Policijski glasnik

СТРАНА 212

ПОЛШДИЈ СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28

вима па и при спору где се тражп поништај продаје јавне, за извршење прив. дугова — одељ. IV тач. 4 §47! грађ. п. Из уверења суда општине Р. од 22. Јануара 1903 год. Л« 49 и три одборника. види се да тужилац има онолико земље колико треба по § 471 тач. 4 одељак I грађ. пост., али је нрвостепени суд погрешио што је примио овакво уверење, кад се из потврђења среске власти види. да она истинитост аотаиса и аечата суда оишт. р . . . као и садржину увсрења тврди на основу изјаве иотаисаних одборника и личног сазнања из иоаисних књига А и Б села Р по тач. 11 под 6; § 471 грађ. пост. (иотврђење је 28. Јануара 1903 год. № 1262) које дакле не одговара тач. 1 под б наведеног § 471 грађ. поступка". Истоветан је случај расправљен опет у III одељењу под № 4041 1903 године, у коме је суд примио за уредно сведочапство суда и одборника и које је иотврдила среока власт 18. Јула 1902 год. № 7349 и у коме је казапо : „истинитост печата и потписа суда и одбора општине С.... као и садржину овога уверења а на основу мог личног сазнања од иотаисаних одборника тврдим«, и ту је поништено решење прв. суда са истог разлога. * Да се сведочанстве о наглавици тражи по званичној дужности и то званично; и да нотврђење треба да гласи »на основу личног сазнања„ одлучио је Касациони суд 14. авг, 1902 Л» 5475 и 13. јануара 1903 год. № 10921 1902 године.

Сведочанство је тражено по звагџшној дужности преко полициске власти и по одлуци Касационог суда од 31. авг. 1903 № 6226. Сведочанство о наглавици треба да је из времена задужења. Ево тога објашњења. Нрвостепени је суд узео, да је ирибављеним уверењем у акту № 13950 утврђено, да пунол>етној браћи и задругарима тужиоца није остављено довољно земље колико им штити пропис тач. 4. § 471. грађ. поступка ; но, по жалби туженог извршиоца, Касациони суд (II одељ.) поништио је 15. окт. 1902 године № 7767 решење прв. суда којим је оглашена за неуредну јавна продаја непокретног имања Владислава и задружне браће његове, са ових разлога: »Кад се из акта овог снора види, да је спорно имање продато за дугове тужиочевог оца умр. Милана Г. и за рачун интабулисаних повериоца; ме1)утим тужилац, поред осталих разлога наведених за неуредност ове продаје износи и тај, што је истом повређен § 471 грађ. лост.јер њему и његовој осталој задружној браћи иије остављено довољно земље, —• овда је суд претходно требао да извиди: колико је тужиочев отац Милан у времену задужења због кога је ова ародаја и вршена имао земље и колико је у то време имао у кући иорез илаћајућих глава."Да сведочанство треба да иоднесе аарнична стрпна и да оно треба да гласи о

иаглавици из времена зидужвња, казује нам ова одлука. * По тужби Милана II. Петковића; противу Васе Ј. П. среског писара и лицитаната: Влајка н Цоне, за поништај јавне продаје, дате су од Касацноног суда 8. V. 1903 год. № 2980 апелац. суду овакве примедбе. »Према носледњем одељку расписа (Министра Правде од 1. декембра 1886 год. Бр. 5258 (збор. 42. стр. 310) позвани су судови, да по званичној дужности траже уверење у смислу § 471 гр. суд. пост. и правила код овог параграФа. Из пописа и протокола лицитације Бр. 10933. види се, да је продато имање масе умрлог Николе за дуг по облигацији од 12. Јануара 1891 год. прилог у белешци Бр. 14817). Према напред наведеноме, провостени а за њим « Аиелац. Суд погрешили су, што су овај спор пресудили пре, но што су од тужилачке стране изискали уверење у смислу поменутих правила (тач. 11) о занимањ /, имовном и задружном стању умрлог Николе у време задужења. (НАСТЛВПЋЕ СЕ)

СВЕЖАЊ НОВЧАНИЦА Саветник Налман пружи руку младоме човеку, који је стајао иред широким дугачким сголом, имајући собом иберцигер п зелени, маловарошки, филцани шешир. „Не заборавите, дакле, а речепроседи богаташ, „дапмате дабудетевечитозахвални препоруци свога ујака, што сте добили место у мојој кући. Свакодневно ми се јављају за места трговци који немају места по провинцијама, па долазе препуни нада у Берлин. и најзад хвале Бога ако могу да добију какво место као носачи или слуге, а вама дајем месго угледно и где се захтева нуно поверења. — С( Кућевни телеФон зазвони на писаћем столу шефовом. „ Наравно !" рече саветник на телеФону. — „Долазим одмах !" — „Један тренутак!" обрати се он своме новоме чиновнику. „Сад ме баш зову. (( И већ га нестаде, еластичним корацима из приватне канцеларије. АлФред се Клер обрте сам у угодној канцеларији и седе понова на столицу, на којој је већ пре тога седео Осећао се већ гордим са свога новога положаја и шеФа, трговачкога саветника. Пре четири недеље није могао ни сањати о овакоме обрту, седећи у мрачној канцеларији провинцијске трговине у Елбиигу. Сад је постао чиновником светске куће „Валман и синови" и живео је у заносноме Берлипу, огромној вароши, која га је задивљавала. То је у осталом била споредна ствар. Главно је, да буде приљежан у новој дужности и да је буде достојан, а за то ће уложитн труда, те да осветла образ своме Ујаку! Изгледало је, да и саветник није био ирипреман да иде из канцеларије, јер је на столу оставио читаве штосове писама

и акта. Са стране где је седео Клер, лежали су на столу један свежањ 1:овчаница и једна књига чекова Дисконтнога Друштва. АлФред је с чуђењем посматрао те хартије од вредности. До сто врагова, да то није каква обмана! Сто хиљада марака у хил>адаркама лежало је на столу као да је баш тада донесено из Државне Банке, јер је омотач на њима био још неповређен. Толико 'новца није се за три месеца обрнуло код његове пређашње Фирме у Елбингу ! Можда је саветник био збуњен његовим доласком и ненадним позивом, па је заборавио да остави новац у касу, а на столу је лежао и свежањ разноликих кл 3 учева, баш у близини банкнота. Млади је човек, од како је, научио на обрт с новцем, ма да не баш са тако великим сумама. те узе мали свежањ и хтеде га измерити у рукама, као кад би ко узео писмо од вредности, иа би му хтео од ока оценити тежнну. „Огромно имање," помислн он, „а тако мало, да се може слободио и у џеи метнути' <( И као да је хтео и сам да се увери о могућности тога, сави свежањ рукама и метиу га у побочни џеп од горњег капута. У том себаш тренутку отворише врага и трговачки саветник Балман уђе у собу. АлФред се Клер зграну од ненадног пренаде, извуче десницу из џепа, а свежањ новчаница остави унутра. „Даље немамо шта да разговарамо," рече шеФ улазећи. „Унотребите данашњи дан на то да иађете стан, а сутра у 8 часова пре подне јавите се прокуристу Вилу ради пријема дужности. — С Богом, господине Клере! <с Балман му отвори учтиво врата, а млади човек могаше једва уста да отвори од страха и запрепашћења, па рече: »С Богом, господине саветниче!" Но том се нађе у ходнику. За тренутак застаде, ухвати се за чело промишљајући се, ио том као да га ухвати грозница, као да га Фурије појурише, стрча низ степенице и испаде на улицу. Лупа, трка и звоњење трамваја, кочија, теретних кола и других саобраћајних средстава, мешавина масе света, сие га то прену и он се освести, сети се свога иоложаја. Шта је учинио ? Могао се сто пута заклети, да је свежањ новчаиица метнуо у џеп са свим невино, без икакве зле намере, не мислећи ништа, гоњен једино једним глупим нагоном да проба могућност да се толики иметак може стрпати у џеи, и да је само ненадним уласком саветника постао лоповом, разбојником, простим злочинцем! Он, АлФред Клер, који никада у животу није присвојио противуправно ни једнога кончића! И тако све то брзо дође, повратак Балманов, његов опроштај, излазак из канцеларије, да није имао времена да се прибере како би се извукао из те Фаталне незгоде. Сада, када је све доцкан, обујмиле су га стотинама и хиљадама мисли. Да је саветник дошао само три секунде доцније! За то би време новац био понова на своме месту! А где му је било присуство духа? Могао је комотно, по свршеном говору са саветником, извући из џепа свежањ новчаница и