Policijski glasnik

ВРОЈ 17

ПОЛИЦћ.ГСКИ ГЛЛСДИК

СТРАПА 135

киња познаде и кошуље, мараме, гаће и оковратиике јер их је прада више пута. Може се замислити како сам Нестрпљиво очекивао повратак г. Исака Гутентага. г Гај старац, суштн тип КЛасИчиа Немца, одузе ми храброст првим својим речима. „Проклео сам свога сина, рече; он је мртав за мене; иишта о њему ие знам; отишао је одавде у почетку марта не рекав ми ии с Богом; нисам му дао поваца и не знам како је могао отићи у Париз, као што ми је рекао један од мојих суседа. Писам добио никаква писма од свога сина Ђорђа, а нећу ни да га примим!« Пије потребпо рећи, је л' те? да смо се добро чували да испричамо томе честитом човеку да смо тражили Гастопа Гутентага, као осумњичена да је учествовао у злочину у улици Монтењ. Старац позпаде свежањ кључева меЈ)у којима се палазио и кључ од његове куће, за тим слнку своје жепе. Најзад, страховита ствар, кад му иоказах манжете иађене код Марије Гењолове, додаде уз Флегму из које пикако није излазио : — То је мој син морао написатп Гастоп Геслер: иознајем му рукопис. Што ми старац иије мргао рећи, рођак који је стајао у преписци са Ђорђем Гутеитагом морао је знати. Није се смело пи минута губити. Стара слушкиња каза нам адресу тога рођака, г. Ђорђа Гутентага, који је носио исто име које и онај кога беше иестало. Одох к њему са г. ХоФманом, који се није хтео одвајати од меие и служио ми и даље као тумач. Још хладнији од свога стрица, г. Ђорђе Гутентаг уносио је у свој говор спорост која ме је доводила до очајања у толико више што је ваљало чекати да ми г. Хофман иреведе п.егове речи. .Ђубазнп саветиик, смешећи се, давао мп је зиак да стишам своју нестриљивост: — Ви <[>ранцузи, рече ми, правп сте горопаднпци ! — Са свим је тачно, рече банкар Ђорђе Гутентаг, да је мој рођак оставио Бреславу после младићских грешака, којесу у осталом без озбил.ности. У овај мах он је још у Паризу, мислим, осим ако већ није отпутовао за Бремен или Хамбург... Пре пеколико дана, добио сам од њега једно иисмо, у коме ми саопштава страшан положај у коме сс налази; ево тога писма. И иружи хартију г. ХоФману, који ми одмах иреведе шта је било у њој. »Ђорђа Гутентага ухаисили су чувари мира ноћу између 16. и 17. марта — оне ноћи кад се догодио злочин — иосле једног покушаја самоубијства и под простом оптужбом за скитачину, јер је изјавио да нема стана. Суд за поирављање, који је нмао да му суди, одгодио је његово суђење на осам дана, јер је Гутентаг изјавио да ће добити новаца од своје породице да се врати у Немачку...® Овде, г. ХоФман застаде као нешто збуњен. — Не смем вам прочитати крај, речи мн; тако је то иеобнчно! Боже прочнтајте ви сами.

Зграбих жудНо хартију и прочитах испод нотписа Гутентагог:а. оверечи нсписапе па фрамцуском: »Мазас, 1-ви одел>ак, ћелија бр. 85." Тренутак иикако није био згодан за ФилозоФска размишљања... Заокупих шггањима банкара Гутентага који настави: »Послао сам му ирекјуче 250 динара да би му дао маха да стигпе у Хамбург или Бремен да би се укрцао у брод за Америку... Могућпо је да ми јс рођак већ примио тај новац п отпутовао..." Није се смело ин минута губптн. Г. ХоФмаи и ја, одјурисмо у телеграФско иадлештво и ја пустих ову депешу: „20. априла, 1887, 7, чао. 50 м. у вече. Пари:!, и;{ Бреславе. „Полициј. ирефвкту, Бсзбвдност, Париз. „Човек Каје, пе 1'есле]), зове се Ђорђе Гутентаг, ухапшен у Паризу, Мазае, 1-ви одељак, бр. 85. „Он очекује новац нреко копсула или иослаппка н би1>е иуштеп, треба да иође из Париза за Бремеп и Амерпку по пријему повца. „Известити одмах. Гпрон, л Иолицчјска Упрана" (Цаставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Јодап општински писар пита: „Прссудом једпог пореског олсл.оп,а. ка:кп.оп је прсдседник једно општппо са 20 дпп. за лабаво купл.ољо пореза. Ову нросуду одобрио јо господнп Мпппстар Фипаисија решеи.см својим од 3 0. иовсмбра 1902 год. Иомепуто рсшељо господипа Мпнистра, продато је продссдппку ток 13. марта ове годппе. Иптпизв јо сада, да ли јв казпа ова застарнла према предсодпику, јер ако се рок за застарслост узмо од дапа када јо госп. Мнпистар донео своје решење. иа за три месеца, опда је застарпла, нпачс не". 11а ово пптање одговарамо : О застаролости ових пресуда, постоји распис господииа Мипистра Финансија, од 16. новембра 1 897 год. Пр.Бр. 2800 4, који гласи: „На питање једнога одељеп.а: за којо време застаревају прссуде, по којима су осуђони општипски чаонпци на новчану казиу по закону о порезу, дајем ово објашњење: Кривице ове врсто не долазе у ред чисто Фискалпих кривица, гдо би оспов казни био материјална накнада за повреду Државних интереса, него по природи својој долазе у ред администрагивпо-дисцпплинских кривица и јавл.ају се као мора. коју држава употреб.мша ирема опнм службснпцима, који су лабавч па послу, одређеном им законима земад,оким. Законом о порезу нијо пишта продвиђепо о застарелосги ових кривица, и по томе, кад се иитањо о овоме појави, има со оно расправити по онштим нринципима казиеног ирава, којп су посгављеии у казнепом законику. У § 1. овога законпка обеложена су као истуина дела, сва опа, која сс казне затвором до месец дана или цовчано до 3 0 талира.

Па како пи казие из чл. 95 старе редакцпјо, пи оно из другог става чл. 1 1 1 садашљег закона о порезу, не прелазе горњу суму, то значн да су и ове кривице истуине. Све, пак, иступпе кривице застаревају за три мссеца по 5 3 9 6 кр. закопика, кад стоје услови тамо побројани, а по томе, за исто времс застаревају п ирссуде, по којима су осуђени продседници општипскнх судова, по закону о порсзу". Ето овако одређујс господин Министар рок заотарелости ових прссуда. И, узнмајући и сами ово глсдпште као исправпо, изјављујемо : да јо пресуда, о којој је реч застарила, кад је одобрепа решоњем господина Мипистра од 3 0. повембра 1902 год. па од тога нремена па све до 13. марта, дакле за три мессна и 13 дана пијо решељо предато жалиоцу, пити пресуда илвршепа.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П 0 Т Е Р Е н аетпе 'IЈ<» Ј> ),<>пи, цпгаппн, пз Плажаиа, окрпвл.сн ј_е, пгго је ноћу нзмеђу 20. и 21. децембра пр. год., учоствовао у крађи плугова Вула Богосавл,евића, из Рајкиица, Исти јо оТу» марао сад и позпа му сс место егаиовања. Ои има 2 6 год., душевпо н телссно јс здрав. Моле со свс полициске власти, да Иастаса зкиво по» тразке, и нађеног спроведу пачелству округа моравског, с позивом на Бр. 5716, УБ. 14512. Лазар ТуцовићЈ из Гостпља, сроза здати» борског, има да издржи три месеца затвора по нрооуди судској. По пошто со Лазар крпје и врда да казпу по издржи, то ое моле све п<>лицнскс властп, да Лазара жпво потражс и нађепог спроведу начелпнку среском у Чајетппу, с нозпвом па Бр. 5924, УБр. 14314. Симеуи Жнванопнћ, из Златарића, 23. пр. м. на Сабору у Доњој Буковпци, срез подрпнски, убо јо ножем у слспо око Андрију Крупића, и иоти јо од тог убода одмах умро, а Симсуп јо одмах побегао. Снмеун има 27—28 година, раста високог, у ошнто смсђ, црнпх бркова, од одела поси копорап, чакшире од шајка, на погама опапке. Моле со све нолициске власти, да Симеуна :кпво иотразке и пађепог спроводу пачел. среза впшевског, с позпвом на Бр. 4 459, УБр. 14198. Ћорђе Радокаиовић, из Лалинца, који је стављен под кривичну истрагу и притвор за крађу стоке побегао је 23. пр. м. испред спроводника. Ои јо раста оредљег, има 3 6 — 4 0 год., црномаљаст, бркова малих црних, косе црно проседе, одоло има на оеби сељачко половно, на глави црну половну шубару, на ногама еељачко чарапо, пресне опапке са црним узама. Моло со све полициске властп, да 'Ворђа живо потраже и нађеиог спроводу начел. ср. у Дервон, с позивом на Бр. 35 17, УБр. 1 4200. Танасије Нацн — Нацо ЈанкониЦ Македопац, који је окривл.оп за разбојпиштво извршбио 18. априла овс год., у Витановцу над Тодором Радосавл.евићем корнтарскнм циганипом, ухваћон је у Београду са његова два друга, и кад су 28. априла у вече билн спровођепи за Крушевац, Наце је скочио са воза између Марковца Лапова и нобегао је. Он је раста високог, сувољав, плавих риђих бркова, браду брија, у ошцте илав, има нреко 30 година у,