врата отворе, одговорено је једним пуцњом кроз прозор. На глас испаљене пушке дотрча гомила сељака са пушкама и сикирама. Направи се гунгуда. Врата кућна беху већ истављена и они изнутра и они споља навалише на жандарме који се храбро борише "уцајући из пушака. У сред те борбе један жандарм спази где двојица искочише из куће с побочне стране и дадоше се у бегство. Он остави гунгулу и појури за њима, са вером, да ће ту баш бити он. Једног на скоро пестаде а други кога жандарм није из вида пуштао, бегаше див.љом брзином, но он га узастопце гоњаше. Трка је дуго трајала. Нити бегунац да одмакне нити пак овај други да га стигне. Кад је бегунац осетио умор, скочи у страну, цаде иза једне камене плоче и потегне пушку на гониоца. То је исто и овај учинио. Осигурани обојица заклонима иопалиша по 6 метака — — — — — —• — — — — Еј море ко си ти, викну гоњени. — Жандарм! одговори други. — Знам да си жандарм, но како ти је име. — Ранко Костић. А ко си ти ? — Ја сам хајдук Борковић. — Је си ли рањен? —- Нисам, а ти? — Писам ни ја. Настаде још једна кратка пауза коју хајдук прекиде.

— Је ли беса. — Беса одговори Ранко. Хајдук се исправи иза плоче и пође к жанжарму, обеоив пушку о десно раме. То исто учини и Ранко, и на средини остојања састаше се поздравише и пољубише се. Место бојишта беше на (( Стодицама в између села Драгиња и села Каоне два сата пешачка удаљено из Моравске од куће Бојине. И ако већ побратими, жандарм Ранко и хајдук Борковић, отајали су један прома другоме, оба опрезни, као лафови. Хајдук отпоче са причања о тешком хајдучком животу. У кратко исприча све своје патње од дана одметања испред власти. — Немам ти побратиме нигде нигата, осим једног наполеона и 50 пара чаршијских, рече Борковић — све сам раздао асвету 8 а толике сам паре опљачкао. Затим отпоче причати своју намеру да у Белотић, опљачка једну кућу где ће најмање узети 100 банака, иа ће ве.ш, њему по једном дечку од 13 —14 година послати 50 банки, зато што се толико око њега мучио и злопатио ! Борковић је јамачно мислио да се дата му беса од побратима Ранка састоји у томе, да га овај пусти мирно да оде. Међутим Ранко је дао бесу мислећи да га не убије, већ да га одведе неповређеног и преда власти, па се чисто зачуди шта овај прича о некаквој отимачини, коју тек има да изврши. У разговору Борковић позва Ранка да се мало удале, јер је ту близу сеоски пут па их може ко опазити. Тако они измакоше 5 0 — 60 метра на улазу у шуму цркве каонске. Ту стадоше и Борковић затражи од Ранка оат да види које је доба. Овај му даде. — Бре! па има већ 1 1 сати! То рече и отрпа сат у свој џеп. Ранку већ прође стрпљење, јер внди да Борковић нема намеру да се преда а сад му и сат узе. — Море дај ти мени мој сат, рече Ранко. — Батали богати, плати ћу ја теби то врло скупо. — Кад виде Ранко и у томе хајдучко поштење, скочи, шчепа га за гушу и стрпа га. под ноге. Копрцајући се испод Ранка, Борковић покуша да га својом цушком како год удари, но Ранко ухватив пушку да му отме, даде маха Борковићу те се овај изви иснод њега и обојица се одједном нађоше на ногама, држећи исту пушку. Ранко силно трже и оте пушку па за магновење ока опали је на Борковића. Но погодак није био добар јер му само сдера кожу с леве стране од вилице к врату и барутом заиали мараму која му беше око врата. Борковић се очајно устреми голим рукама на Ранка, но овај бацив пушку у страну шчепа га и опет га обори на земљу. У том магновењу Борковић извади револвер и брзо испали два метка на Ранка. Првим метком погоди га добро но срећом без опасности. Куршум је пробио блузу, китлу и кошуљу а на трбуху само направио мали ожиљак ; другим метком пробушио му је леви рукав на блузи. Ранко је међутим истом таквом брзином спречио даље пуцање, отевши револвер кога баци у снег. За овим Борковић се оети за нож, извади га из чизме и тек што хтеде да га сјури Ранку у трбух, овај то опази па десном руком ухвати за оштрицу ножа да га отме; нож ое зарије у длан