Policijski glasnik

СТРАНА 324

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 43

дени, да би се тамо преселио и оставио село Вету и на тај начин спасао себи и кућу и воденицу. По расмотрењу овога предмета, Савет је нашао : да Министрово решење не одговара закону стога, што је поверилац Коста погрешно извештен о немогућности наплате, кад се актима тврди, да дужник има воденицу, која §-ом 471. грађ. суд. поступка није осигурана земљоделцу од продаје. Ово Саветско посматрање достављено је Министру актом од 4—V —901. год. № 3789., којим је позват на саветски састанак, ради објашњења по овоме предмету. Не слажући се са изложеним Саветским посматрањем, Министар је изнео своје против-разлоге: да је уверењем надлежног општинског суда утврђено, да дужник Стојан нема никаквог имања, које би му се могло узети у попис, а поверитељ-жалитељ Коста ничим не доказује, да је то уверење лажно; наводећи даље, да је у у овом случају пресудно уверење општинског суда, према коме је и други један поверитељ дужника Стојана извештен, да исти нема нмкаквог имања, које би се могло узети у попис. По овим министровим разлозима Савет је понова узео у оцену овај предмет, па је и тада остао ири своме посматрању, да решење министрово не одговара закону, стога је на основу чл. '20. Саветског пословника и решио: »да се исто као противно закону поништи.* —

Ш У случајевима где није нарочито уговорено, тансу за потврђсње тапије плаћа купац, а не продавац имања. Илија Н. адвокат из Пожаревца тражио је од Министра Финансија да му се врати неумесно наплаћена такса у 101. динар, која је од њега као купца имања пок. Живана Н. онд. наплаћена, наводећи: да та такса према чл. 15. зак. о таксама не пада њему на терет, као купцу, већ се има исплатити из излицитиране цене. Узимајући у оцену опо Илијино тражење, Министар га је; решењем својим од 7. Фебруара прошле године Пр.Вр. 2606, — одбио одистог тражења као неумесног. Као разлог своме решењу, Министар је изнео: да је пом. Илија био и дужан да ноложи преносну таксу за купљено имање у 101. дин. нрема тач. 204. такс. тариФе зак. о таксама; наводећи даље, да та преносна такса није обухваћена чл. 15. зак. о таксама, јер под таксама за јавне продаје, које предвиђа овај законски проиис, подразумевају се таксе из т. 23, .63, 86 и 81. такс. тариФе закона о таксама; и према томе, те се таксе имају исплатити из излицитиране или закупне цене чл. 6. правила за извршење зак. о таксама од 3. маја 1897. год. Пр. Бр. 10442., у вези чл. 30. пом. зак. Па кад ова такса из тач. 204. такс. тариФе не пада на терет продавца — односно добијене цене за продато добро; а иста се мора наплатити, онда је сасвим природно, да ту таксу треба да плати купац. Протнву министровог решења, Илија се обрати жалбом Државном Савету, на-

водећи: да је погрешно министрово мишљење, да преносна такса није обухваћена чл. 15. зак. о такс., ово у толико пре, што се по §. 489. грађ. суд. поступка, издање тапије купцу јавне продаје, врши по званичној дужности у року за м.есец дана по пријему извештаја о продаји, а у том законском пролису не вели се и то : да ће суд бити дужан, да од купца наплати и преносну таксу. По расмотрењу овога предмета, —■ Државни Савет, — одлуком својомод24—II904. год. Бр. 14 94, а на основу чл. 26. Савет. пословника.—одобрио је министрово решење као на закону основано. У овом случају, ми са наше стране додајемо, да је Министрово решење правилно у толико пре, што нкједним досадањим законом о тансама, као ни н>еговим изменама и доиунама, није укинута т. 6• §. 513. грађ. суд. иостуика (гл. X. „о таксама и ), у којој је одредби изрично каза но, да ће таксу за иотврђење таиије илатити куиац, а не иродавац имања.

ЈЕДНА КРАЂА I. БРИЛИЈАНТСКА ОГРДИЦА ДРАМА У ЧЕТИРИ РАДЊЕ Сера Ф. Ч. Бернанда —з (свршктак) Брижљиво размотрив хартију, у којој је мистер Пенгам завио кутију и уверив се да на њој нема никакве адресе и у опште ништа иаписано, он завије њоме кутију, у којој је била премештена огрлица, мете капу и, погледавши на сат, на прстима похита укоридор, стрчи слествица, и био је на улици пре, него је златним ширитом украшен послужитељ успео да му отвори стаклена врата и понуди кола. Од момента, кад је Ташовић изишао из лућана. »Клерк и сипова,« и до момента његовог одласка из хотела, једва да је прошло двадесет и пет минута, а још после десет минута он је већ седио у засебној соби представника новчаног завода Хелејбера, старе и добро познате Фирме за давање зајмова, која је била својина једнога од најбогатијих у свету. Управник Фирме запита посетиоца. чиме га може услужити. Павле објасни: ■— Ја тек што сам дошао сјугаивраћам се у Петроград. Дозволите да вам предам моју посетницу. Може бити да вам је по чувењу позната наша кућа. Представник Хелејбера прочита посетницу и примети, да му се чини позната. — Али пређимо на ствар? — Ја вас нећу задржавати, — рече Павле, с искреном учтивошћу, —- вама је време скупо а и мени такође, јер ја сам овде свега на један дан и сутра треба да отпутујем у Петроград. Но на жалост мени недостаје новаца. Сума је мала, мени треба свега сто Фуната за неклико сати, с'ез(;-асИге јивди' а с1етат та1лп. — А осигурање? загшта нредставник Хелејбера.

— Бе уо1с1 ! и Павле пружи кутију. Иредставник Хелејбера разгледа је. — А, — примети Павле, — монограм је мој и моје жене. Кутија је начињена за мене и то је поклон за дан њеног рођења. Она је прављена у Риму. Кад је управник отворио кутију и стао посматраги брилијанте Иавле Продужи: — Они су скупоцени, није ли тако топзјеиг ? -- Да, дивни су. — Ту нема никакве тешкоће. Желите ли новац у банкнотама или чек ? Наши су банкари Ту одма. — не даље од пет минута хода. — Хвала вам; да, јавише волем узети чек, —- одговори Павле. — С њим могу добити новаца, где ми буде угодније. Залога је била задржана, признаница написана и Навле узме чек. — Мени Лондон није сасвим ту^ примети Навле, — али ваша банка.... хоћете ли бити добри да ми је покажете ? Случајно се десило, да кад је Павле дошао, представник Хелејбера баш се спремао да пође на доручак. Па желећи да буде љубазан према странцу, и још таквом, који може бити од користи као колега — трговац, он услужно одговори: —■ Ја баш идем на ту страну ; ако изволите почекати неколико минута , ја ћу вам показати. — Ви сте врло љубазни, — рече Павле Ташовић и после пет минута они пођу к банкару. Овде га представник Хелејбера упозна са његовим благајником, потврди свој сопствени чек и остави у канцеларији Павла, који му срдачно заблагодари за његову љубазност. Чек буде исплаћен, и проговоривши неколико речи с касиром Пол се опрости с њим и изиђе из банке. — Како се зове странац коме је исплаћен чек? — занита директор банке, кад је се његов нови клијенат удалио. — Павле Ташовић, — одговори касир. — Управник Габријели оставио ми је његову посегницу. Он је из некакве руске трговачке куће. Павле се врати у гостионицу. Жена га је очекивала. У најлепшем расноложењу они оду доручковати. Он јој је рекао, како је ишао да узме нешго гоговог новца, ну она га је уверавала, да није имао никакве потребе мењати хартије пошто она има доста новаца за њихов тепиа рШаЈгз н за трошак у гостионици. Павле је био усхићен. Таква је жена благо. Може бити да је знао да жена има новаца онда... но своје мисли задржао је за себе и сто фуната остли су недирнути у његовом џепу. Они су весело провели вече једно с другим. Држим да међу њима није било ни једне речи о брилиЈантима, а питање о поклону за њен рођен дан нису ни додиривали. — Тгеев сћбг, — рече Павле својој жени, — сутра ћемо поћи с возом који иде из Черинг — Кроса у Париз уја Вои1о§ие. — Драги Павле, — одговори жена, која није имада никако воље да остане у Лондону макар и један минут даље но што је било потребно, — аоЛ; раг Са1а1з, 8оИ раг Вои1а^пе, 1;ои4 зега рпв.