Policijski glasnik

БРОЈ 8

штили ма какви трагови ако их буде било у дворишту. После неколико минута Фидлер нађе нож, којим је зликовац мучки пробб Самтнера. Нож беше нађен у соби у којој је чича чувао оне заложеле ствари. Служавка је одмах потврдила да је нож чичина својина. Неколико Фијока на столовима беше пообијано и претражено све оно што је у њима било. Нађена је на поду и једна новчаница, те се по томе одмах закључило да је чича имао при себи и поваца и да га је зликовац због тога и убио. Остале ствари биле су неповређене. Браве на вратима беху недирнуте, а и положај чичин како је лежао пред самом наслоњачом казиваше да напад није дошао изненадно с полЈа. Шта више изгледало је да се чича забављао и разговарао с лицем које је убиство извршило, јер су на столу нађене две празне чаше из којих се пио грог. Пошто је Фидлер прегледао и утврдио право стање у самој кући унутра, кренуо се напоље у двориште, да тамо прегледа и потражи неће ли наћи каквих трагова. Изгледало је да ће трагање у дворишту доиети повољна резултата, јер прошле ноћи беше пао снег и тек се пред зору изведрило било. Послугу од »Чудотворног Извора® испитала је полиција и ту се сазнало да је Самтнер синоћ отишао сам из гостионице од прилике између десет и пб и десет и три четврти. Према овоме излазгло је да се у снегу морао иознавати траг ногу Самтнерових, а тако исто и траг убилца, који је из куће морао побећи тек пошто је сиег престао падати. С тога је Фидлер забранио да нико не сме ићи алејом него поред алеје, како се траг не би уништио. Међу тим траг служавке, која је у јутру алејом дошла у кућу, иознавао се врло јасно. Испитивање трага почелоје од капије. Распозиавала су се два трага — двоја стопала. Један је био широк и видело се да је био отиоак тешке ноге. Испптивањем и мерењем утврдило се да су то биле стопе Самтнерових ногу. Поред трага ових стопала налазио се и други траг човечјих стопала, који је изгледао мало дугуљаст и као да је мало заостајао од првога трага. Трагови ногу ова два човека познавали су се врло јасно од капије па до самих кућних врата. Али, што је чудновато и необјашњиво, из куће није било никаква трага по ком би се могло закључити да је неко изашао и отишао на коју било страну. Зликовац је међутим морао изаћи из куће и отићи, јер је Фидлер сву кућу преврнуо и гшгде га није могао наћи. Чудна ствар! Нити има зликовца у кући, нити има трага да је из куће изашао. Па ипак, зликовац је свакојако морао побећи из куће. Није било могуће да се на соницама спустио низбрдицом од куће до капије, јер би се у овоме случају морао познавати траг од сонаца. Да се пузао по дрвећу у алеји и скакао с дрвета на др^зо није било такође могућно из два узрока. Пре свега дрвеће је било прилично раздалеко, а иосле дрвета су била доста млада са слабим гранама, које би се морале поломити да је иешто човек прелазио с гране на грану.

Комесар Фидлер стајао је нредједном страшном загонетком. Вртећи главом рекао је љутито : »По свему изгледа да је овај лупеж морао некако одлетети!" »Тако нешто слично тврди и Лорхнер,« рече стражар који је поред љега стајао. »Ви познајете, господине комесаре, пређашњега комисионара Лорхпера, који је сада због прекомерног пића у вечитом делиријуму. Он тврди да је у пб ноћи кад се кући враћао оном другом страном реке видео како је неки човек летео из дворишта куће Самтнерове. Фидлер се стаде смејати. »То је већ сувише претерапо! Али опет чудно и значајно подударање. Угод око пола ноћи морало се све и десити, али нико не може летети без луфтбалона, а зликовац није ваљда и луФтбалон са собом понео?! У осталом наредите да тај Лорхнер одмах дође у полицију, а ја ћу сам још један пут да прегледам пажљиво целу алеју." Комесар уради како је казао, али прегледајући алеју не нађе апсолутно ништа особито. Једино што му као ново беше пало у очи то је било то, што је с десне стране алеје приметио у снегу неке рупице, које су личиле на рупе што у снегу постану кад човек штапом у снег убоде. Знало се. међу тим, да Самтиер никад није носио штап у руци. Комесар полицијски измерио је одстојање ових рупица у снегу и нашао је да је одстојање између њих доста правилно. Али није знао шта да мисли и шта да закључи на основи ових знакова у снегу, јер су убоди били тако далеко од трага људских ногу, да је аисолутно немогућно било да су те рупе постале од поштапања. Лорхнер са подбулим пнјаничким лицем беше врло немиран. Он увераваше тужним гласом како он није убиство извршио. »Није сад реч о томе,« умириваше га полицајац. »Ја хоћу само да знам како је то било са твојим привиђењем.« — »Билоје дванаест сахата, 11 поче он — — — — Фидлер га ирекиде: »Од куда знаш ти тако тачно које је доба могло бити? (< »Отуда што се »ЦрвенаКокош® затвара тачио у дванаест сахата, и што ме је гостионичар у то доба истерао пз гостионице. Кад сам у то доба прошао обалом поред Самтнерове куће ја погледам преко и видим човека како лети. ГЈо календару била је месечина.® (свршиће се)

У Д О В И Ц А ПРИПОВЕТ^А ИЗ ГРАДС^ОГ ЖИВОТА

(наставлк) 3 Мене је бунило овакво његово поступање, и ја сам му, у једној прилици, учинила прекор. што не држи дато обећање пре венчања, али он се мало освртао па то. Кад му је моје потсећање већ било досадно, онда ми је онако грубо, без увијања рекао, како су моји захтеви глупи, и како ми он забрањује да их понављам.

»Треба,« рече ми, „да разумеш положај у овој кући. па да не тражиш оно, што ти се не може учинити. Ја збиља нисам могла да разумем свој нови положај у кући. Ја сам била венчана жена Перина, а међутим. са њиме сам се виђала само о ручку и вечери. Сваки нокушај, да са. њим останем на само, осујетио је или ои својим одласком, или стрина својим доласком. Ја нисам, управо, ни знала сва. права једне жене и положај њен у кући, па за то сам се и.мирила са оваквим поступањем Иериним, али ипак ми је то изгледао нешто неприродно, нешто што не беше ни налик на живот мога стрица и стрине, на живот мога оца и мајке. Кад сам покушавала да Пери скренем пажњу на тај наш одношај, он је одлазио с места из куће, не говорећп ни речи, а кад сам једном покушала да се пожалим стрини на Пер\ г , онда је нросула стотину громова на мене. »Шта хоћеш," говораше ми она. »Зар у овим тешким данима по цео свет, кад је трговина у застоју, кад је у питању име и углед људи и трговаца, зар ти онда тражиш да се теби иоклања пажња на штету послова?! »Зар Пера, који је до јуче имао положај слуге, а сада ушао као члан Фирме, сме заборавити обзире уљудности и преданости, које дугује твоме стрицу?" »Зар би било лепо, да он седи поред тебе и пиљи ти у очи, а да се нослови запос.тављају и радња штети. Не, не, то не сме, то не може да буде. Ти мораш да будеш иажљива и стрпељива. Будућност је твоја, а сада, сада се измнри са тим, да ћеш морати живети онако, како ти се то, према приликама, одреди од стране моје и Перине. За мене је сада било јасно, да ја мора.м живети по одређеном нлану и доброј вољи Периној и моје стрине. Моје ја, морало се губити, ја сам имала да чекам неку далеку будућиост , у којој би се мој положај приближио положају жене, а не једиога створења, које има само једно право, да се нахрани и да ћути. Ако се не би хтела измирити са таквим положајем, ја сам требала да имам толико моћи, да се ухватим у коштац и са Пером и стрином, а врло лако и са стрицем, кога би они. нема сумн.е, нридобили за се. Шта ми је остајало, мислила сам ја, него да се измирим са овим стањем, молећи Бога, да оио буде што краће. А и шта би друго радила? У целој кући ја сам осећала пријатељско расположење само једне наше старе служавке и никог другог. Никог другог, велим, јер стриц и ако ме је волео, не би никако био на мојој страни, јер .је утицај стринин на љега био у тој мери јак, да га ништа не би могло одвојити од ње Овако су пролазили даии, недеље па и иеколпко месеца. Ма колико да сам се незгодно осећала, ја сам била задовољна, што се изме^у