Policijski glasnik

БРОЈ 51

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 399

Ранков. Тако ооујетив ударац ножа у трбух и чврото држеђи нож у расеченој руци, Ранко је левом руком ударао Ворковића по глави и .шцу, ове .док није малаксао због изливене крви из десне руке. Борковић видев да је Ранко мало попустио, пусти нож, напне сву снагу те се испод овога извуче и нагне бегати у шуму. Ранко и ако малаксао појури за њим, у два три скока стиже га и онај исти нож сјури хајдуку у леђа, кога је с тешком муком извукао с намером да га понова удари. Али Борковић, пре другог удара свом спагом наже у бегство и изгуби се у густој помрчини у шуму. Ранко се врати на место бојишта и покупи своје ствари. Узе и Борковићеву пушку, револвер, шубару и шал, па одатле оде у Драгиње да се јави свом нареднику, али тамо затекне ор. ииоара г. Петковића и њему исприча цео догађај. Нротекоше 5 дана а о Борковићу ни гласа ни трага. Дневна штампа већ поче да протествује и износи сумњу о истинитости борбе између жандарма Рапка и Борковића: Истина на лицу места нађони су трагови борбе и крв, а и жандарм је рањен. Али ко то може доказати свету. Та свет је' увек готов да подгреје све оно што је противу полиције. (( Од куд може бити истина да је жандарм Ранко тешко рапио хајдука, кад га нигде нема 1" Овако протествоваху неки дистови. И свет беше склон да верује да су то све окружни и срески пачелник удесили са жандармом ради тренутног ефекта код публике. Седмог ов. м. у 11 сати пре подне дође среској власги Драгутин Димитрић, дечко из Каменице, па изјави: да је тог јутра ловећи наишао на неку јазбину и тамо нашао једног човека завијене главо у крпама. Тај човек узео му је пушку, казао се да је хајдук Борковић, и испричао му да ће за дап-два доћи до оружја и даље хајдуковање продужити. Пошто га је прилично дуго држао врати му пушку, поклони му свој доглед и пусти га да иде но са претњом да ником ништа не казује. Нисар срески г. Глиша Ђукпић, сутра дан 8. ов. м. рано је отишао у поменуту јазбину. Тамо не беше више хајдука, али је нашао 5 8 ком. плочица исечених од плужне челичне даске, све избушене и снремљене да се на жицу нанижу, које би хајдуку служиле као неки оклоп на прсима. Сем овога, у јазбини нађена су два чекића од којих је један заоштрен за сечење плоча. Били су још неки поразбијани тањири и једна песмарица (( Милоша Обилића" са сликама. При крају јазбине, видило се да је ложена ватра. Потера је продужена. И тек трећег дана два сељака из потере, Сретен Вожић и Љубомир Мићић из Љутице, наиђоше на кошару Панте Илића из Каменице, који постоји ван села, празна. Ушав у исту спазише где некакав човек лежи покривен шареницом. Одмах су изишли и викнули остале људе, који су се као потера растурили претресајући свако место. Кад стигоше њих неколико најближих и са њима жандарм Михаило Николић, и кад уђоше у кошару, човек који је тамо лежао, баци пред љих своје последње оружје, један мали ножић, рече да је он Борковић и да се предаје. Органи власти имали су муке да хајдука одбране од сељака који га хтедоше убити. Борковић је сада у болници. Нризнао је ова дела која се слажу са тужбама оштећених.

Признао је б'орбу са Ранком. Одао је и јатаке. који су у рукама власти. Само не признаје да је био у кући Боје Паптелића у Моравској, нити иризнаје да је пуцао на жандарме, али то је доказано. Он мисли, ако се не докаже да је на жандарме пуцао, неће бити осуђен на смрт. (Види слику на последњој страни.)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. <(Суд општине с-чке у срезу космајском, образовао је једно ново одељење за благајничке и пореске послове, у тежњи да прикупљање општинских прихода и државног пореза иде што брже и што тачније. За ово своје одељење, суд је набавио нарочити штамбиљ са насловом : „Блага ; на и порески одељак,® а сем тога и један мали печат са насловом: в Благајна општине с-чке. <( Овако образовано одељење већ јс почело дејствовати, и позивати људе разним пословима, да му дођу. Један грађанин, који је позват да донесе пореоку књижицу ради задужења, није дошао на време, и одељење га је одмах реферисало, узело на одговор и предало општ. суду акте извиђаја на преоуђење. Опшгински суд, налазећи, да је за суђење ових кривица надлежан, осуди окривљеног на 3 0 динара новчане казне, наслањајући своју пресуду на члан 1 13 закона о непосредном порезу. Питање је сада: да ли је општински суд могао сам образовати пореско одељење, кад закон о порезу то не предвиђа код општина и да ли је могао окривљеног казнити по чл. 1 13 зак. о непосредном порезу, или је то требао учинити ио § 327 т. 1 кр. закона. Даље, да ли је смео правити штамбиље, како се то можда прохтело писару дотичне општине, или је требало остати само при називима, који су законом дозвољени." На ово гштање одговарамо: Није незакониг поотупак општине с-чке, што је образовала одељење, за благајничке и пореске послове. Таква подела послова може бити само од користи, а пе од штете за тачан и правилан рад. Исто тако нема грешке ни у ономе, што је направљен нарочити штамбиљ за ово одељење, јер је то учињено само у тој цељи, да лица која имају посла са овим одед,ењем већ из наслова акта виде, коме им се треба јавити. Што се тиче онога, да ли је оппггински суд могао осудити извесно лице по члану 113 закона о непосредном порезу, ствар стоји овако: II ако општинске власти врше наплату пореза, опет оне не улазе у ред оних иореских власти, које иредвиђа чл. 1 13 поменутога закона, те по чл. 118 истог закона нису надлежне ни за изрицање казне из чл. 113. Оне има.ју права, да кажњавају оиа лица која пе дођу на позив, ио § 3 27 т. 1 крив закона. Према овоме, с Формалне стране, пресуда је општинског суда незаконита II. „Може ли бити опшгински деловођа без полагања испита оно лице, које је овршило

осам разреда гимназије и положило иснит зрелости (матурант) а сада је слушалац права на нашој Великој Школи у Београду?" На ово питање одговарамо : По члана 2 правила о иолагању иоиита за општинске деловође, која је прописао господин Миниотар унутрашњих дела под 21. септембром ове године ПБр. 24.118, без полагања испита могу бити деловође само она лица, која оу била пајмање годину дана државни чиновници, или оу до 21. марта 1902 г. навршили три године пиоарске службе у општини, а уз то имају остале погодбе из чл. 112 закона о општинама. Према овоме ђак В. Школе не би могао биги деловођа без испита. За њега би настало још и то питање: да ли он као ђак у опште испуњава све погодбе из чл. 112 поменутога закона. III. (( Један приватни тужилац по грађанском спору, за испуњење уговора о продаји и куповини коња, добио је иарпицу код општинског суда и тужени осуђен на плаћање. Иресуда је обојици саопштепа на два даиа пре судских Ферија. Заступник туженог пропусти жалбени рок, иредвиђен § 1 6 грађ. суд. поступка, већ подпесе жалбу Првостепеном суду тек 1. августа, наслаљајући се на наређење § 118 помевутога закона. Општински суд нађе, да се жалбе против пресуда опш. власти дају у року, предвиђеном I 16 гр. суд. поотупка без обзира на наређеп.а § 118 истога закона, и жалбу одбаци као неблаговремену. Судија Првостепеног оуда, одређен да разматра пресуде и решења онштинских власти нађе, да је решење општ. суда, о одбачају жалбе, правилно, и одобри га. Да ли је овакво схватање закона од стране општинског суда и судије Ирвостепеног суда правилно ? На ово питање одгаварамо: Рок, у коме се имају подносити жалбе на решеља и пресуде општинских власти, иронисан је § 16. грађ. суд. поотупка. Овај рок није зависан од наређења § 118 истог закона, јер одмор судски, који важи за послове Првостепених судова, не важи за поолове општиноке, пошто ое по § 511 тач. 17 истог закона, пресуде и решења оишт. судова разматрају у Првостененим судовима и за време Ферија. Према томе рад општинског суда и судије Првостепеног суда у овом изнесеном случају правилан је и саобразан закопу. * * Један срески званичник пита : Пресудом Првостепеног суда, осуђен је један грађанин на 6 месеци затвора. На молбу његову, господин Министар Правде одобрио је, у смислу § 294 кривич. поступка, да казну издржи доцније. Да ли ово одлагање пресуде од извршења утиче на застарелоот пресуде, јер је отвар нејаона, па се бојим какве одговорности, пошто је пресуда мени дата да је извршим?" На ово питање одговарамо: Истина, закон није регулисао ово питање. али ми налазимо, да одлагање пресуде од извршења, не може утицати на застарелост, као