Policijski glasnik

БРОЈ 17

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 13Г

Ту је по неколико стотина људи, који често услед урођених или стечених духовних и телесних недостатака у борби за екзистенцију своју подлежу супарницима својим. Они налазе овде онде по који грош зараде, док напослетку не остану без икаквих срестава за живот. Они бивају избачени на сокак и тада се одају прошењу или вагабундовању, — а што је по себи »кривична радња (( у свету данашњега капитализма. Крајња беда једног таког живота, доноси још већу телесну и духовну скрушеност, они постају све неспособнији за рад и увек у све мањој могућности, да се многоструким, противу њих често управљеним надражајима одупру и не учине каку повреду закона. И гада се кажњавају овакви људи, с њима се, дакле, поступа као с потпуно одговорним лицима, често можда и много оштрије. То не само да није ираво, већ безкорисно и штетно; по изласку из затвора или робије, они нити су бољи, нити способнији спољним утицајима да се одупру, нити пак способнији, да боље зараде. Д-р БонхоФер захтева, да се такви људи ни у ком случају не смеду сматрати за потпуно кривично одговорне и да би за њих најбоље било, да се предаду каквом заводу за лечење. Лекар, који и ако због еоцијалних данашњих прилика, однос. неприлика у неколико кривичну одговорност због сваких липа смањује на данашње наше друштво, ипак у главноме сматра, да је главни узрок свему овоме у индивидуалним патолошким одношајима. Сматра ли се у једном оваком случају, да је дужност друштва, да се стара о члановима својим, то се онда овде у неколико признаје кривица друшгвена. Овде се показује опет недовољство свих друштвених и грађанских посматрања. Лекар сматра, да је патолошко стање узрок злочинства: он жели, да пошто се једно овако лице казни веома благо или апсолутно никако, дагалечи; криминалиста увиђа безкорисност данашњих врста казна : он тражи у овоме, да се другим методима помогне. Докле год буде социјална нужда -масе света стварала поново злочинце и докле год буде индивиду алистичко друштво остављало појединца самоме себи, — докле он злочинцем не иостане, — дотле ће сви напори и све муке у борби противу злочинаца бити од веома малога успеха. Но у колико се год још за дуго време не можемо потпуно лишити казнених завода, у колико се треба све више радитп на ирепорођају истих у хуманоме смислу и у колико треба више радити на индивидуализирању самога извршења казне; за оне пак, који из оваких завода отпуштени буду а који су ме^у тим без икаквих срестава за живот остали и према томе упућени на злочинство, мора се законим путем водити брига, да до зараде дођу и тако потпомагати их све дотле, док се не врате у нормални колосек живота, те да су у могућности о себи, старати се. Овогодишњи немачки правнички скуп, такође ће се бавити реФормама кривичнога права. У погледу овога је професор Пист поставио извесне тезе а које гласе:

»За одређивање казне према врсти и мери није на нрвоме месту меродавна спољна последица дела, већ субјективно антисоцијална страна злочинчевог мишљења. Системе кажњавања данашњега позитивнога законодавства имају у опште да се задрже, затвор, заточење и укор искључују се; новчана казна има да се реФормише у духу донетих закључака ранијег скупа немачког правничког удружења. Противу младића од 14 до 21 године, у колико се иротиву истих не буде применило принудно васпитање, да се примени казна затвора од две до пет година и т. д. у цељи поправљања, евентуално пак, само да се примени једна врста старања у цељи однеговања. Противу злочинаца од заната има да се иримени робија преко десет година иста ће служити као казна осигурања. Опште опасни злочинци који због неурачунњивости не буду осуђени или због мале урачунљивости буду благо осуђени, да се по издржању казне, однос. одмах упуте од стране судија у какав завод за лечење. Условно помиловање се има регулисати у духу раније донешених закључака немачког правничког удружења. (< Ово је иста смеса, састављепа из социјалног данашњег схватања с теоријом застрашивања, но с претежношћу овога последњег, као што се то јасно види из његовога кривичнога ирава, премда Лист о самом себи каже, да он друштвеним Факторима као узроцима злочинстава највећу важност приписује. ТТо веома су слаби изгледи, да ће се законским путем ускоро укинути казна затвора, заточења и укора (за младе). Међу тим, док су сви сложни, да се обе границе казнимости (привилегована и непривилегована) морају у напред помаћи, дотле постоји грдна разлика у погледу тога, да ли треба у овоме добу определити, колика мора и треба да буде минимална казна. Са овим реФормама, разуме се по себи, мора се измислити и закон о извршењу казне. Ако би и у томе случају преовладалеидеје о застрашивању, онда би све то, Фактички, било достојно сажалења. Повреде правнога реда ће се увек дешавати. Смемо ли се ми надати, да када једном нестане класинских противпости, да када нестане нужде велике масе народа, да ће постепено морати нестати и деликата управљених противу имовине; да када се постепено ублаже противности различитих интереса, када се повећа народно образовање. када се уведе паметно, друштвом уређено васпитање, да. ће тада такође постепено нестати и других противу-правних повреда?! Не. Опет ће се кад, кад, појавити по који конфликт, који ће проузрочити згодном ириликом некога, да повреди сверу интереса другог. Но злочинства ће тада, као иојаве масе, морати нестати и мисао о кажњавању, уступиће свој терен, надајући се, мисли о измирењу, односно поравнању кривичпих страна. превео Д-р А. Гв. ЖивковиЋ

ИЗ СТАРЕ ПОЛИЦИЈСКЕ АРХИВЕ Ову Височајшу уредбу, која је разумно регулисавала један друштвени одношај за ондашње прилике, а која није штамнана нигде у зборнику, послао нам је г. Живота Ј. Милошевић, званичник ср. хомољског, и ми је као интересантну доносимо. Она је доциије замењена законом о сеоским дућанима а у једноме делу еснавском уредбом. I Началничеству окруж1л Пожаревачкогг Поводомљ доставлеши Началничества окрљ. Смедеревскогх, да се у окружш н4говомт. на више места по селима, Занатлиски дућани, као ћурчЉски, ТерзШски, Абаџшскш, БолџШски, и пр. отвараш, безт. да занатлје поменути заната, касателнимтз обпџгаама аренду какову плаћаго, а поводом'Б учш-гћеногБ нЉиме по овоме питашо, оћели оне отваранћ овакови дућаиа, безт. наплате икакове аренде, у окржпо нЉговом г в дозволити или не? Пбпечителство внутренви Д'1ла пакв одт. стране свое учинпло вмшем г Б м^сту у смислу овогђ представлешн с г б г гбш г б обаче свонм г б м^ћшемт. да не об1 полезно објло да дућани Занатлисбки дођу у ред г б дућана онБ1, у коима се еспапт, продае, и на кое се по постоећои уредби, аренда од 50 талира годи,ши г 1} плаћати има, и то из г б тогб узрока исто распростраван г 15 заната служи на немалу ползу народа нашег г б, и што би се наплаћиванЉм аренде на дућане овогт. рода, положило препитствЈл ит> распространаванк) у беседи стоећи заната. На оиако дакле учин г ћно представлеше Попечи гелства овогђ , благовол^лае Нћгова Ов г ћтлост г Б Госнодарт, и кннзт. напгБ Александер г б са согласЈемт. Сов4та подт. 10. т. м. в№ 187. иреднаведени побуђешн уважити, и по томе р г 1зшити: да занатлиски дућани не спадаго у редт. они дућана, у коима се еспапт. продае и на кое се аренда одт. 50 талира годишн г ћ плаћати мора но да неоБ! занатлје ове злоупотреблешл чинили, и поред свога рукод^дЈл и други каковт. еспап г Б продавали, благовол г ћла е н г ћгова Св г 1 зтлост'б дал^ нрепоручити, да се полицабнимт. властима таб налогт. одцусги, да ове добро надљ тимљ мотре, па коД се увати да поред производа свогб заната и друго што у дућану продае од онога да се наплати, установлЉна на дућане аренда од 50. талира. ВБгсочаише дакле ово Рћшение сообш,ава се Началнику Окружш тамошнЉгт. ст, тБ1м г Б од стране Попечителства овогб налогомб , да оно средствомт. надлежни свои Срезкш Началника строго надт. тим г б мотри, да занатл1е у упражннванго заната свое злоупотреблена чинили небБ1, т. е. да се ни едан усудт небш поредт. производа свог заната. и друго што у дућану иродавати, представивши свакоме сл^дства каковећедуга за преступлеше овог г б вб1сочаишеп. р 'ћшеши постићи. № 812. 15 Февруар 845. ПопечителБ внутренБХ Д г 1зла Полковникт. кавал^ерт. Ил1а М. Гарашании'в НачалБ НолЂ-економт. од^лешл А. Николићљ.