Policijski glasnik

БРОЈ 17

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 133

Опгати резултат Штернових огледа своди се на то да су од 282 исказа које је он саслушао, само 17 су били без погрешке, при чему 15 од њих долазе у исказе кој и су саслушани одмах после посматрања слика. Од свих 188 искаа по памћењу било је само 2 без погрешке (1%). Посматрања Штернова потврђују даље да је у току од пет дана погрешност сећања порасла до 1,5°/ 0 , у току од 14 дана до 4,3°/ 0 , у току 21 дана до 6 °Ј 0 . Из тих Факата излази да погрешност исказа расте што се више увеличава размак времена међу њима. Врло је интересантно да су посматрања Штернова потпуно потврдили Факт да упоредивши са мушкима женске мање заборављају али више изврКу. Гако по тим цифрама види се да губљење памћења чини код мушких — 20°| о у женских — 13°/о' Д° к гф ви чине 7,8°/ 0 погрешака, а друге —- 10,5°/ о . Упоређујући те резултате види се да заборавност женских стоји према заборавносги мушкихкао 2 : 3, а нетачност њихових исказа као 4:3. ТТТто се тиче исказа потврђених заклетвом, то је девети део њих 11% показао се као неистинит. При том је утврђено да условљавање истинитости исказа заклетвом поправља те исказе, док они искази (четврти део) које испитивана лица нису хтела потврдити заклетвом, имају у себи два пут већи проценат кад се упореде с исказима, условљеним заклетвом. Мора се приметити и то да је 71% мушких пристало на заклетву, а зкенских 85%. Пада у очи и то да од 63 исказа, условљених заклетвом, сви искази, који су се ноказали правплнп (13) долазили су од мушких. Између осталог Штерн примећује да наклоност ка експанзивости постаје у животу богат извор погрешака у сећању. »Врло велики део наших сећања вели тај научник, постаје помоћу суђења у ступњима уггоређења: велико или мало, лепо или ружно, брзо изи споро, умно или глупо, много или мало, али на сличност количине ми обраћамо пажњу само ио томе кад нам се чини да одступа од средње норме. Ако заиамтимо да је извесни коњ био рђав, то онда узимамо — веома рђав и тим самим стварамо наклоност да се више снажимо то одсгупање од норме у сећањима." Ми носимо у себи за наша суђења у стуињима упоређења као неки самостални мултииликатор, који има наклоност да добар глас претвара у лудо обожавање, рђав глас у слепу осуду, а тако исто да изводи највеће последице из ништавних узрока. Тако исто и огромно разгранавање чувења моа^е се објаснити склоношћу ка експанзивности сваког оиог који о томе говори. Своја веома иоучна посматрања Штерн своди, као што смо горе поменули, на ггризнање огромне погрешности сећања сведока. Отуд потичу два практична питања: 1., дали се може поправити тај недостатак; 2., треба ли да потврда његова упливише на оцену и обрађивање исказа сведока? Штерн наводи при том ове правне ироблеме: прво да се према исказима сведока на суду буде више пажл^ив него што је то било до сад; друго да се нарочито важни сведоци подвргавају претходној психиолошкој експертизи одиосно њиховог памћења. Мисао о увођењу у процее психолошке експертизе ради испитивања памћења сведока, изнео је још Ханс Грос у његовој Кг1тта1-р8усћо1о§-1е, и доиста заслужује велику пажњу. А у том односу најбитније је то што је ту скоро проФесор Лист изнео као потребу да судски радници владају довољном психолошком спремом. Коментаришући то тражење проФесора Листа, Шчегловитов говори »правилна психолошка анализа исказа сведока иа суду може бити осигурана само потребном спремом самих судија за такву анализу.

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО

ИСТОРИЈА ЈЕДНОГ ЗЛОЧИНА НОВИЛА Максима Горког з Снег је обасипао главу, леђа, лепио очи, хватао се за ноге.... свуда унаоколо вејао и колутао се бели снежни прах, те они нису видели ништа. Вањушка је иглао ћутећи, оборене главе као какав стари, болесни коњ, кога воде да убију, али живахни, говорљиви Салакин непрестацо се освртао и ћеретао. — Колико смо превалили и колико имамо још да превалимо, то не може знати ии сам ђаво. Грозна мећава! Унеколико ова нам је мећава на руку; не остављају се трагови... Ако само и даље буде падало... Али она има и једну рђаву страну: на мећави није лако потпалитп... Дакле на свету нема ништа што би у свему било добро... Ако је једно добро, друго је рђаво... Снежне иахуљице биваху мање, сувље; оне више нису падале право на земљу; лелујале су се по ваздуху, журио, бојажљиво, и бивале су све чешће. Наједанпут искрсну пред њима као нека тешка мрачна гомила, једна стара, нахерена зграда, која је изгледала као да су је снежни сметови стровалили. — Та то је.... Фокин двор... Чујеш! Да сврнемо унутра, да попијемо по један чокањ.... — Добро би било! рече Вањушка, који је целим телом дрхтао. Код крчме су стајала два коња, која беху упрегнута у широке сељачке саоне. Они беху мали, чупави, гледали су тужним благим очима и отресали с главе снег. Саоне беху иокривене црном прашином. — Ах, угљар, рече Салакии. Ако само буде терао у нашем правцу!.... И одиста у крчми крај прозора седео је један млад човек и пио ииво. Вањушки паде у очи његов дуг, смешан нос на мршавом лицу, које беше покривено црним пегама. Угљар се беше свом тежином извалио у столици и ноге раширио. Пијуцкао је по мало на тенане. Наједаред се закашл>а и поче сав да се тресе. Вањушка приђе тезги, попи једну чашицу горке ракије и показа Салакину угљара. — Хоћеш ли у варош, пријатељу? унита Салакин угљара и стаде му се ириближавати. Овај га погледа и одговори иолучујио: — Не иутујемо у варош с празпим саоницама. — Дакле из вароши ? — Што те то интересује? — Мене! Видиш, ја и мој друг иутујемо у Воригово; најмили смо се за мужу... повези нас, ако иутујеш у нашем правцу. Угљар је посматрао Салакина, а по том Вањушку, насуо је из стакла пива, извадно прстима из чаше комадић запушача и одговорио у кратко: — Нећу. То ми није потребно. — Та повези нас! Буди човек... Мн бн пристали да ти по пет копејака.... — Не марим за паре, рече угљар, и не гледајући у Салакина. — Па повези нас џабе биће ти за душу!... рече Вањуша тихо и бојажл.нво. Угљар га погледа, намршти чело п махпу главом у знак да не пристаје. Ах! Какав си ти човек! рече Салакип гласно. Зар ти није жао? Морамо још толико да идемо ; уморни смо, а паше одело.... Погледај само! — Што се ниси топлије обукао! подругивао се угљар. — Па немамо одакле! рече Вањушка. Видиш, да смо сиротни? — А што сте сиротни? рече равподушпо угљар и узе да иије пиво. Вањушка погледа у Салакнна и обојпца су гологлави ћутећи стојали пред угљарем. Тада се у разговор умеша крчмарица. — Не буди тако тврдоглав, Никола; повези те људе. Коњ и онако иде те иде.... па онда они ће ти, чуо си, платити по пет копејки. Тражи да ти плате унапред, па онда — хајд! Угљар још једном премери сваког од њих. За тим уздахну и рече: — По десет копејки на једиог ... — Добро, рече Салакин одмахнув руком, ево ти.... ћари и ти! — Види новац, рече крчмарица угл.ару. Он баци Салакинов сребрн новац на сто, испитиваше његов звук, за тим га је нагризао зубима, нришао другом столу, бацио новац још једном, а по том је рекао крчмарици : — Ево ти за пиво! •—■ Ово ти је неко велико псето! иромуца Салакин Вањушки. — Седи ти позади у санке, рече угл.ар Вањушки, а ти ћеш — са мном. — Добро, рече Салакин. А... за што пе обојпца заједно? — А што вам је потребпо да будете заједно? ушгга угљар са сумњом. — Било би нам топлије. — Тако, насмеши се угљар: пећете; нека буде како сам ја казао... Јер.... кад би твој иријатељ покушао да ми украде коња, онда.... ја бих те кнутом лупио по глави, везао бих те, на... Није довршио реченицу но је прснуо у смех За тим поново поче кашљати н кашљао је дуго, тешко.... VI. Вили су већ иет километара одмакли од крчме, кад угљар нанослетку ослови свог суседа: — Ко си ти?