Policijski glasnik

ВРОЈ 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 353

дато имање измирити новериоци и да ће нешто и дужнику остати; кад је тужилац Илија био на продају и лицитирао; и кад по §. 502. грађ. суд. пост. само онај, који је неуредном ародајом оштећен, може оног који је узрок те нсурсдности тужити суду, онда је суд по §. 504. грађ. суд. иост. требао да одроди рочиште, и на истом да извиди одбрану туженог, па по том да донесе одлуку о продаји. 11 Овакве је примедбе дао Касациони суд III одељење 20. новембра 1900. г. № 9727. на решење првост. с. суда у спору И. М. противу О. К. среског писара од 12. октобра исте год. № 24860 којим је поништена продаја за то, што попис није извршила среска већ општинска власт — §. 466. грађ. суд. пост. ( И граничари, ахо. су оштећени иродајом, могу се тужитхс, Ла се и не тужио дужник ирема одлуци № 5165 код §. 466. * Интабулисани иоверилац може да се тужи иротиву јавне иродаје и ако је овом задовољан дужник. То мишљење застуиљено је у овој одлуци. »По §. 502. грађ. суд. пост., који је неуредном јавном продајом оштећен, може оног, који је узрок те неуредности, тужити суду; па, како је жалилац интабулисани поверилац', то и он, као иптсресован, по наведеном закон. пропису, има права на тужбу, н с тога је суд требао да цени сваки тужбени навод жалиочев, и ако је дужник с' иродајам задовољан, па да реши о уредности или неуредности продаје. Овакве је примедбе дао Касациони суд у III одељењу 28. септ. 1900. год. под № 7537. на решење првост. смед. суда од 28. априла 1900. год. № 8996. по тужби Илије М. противу Обрада К. среског писара, за поншптај продаје. Илија је био интабулисани поверилац Сретена Ј. чије је имање продавао тужени Обрад, па није био задовољан продајом. Првостепени суд одбио га је од тражења само 6а тога, што је сматрао да интабулисани повериоци могу да се жале противу продаје само ако ова није њима саопштена, те не би билЦ у могућности, да штите своје интересУ,"који случај овденије. Дужник, не самИ да се није тужио противу продаје, већ је протоколарно изјавио, да не дозволзава пикоме да се тужи противу продаје, јер би то било на његову штету. Није оштећен и онај, који нема судом иотврђену тпиију од имања., које је иродато јавном лицитацијом, ио овој одлуци. Мијајло В. земљорадник из Мокре тужио је Видака И. среског писара, за поништај продаје извршене 8. III. 02. год. Продато имање купио је од Пегра II. по »писмену® које је интабулисано на спорном имању 23окт^бц^, 1901. годипеи према томе није, мо^ло да (Зу^е^ продато за наплату Петрових дугова. Заштитник Петар примио се заштите и признао наводв у тужби.

По овоме је првостепени суд поништио продају узев да погшс не одговара пропису §. 466. грађ. поступка јер није исписан словима. Но по жалби туженога, Касациони суд поништио је 10 августа 02. №'5267 првостепено решење са ових разлога : »По §. 292. грађ. закона и решењу код овог §-а од 16. априла 1850. г. В,!\Г» 571. (збор. 5. стр. 126.) само, с,удска потврђења тапија и других уговора важе за пренос имања. Према томе, кад тужилац нема тагшје, — онда је суд требао да, да разлога, на основу чега изводи, да је туЈкилац интересовкно, па и оштећено лице, те да као такво по §. 502. грађ поступка има права да се противу спорне продаје жали; а ово у толико пре, што нису ни поднесени докази о томе, да ли је дужпик Петар могао и да прода ово имање." Према овим примедбама, првостепепи суд одбио је туишоца од траа^ења узев, да он није соиетвеник продатог имања, па ни оштећен, а да признан".у заштитника Петра нема места, кад је утврђепо да нема онолико земље колико се по закону тражи. Ово је решење извршнб постало. - - ! , »■$\ (НАСТАВИТчЕ СЕ) — •••еЛ?ОКгг&>*"—т ОДЛУКЕ ОЕДНИЦА ДРЖА8Н0Г САВЕТА прикупља и орођује Ст. Н. Јаковљевић. пиоар Дрзкавног Савета. I. Чиновнику припада плата све до дана коначног разрешења без обзира на одредбу чл. 76. закона о државном буџету. Указом од II. августа прошле године укинута је благајница Управе вароши Београда, а истог дана пензиогшсан је и Таса Н. управин благајник. Услед укинућа овог надлештва отвори се велики посао око склапања рачуна, закључења књига, сређиваша докумената и осталог, тако, — да је п .пр,едаја овога надлештва коначно извршена тек 15. октобра прошле години. За све то време помен. Таса није разрешаван од благајничке дужносги, већ је као такав био на раду при укинутој благајници; те је с, тога и тражио, да му се призна право на плату све до 15. октобра прошле године, кога је дана, по извршеној предаји своје дотадање дужности и разрешен. Министар Финансија узео је у оцену ово Тасино тражење, иа је по расмотрењу истога нашао : да довођењем у везу чл. 76. зак. о буџету са §. 31. зак. о чиновпицима грађанског реда, јасно произлази да чиновнику, ма којим начииом иступио из државне службе, плата припада у границама ностављеним закоком о државном буџету до дана коначног разрешења. Према томе и Таси, који је дужност предао 10. X. пр. год. припада плата само до 11. IX. пр. год., а од тог времена па на даље припада му једино иензија, пошто је исти по наведеној одредби закона "о 1: 'државном буџету, био дужан да преда дужност најкасније до 11. II. т, ј. на трие десет дана од дана указа, којим је стављен у пензију. Противу ове министрове одлуке Таса се обрати жалбом Државном Савету, наводећи: да чл. 76. закона о државном буџету, није ни предвидео предају укинутог надлештва; а да њему по §. 31. закона о чиновницима грађанског реда припада право на плату све до даиа разрешења. По расмотрењу овога предмета, — Државни Савет, —- примедбама својим од 13. IX. тек. год. Бр. 6823, поннштио је министрово решење као противно закону из ових разлога: „Што је надлежна — предпостављена власт била дужна да води рачуна о томе, да жалитељ Таса буде разрешен у оном року, који предвиђа чл. 76. зак. о државном буџету; а у исто време употреби и срества дата јој законом, те да и дужност своју преда. Како у овом случају није тако рађено, већ је жалитељ 'Гаса остављен, да као неразрешен чиновник изврши предају своје дотадање дужности и после законог рока, то онда њему , по јаецој и изричној одредби §. 31. закона *о чиновцима грађанског реда, припада плата све до дана коначног решења.« Ове примедбе уснодоо је и Министар Финансија.

II Благодејање из §. 471. гра-ђ. суд. поступка не односи се и на воденицу, која земљоделцу служи као кућа. Коста Н. трг. из Топлог Дола, као пријемник права Николе М. онд. поднео је началнику среза бело-паланачког на извршење одсудно решење нишког првостепеног суда, по коме је Стојан Н. трг. из Доње Студене, осуђен на плаћање из весног признаничког дуга у суми 301-60 дин., који је осигура*}' прибелешком на непокретном имању. Но пре него је суд општине топоничке, коме је писато за извршење ове наплате, приступио извршењу, суд и одбор помен. општине издао је уверење: да дужник Стојан, бив. из Д. Студене, а сада становник у атару села Вете, нема имања у атару општине топоничке, које би му се по §. 471. грађ. суд. поступка могло узети у иопис. За овим је и суд објаснио, да дужник има у своме притежању од имања један забран и воденицу са два витла и плацем воденичним, но да у воденици станује са својом Фамилијом, те му се с тога није мо^гла узети у попис, јер другу зграду нема. Према оваком стању ствари, началник срески известио је поверитеља Костурешењем о немогућности наплате његовог потраживања. Ово решење среске власти одобрено је од стране окруж. начелства и Министра Унутрашњих Дела. Противу министровог решења поверитељ се обрати жалбом Државнад ^п .Савету, наводећи : да је,. дужцик само,- да би осујетио наплату, ; од врденице иаправио кућу себи за становање ; а кад би повериоци затражили продају његове куће у Д. Сту-