Policijski glasnik

БРОЈ 24 и 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 187

»По § 471 тач- 3. гра1). пост. и објаиЈњењу Министра Правде наређује се. да у свакој задрузи, која би бројала 3, 4 или 5. пореских глава, има за сваку главу ос/гати по иет дана земље и т. д. У овом даном. случају између жалитељке, као женске и мужа јој Николе с једне стране; и између ње, као матере и синова Милана и Симе с друге стране, — нема задруге § 507 грађ. закон. а по томе и ако муж и синови живе на имању тужиље, као жене и матере, тужиља се не може користити благодејањем закона — 471 грађ. поступка, да јој се за уживање остави закона количина имања поред ње за мужа и синове; не мора за сваку пореску главу у куКи њеној да остане по пет дана ораће земље и кућа са једним даном окућанице. Па како се уверењем општинског суда од 9. априла т. г. № 746 тврди да је за њу остало довољно земл.е на уживан.е по поменутом законском пропису. то је суд решио, да се тужитељка одбије од тражења. с< —

Да се благодејање ово не односи на жене према одлукама К. с. од 25 IX 81 № 998, 28 XI 82 № 2055 и 9 V 87 № 1783. Ако муж земљорадник нема наглавицу 2 , не може се ни женино имање узети у извршење, за њене дугове, ако јој не остаје законом осигурани део, према овој одлуци. Катарина ж. Радисава М. тужила ја Алексу К. среског писара за пониш гај јавне продаје. Као неуредност продаје навелаје, да јој је муж земљорадник па им је требало оставити онолико имања, колико закон прописује. Сем ње и мужа има још четири сина и сви скупа живе од овог имања. За доказ поднела је уверење нореског одељења. Првостепени суд одбио је тужитељку од тражења са ових разлога: »Поднето уверење уз тужбу пореског одељ. од 20. окт. прошле год. Бр. 5752 не може јој користити; једно што оно није онакво уверење, какво се тражи по § 471 тач. 1 1 под а, б и в гр. пост. и што је основано на једностраном казивању мужа јој. А баш да је оно и у тој Форми издато, не може јој такође помоћи с тога, што је она сама дужник, и као такова на гглаћање дуга и ос-уђена по гласу решења овога суда од 27. јануара 1893 г. № 544 које се у актима продаје налази, а не њен муж, као што у тужби неистинито преставља а и што се из акта види, да је и попис имања извршен како закон прописује.® По жалби тужитељке, Касациони суд (II одељење) поништио је 9—III—1899 г. № 2127 првостепеног суда решење са ових опет разлога. 2 ) Разматрајући акта једног спора из западног дела наше отаџбине, запазио сам, да је за означење благодејања, које законодавац даје земљораднику, проиисом тач. 4 а., § 471 (први и четврти одељак) употребљен од парничних страна, израз » наглавица који је усвојио и суд. Мени се тај израз допао, па сам га и употребио у овој збирци, кад има да се означи ово благодејање из § 471.

»Благодејање тач. 4 § 471 г -рађ. суд. поступка дато земљоделцима, не односи се искључиво на личност земљоделца, кего се простире и на његову целу породицу као закона основа, којом се иде на очување најнужнијег дела имаовине породице земљоделца, у коју спадају жена и деца, те да се тиме по могућству заштите од сиротиње и пропасти; и ио томе, ако муж као земљоделац нема довољно имаовине за одржање аородице, не може се ни женино имање узимати у извршење аресуде за њене дугове, ако јој не остаје законом гарантовани део, за одржање иородице. Према томе, пошто се овај пропис закона тиче јавног интереса, суд је требао по званичној дужности да прибави прописно уверење о занимању мужа тужигељке Катарине, и о имовном стању како њеном тако и мужа јој, па по оцени њиховој с обзиром на доиуну § 471 гр. суд. поступка да расправи питање о уредности нродаје. ( наставиће се)

С А X А Д Н Н од В. М. Дорошевича Преводи Љ. Б. свршеии правник ... 14 Интелигентни људи на робији. Ну, зар се не могу натерати, да се понашају са уважењем и симпатијом. Тешко. Јер они веома мрзе и презиру дгосподина". У осталом ја сам имао начин! ■— причао ми је један ингелигентан човек, послан због убиства. Ја еам им писао писма, молбе што је код њих веома на цени. Свакојако, бесплатно. Радо сам их служио својим знањем. Робијашница веома цени свако знање, ма да се с људима од знања оиходи, у опште, као што то чини прост народ, као деца, која воле јабуке, али грде дрво, шго је тако високо. Мало по мало мени се почело чинити, да ја задобијам њихово поверење. Но ту сам се морао сукобити с писменим скитницама и „Иванима. ® Првим сам одузимао зараду бесплатно пишући молбе. Други не могу да дозволе, да ко други има на робијашницу утицаја, осем њих. Колико сам се морао трудити, да избегнем сукоб са њима. Вређали су ме, изазивали. Чак се сиремали, да ме бију. Оптуживали су за потказивање. Успели су толико, да ми је робијашница престала веровати: уверивши их, да ја молбе састављам нарочито тако, како не треба. И ти лудаци им поверовали ! Кратко да вам кажем, не знам чиме би се то завршило све, да ме не нустише из загвора окованих. Па зар сва интелигентна лица тону'? Зар их нема која су испливали? Има. Човек кога зна цела Русија, због његове тужне судбе Л. испливао је. По он је издржавао робију под са свим особитим околностима, о којима ћу ја говорити у своје време. Па ипак мени се чини, да је њему помогла »испливати* премила и предобра девојка, која га је заволела и примила се да подели његову судбину.

Ја сам видео још једног младог човека, који је испливао. Но шта је била цена тога? Цео живот! Један бујан, млад прекрасан живот! Да би се спасао он, потребно је било да млада девојка, скоро дете, с душом лредивном, срцем ретким, — да то ретко биће, заволев њега, остави кућу, своје миле, и да добровољно пође за њим, венча се, претрпи толико, колико је она иретрпела, одрекавши се свега, и да каже себи: — Ја сама осуђујем себе на доживотну робију, да би спасла њега. Потребан је био подвиг, самопожртвовања да би се спасао тај младић. За преступан живот, отишао је у откуп живот млад, чист, предиван! Жена добра, која воли до самопрегоревања може спасти човека. Но по какву цену? Осудивши себе, невину, на робију, најтежу робију : видети страдање и понижење л.убљеног човека. Једино том ценом, ценом сопственог живота може сггасти туђ. — Живот за живот иште Сахалин , и не трпи никакве уступке. Ја нећу додиривати питање: "коме је много дано, од тога ће се много и искати.« Моје је само да кажем, шта се иште. Много. Веома много. Страшно је, не тешки рад, не рђава храна, не одузимање права, чесго номиналних, без икаква значаја. Већ је страшно то, што вас човека паметна, свесна, човека који појми све то, са вашом тугом и јадом у души, бацају на исте ногаре са „Иванима," „глотима," „жиганима. „ Страшно је то очајање које вас обузме у атмосФери ђубрета и крви. Нису страшни окови! Страшно је претварање човека у варалицу, потказивача, ФалсиФикатора. Страшно је претварање Валентина у „ФалсиФикатора докумената" за украдену даброву шубару. И каки су само карактери пропадали ! Преступници и преступ. — Кају ли се они? Сва лица, која су била у блиском додиру са робијашницом, и којима сам се ја обраћао тим пигањем , одговарали су неко с пакошћу, неко с искреним сажаљењем, — увек једно и исто. — Не. — За све време, од како сам ја овде, међу свима преступницима које сам видео, — а њих је на хиљаде, — ја сам нашао једнога, који се заиста кајао и желео да страдањем искупи учињени грех. Па и тај једва да је и био преступник у ствари! — говорио ми је управник болница доктор Подубски. То је био старац, послан за метеж, који је никао за време колере. Доктор га је означио при прегледу као „немоћног."