Policijski glasnik

СТРАНА 130

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

Узрок криминалитета, Ио њему, ваља тражити у недостатку довољне хране нервном, централном систему, чија се последица огледа у ослабљењу воље, из које се, даље рађа злочин. Као год и Ломброзо, тако исто и Маро сматра криминалитет као појав бијолошки , али ири том води рачуна и о социјалним иа, дакле и о економским приликама. Закључци до којих Маро долази у питању о утицају економских прилика на криминалитет ови су: В И ако се у етијологији злочина не осећа ниуколико директни утицај економских прилика, ипак је пеоспорна ствар да беда има знатног утицаја на ослабљење воље, па, дакле, и на миналитет. 4-р Вирцилије Роси, асистент Ломброзов, имао је задатак да на криминалном конгресу у Риму изнесе и третира питање о утицају темааратуре и цене животних намирница на кретање криминалитета у Италији од 1875—1883 год. Бво његових закључака: 1. Злочини против имаовине расту са суровом температуром и увећавањем цене жита и обратно. 2. Закон овај вреди у свему и за опасне крађе, и 3. Акција, еасма суиротна овој, показује се код злочина против личности и морала. За ово своје тврђење писац се позвао и на доказе, засноване на личном посматрању. Далеко од тога да сумњамо у њихову тачност и савесност, ми смо само слободни приметити, да су они ограничени на један кратак период времена (9 год.) те да, већ и с тога, не могу претендовати на апсолутне резултате. Поред овога , Росијева посматрања ограничена су на извесно место — Северну Италију те с тога још мање могу имати оишти карактер. Ово мишљење делила је и комисија коју је конгрес одредио ради детаљног проучавања ових посматрања. ПроФесор Ђузеае Сержи гледа такође у злочину један бијолошки појав, али му у исто доба придаје и карактер патолошки и дегенеративни. Стојећи на гледишту да је злочин резултат дегенерације и допуштајући, с друге стране, множину разноврсних утицаја на криминалитет, Сержи је у својој Антроиологији међу социјалне узроке дегенерације уврстио и борбу за опстанак. Сарадник Ломброзов у Злочину аолитичком Рудолф Ааши признаје такође однос изме^у криминалитета и економских прилика. Много важније је за, наше питање дело Криминалитет и економске ирилике Италије од 1813—1890 год. (Турин 1894) од д-р Етоја Форнасара-о у коме писац долази до ових закључака: 1. Већина злочина иротив соиствености, фамилије, личности и јавног иоретка у тесној су вези са благостањем радничке класе. 2. Сви злочини, који имају за иоследицу ироливање крви , као и ирестуаи иротие јавног иоретка, аависе од ироизводње цене вина.

3. Крађе животних намирница у тесној су вези са економским ириликама раденичких класа. 4. Целокуини криминалитет у оиште зависи од оаштсг нааретка земље. 5. Пожари, атентати иротив религије и лажног банкротства, иотиуно су иотчињени економским ариликама, док лажна сведочанства, атентати аротив друштва итд. у многоме за висе од њих. Излази, из изложеног, да је утицај економских ирилика у неких злочина јасан и неосиоран. 4-р Никола Пинссро у своме делу Позитивна школа, изучавајући односе између криминалитета и економских прилика долази до овог закључка. „Човек је ародукат наслеђа и средине. Злочин, као и сваки други акт човечији , чеизбежни је ироизвод стицаја саољагињих и унутрашњих узрока. Рђаве економске ирилике и беда играју у овоме једну од главних улога. Према схватању италијапске школе и Пинсеро држи да је човечанство састављено из ове три групе људи: људи норма.тих и аисолутно добрих, људи абнормалних и аасолутно рђавих , и људи који заузимају срчдину исмеђу ове две груие. У психологији случајног злочина, својственог људима последње (средње) групе, писац гледа најбољи доказ о утицају спољних узрока на злочин. Као год и свака друга епидемија, исто тако и злочин утиче највише на слабе организме. то јест на оне који су лишени средстава за живот и васпитања. Што се тиче питања о урођеном злочинцу, Пинсеровели: „Неосиорна је ствар да је злочин иоследица урођенога фактора само што овај фактор није органског веп социјолошког, односно економског иорекла. Присталице итплијанске школе у инострнству. 4-р Паулина Тарновски усвојила је потпуно теорију о урођеном злочинцу и у своме главном делу Проститутке и крадљивице 1 дошла до закључка: да су крадљивице ненормална створења којима иотиуно оскудева морална свест. Али нигде боље и озбиљније нису иримљене теорија италијанске школе, него што је то учињено у Шпанији. за коју Немци веле да је прави Елдородо ломброзисма. Дела Авераца, Солија, 4орада и других привуклг1 су на себе пажњу криминалиста а нарочито иристалица италијанске школе. Број Ломброзових присталица у Француској скоро је незнатаи. Једини који заслужује иажњу јесте Виктор Жанеро са својим Питањем о криминалитету. (НАСТАВИЋЕ СЕ^

дрИРДШтдј здочннстлва од Д-р Хајнриха Ветцкера.

СВРШЕТАК

Социјално политичко старање, мора наћи своју допуну у оштром реформисању данашње криминалне политике, у

Ј ). Ова интереоантна студија преведенаје на српски и штампана у Полиц. Гласнику за 1902 год. Ур.

чију су данашњу оезвредност готово сви убеђени. Помоћ у погледу овога, тражила се је путем казненог пооштрења или пак у поновном увођењу батинања, као што то и сами неки проФесори за крив. право у неколико чине; историско искуство је такође било од утицаја на овај правац. „Пекористан крвави рад кривичног правосудства«, како то Кроне зове, није могао у средњем веку злочинства да предупређује. Овоме сасвим противно, бејаше увођење затвора известан нанредак. Но да је у данашњем времену механичка примена овога казнимога срества неподесна, да се њиме успешно боримо противу злочинстава, то се је дугим искуством потпуно освештало; шта више, ово је срество у неколико антисоцијално и оно штетно дела. Да- се млада лица што је могуће дуа^е требају чувати од казнених завода, о томе су готово сви важнији правници сагласни. То је разлог што се захтева, да се граница казнимости помери за некодико година у напред. Томе служи и уведено помиловање од 1895, однос. 1896 године у већини немачких савезних држава а које се готово искључиво примењује наспрам младих. Оно је примењено до 31 децембра 1901. год. у 40,853 случаја и њиме се је веома повољан резултат постигао За округлих 25,000 случајева, који до овога времена потпуно решени беху, доказује се, да се скоро код три четвртих истих имађаше успеха; противу истих следоваше дакле условно помиловање, извршење казне према томе је изостало, јер у одређеном времену не следоваше ниједан поврат, односно у томе се времену бејаше констатовало у опште код свих добро владање. Данашње условно помиловање је веома различитим ирописима и основним начелима регулисано, па с тога се не може у погледу истог ни донети правилан закључак. Но жеља је, да се условно помиловање што је могуће пре отпочне примењивати и на одрасле. Иностранство је у овоме одавно испред нас и што је интересангно, резултат је веома повољан. Следујући чистоме принципу корисности, Бнглези су ово условно помиловање још од пре неколико деценија увели; исто се оснива делимично на старом њиховом иравном уређењу а делимично на новом. И ако нема целе статистике у погледу овога, ипак се може констатовати, да од 18,492 који бејаху из извесних округа енглеских од 1888—1896 године условно отпуштени, само се њих 1564 лица не владаху добро у времену пробе 1 ). Даље је неопходно иотребно битно ограничење пуне кривично-правне одгоговорности. Хиљаду злочинаца припадају, према данашњем сазнању стања ствари, заводима за лечење, у место што се предају казненим заводима. Већ напред споменута истраживања Д -р БонхоФера, бацају оштру светлост на изопаченост шаиатичког, без икаквог плана и памети затвора, према параграфу овако или онако.

1 ) Саопштено од Д-р К. Игнатиуса у месечном часопису за целокугшу кривичноправиу науку. 1901.