Policijski glasnik

БРОЈ 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 327

но, но при свем том инак видно место. Њој. нрипад аиницијатива завођења проФесијоналног образовања женскиња у Русији; она је прва отворила женску нроФесијооалну школу. Одлично образова1а, по друштвеном положају припадала је одабраном друштвеном кругу, са веома угледним сродницима , ио без средства за живот, млада жена предала се са особитом усрдношћу мисли ; — Треба научити жену, да живи од свога труда. Наоружати је у борби за опстанак. Посао је пошао добро. Баронеса је радила, учила раду друге, мучила се и састављала крај с крајем. — Само ми једосадно било самотовати! — с тужним .^смејком сећа се она, — радиШ, радвш, #$ад осганеш сама онда је тако пусто. Ни "једне блиске душе. Рођаци... Да ро^аци, али они су гледали са неповерењем, стидели су се мојих намера... Она се уиознала са некаквим војним чиновником у оставци. Они су се допали једно другом, а затим сезаволели, јавила се В веза <( и разгоЕори пошли од уста до уста. — Веома незгодно ! Непријатно и пред рођацима, а и као управница школе... Требало се вен»Гати. Он је такође сам о томе мислио. Ио он'се био новчано веома заплео, требало му је да се од некога откупи. — новца није би,ло. — Знаш шта, — казао јој је он једном, —' ми се можемо испетљати. Осигурање за твој намештај. А^о потпалимо. —... — Ти си с ума сишао! — Нико неће знати. Ти ту нећеш имати ништа. Само пристапп. Биће то све свршено без тебе. Ја имам већ за тај посао једног човека... Она се противила. Он ју је убеђивао, доказујући јој »да не мало њих у Петрограду тако раде, к да ту пема никакве опасности, да том његовом човеку, то није први пут, и да ои зна како то све треба удесити. —■ Ти ћеш отићи у позориште. Ниси потребна. На крају крајева он јој је предложио нзбор: — Друга излдаа ти знаш да нема. Овако се даље наша §еза не може продужавати. Значи ијји , пристани на то , што ти предлажем, или се мора све кидати. Молио је, ■заклињао њиховом љубављу. Она је пристала. — Добро. Чини шта знаш. Једном је она отишла у нозориште, вратила се и згјуекла код себе у кући пожар Падне сумња за намерну паљевину. Баронесу Бејмбрук и њеног „љубазника затворе.« Тамо, они некаКо улуче прилику да измењају међусобно записке. Процес у суду трајао је два дана. Оправдање баронесино гбило је извесно. Доказа, да је она знала за пожар , није б - ИЛ0 М ЈООТЛ* Ч Ј,едном, за време одмора, саучасј^^к баронесин, обрати јој се са питањем: — Ако мене ношљу, хоћеш поћи замном у Сибир ?

' г — Није него ! То ми још треба! ■— »Баш тим сам речима и казала прича она, тако просто од "зла неког. Гле ти молим те, зато што сп се тн задужио п упетљао, требам ја да страдам. — Нећеш поћи? Лепо! Он преда суду записку, коју му је она послала у притвору. м — „Ако ти иследник буде казао, како сам ја признала, — не веруј. Ја ништа нисем признала, не признаји ни ти. (< ГЈриродно, да су обоје били осуђени. — Подлаче, зашто си то урадио? питала га је она при прекиду, за време саветовања поротника. — Сад бар знам да нећеш б.ити ничија. Заједно ћемо у Сибир. Њега су послали на робију у Сибир, а њу на Сахалин. На станици Дуе били су у великој доумици. »Шта да раде са »робијашком — Баронесом?« У сажптељке ка насељеницима неће да иде. п Ја сам послата на робију, 'а не за то! Пробали су нека господа чиновници да је узму к себи као »послугу <( . Но при првом умиљатом покрету, она отскаче у страну. — Ви ме можете натерати дА 1 радим, но на то ме не можете присилити.' Шенских затвора нема. На силу је дата за сажптељку. — Ипак баронеса је.... пекако незгодно. И узалуд су жене чиновничке тврдиле. — Да то није никаква баронеса. Шта ви њу мазите? Робијашка! Полуиисмене жене чииовничк.е, одмах су је омрзле. — Ту »баронеса!" Ту душо моја нема баронеса! А пре свега тога она је била једина кројачица на Сахалину ! 'Једина бар, која је могла сашити одело „како треба," „по петроградској моди." с>ато се морало к њој обраћати, и то је ужасно љутило чиновничке супруге. — Било је међу њима и таквих, које су се понашале према послузи доста уљудно, а према мени нису могле! — с осмехом се сећа »баронеса — робијашка,* — зове ме, а кад одем, — оштар нож. Само нек јој се што не допадне, Фалта каква, погама залупа, цичи: „Шта ти мислиш? Ти баронеса? А? Баропеса? Ти си робијашка! Проста робијашка! Знаш ли ти то? Стојиш, ћутиши оСмехујеш се... И презриви осмех, с којим Ое она тога сећа, био је, по свој прилици и тада на лицу баронесе Бејмбрук. Суируге чиновничке то је, на сваки начин, доводило ван себе. — Одмах трче мужевима на тужбу. Ја ћутим оне се деру. Њен се живот на крају средио тако. Чиновници дигли од ње рук^, Ј »Нека је, ; Мк Ј '&шви како зна! Нек иде до ђавола!« А њихове су жене молиле Бога: — Да бар кројачицу добру пошљу из Русије.

А у недостатку такве једне, наручивали су код »баронесе,« грдиле је на пасје руге, и плаћале по неколико гроша и цичале." — Шта ти не благодариш ? А ? Мало ти је? Незадовољна си? Баронеса? А? А та муком умукла жена била је трун у оку жена г.г. чиновника. (свршиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања. I. Суд опшгине југ-богдановачке, актом својим од 4. ов. м-ца Бр. 23 47, пита: «Мо.ш се уреднигатво заобјашњењ: да ли се највише помиловање од 8. пр. м-ца, које јо објављено у (( Српским Новинама" бр. 195, за иступне кривице, распростире и на оне новчане казпе, које су изречене за непослушност од стране председника и кметова, по праву из чл. 109 и 110. закона о општинама? 8 П.' Суд општине блаже&с&е, актом својим од 5. ов. м-ца Бр. 15 43, Љта: (( Указом од 28. Фебруара ове године, село Трећак, одвојено је од општине жучке и придодато општини блажевокој. Како је буџет општине Јкучке састаљан пре, него што је село Трећак одвојено, то је и прирез општински разрезан према буџету општине жучке, и она га и напдаћује. На захтев општине блажевске, да се тај прирез предаје овој , општина жучка одговорила је, да тај прирез њој припада. Међутим, ова је оппиАша мишљења, да општини жучкој припада прирез од сељана села Трећака само до 28. ФеВјЈуара, као дана кад је ово село одвојеио од ње, а од тога дана општини блажевској, пошто»!она подноси све терете за рачун целе општине. С тога се моли уредниЉтво, да преко свога листа, а ио могућетву и уз повраћај овога акта. да своје обавештење по овој ствари, како би се ова општина зпала управљати према општнни жучкој. 8 III. Суд општине поточке, акгом својим од 4. овог м-ца Бр. 4326, пита: (( Према решењу одбора општине поточке, од 27. септембра ове год. Бр. 429 5, одређен је избор председника општинског суда и два члана — кмета, на дан 3. тек. м-ца. По азбучном списку ове општине, било је 2 53 пуноправних гласача. Полутина овога је 127 гласача. На даи избора гласало је свега 176 гласачаод којих за једнога кандидата 121 а за другога 5 6. Гласачки одбор огласио је овај избор за правилан, али суд, мећутим, налазп, да то није тачно, јер је први > кандидат требаУ да им ! 1 још 6 гласова, па^ дЈа^ б^де апсолутна већина у смислу чл. 5 3. ^акона о опивгишЉа. Поред тога, суд мисли да је и одборско решеље о дану избора незаконито , јер до дана избора није био остављен рок из чл. 37. за-