Policijski glasnik

СТРАНА 326

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

БРОЈ 42

Мени та кутија није потребна, а вама ће можда требати. — Захваљујем, господине, — рече Пенгам, — она ће можда и требати, и ако се само по себи разуме, да се за специјалне адиђаре праве и специјалне кутије с нашим знаком, којим се познаје којој ствари припада. Ево признанице, господине. А ! — додаде он, сетивши се одједном издатог циркулара, а ако нађем дупликат? Ах! — прекиде га Павле, ја сам на то и заборавио. Нећу вас тиме узнемиравати, за мене је довољно и ова једна огрлица. Може бити кад дођем понова у Енглеску.... не тражите за мене. Могу вамнасигурно рећи, да ми се неће допасти. АсИеи! И Павле што може бити брже стрчи низа степенице, ускочи у кола и оде. — Стигох на време, миламоја! — кликну он кад спази жену на платФорми Чернкрокској станици. — Све су ствари у вагону, драги, рече тас1ате : — ти си се сигурно видио с човеком од кога си узео новце на зајам, и вратио му? Она није била искусна жена, као што се може мислити. — На1;иге11етеп1;! — одговори њен муж, и није даље разв,е,зивао на ту тему, јер баш у том трену.тку чу се звоно и они похиташе да уђу у купе. — Нема више никог да улази? Махнуше барјачићем, затворише врата, и експрес полети носећи тас1ате и тогшеиг Ташовића преко Булоња и Париза у Петроград. На овај начин њега нестаје у драми.

Подиже се завеса и за четврти чин Сутра дан, у 10 час. и 30 мин., тачни управник Галејбе,ри јавља се са лепо увијеним пакетом у м.агазин »Клерк и синови« где га одмах спреведоше у храм мистер Пенгама. ,, — Веома ми је жао што јуче не могах доћи к вама. — доче говориги управник Галејбери, још унапред уживајући како ће да се зарадује и зачуди мистер Пенгам. — Не вреди говорити о томе, одговори г. Пенгам. Ја бих вам уштедио долазак, само да сам био слободан. — Ну — продужи уиравник Галејберп, развијајући кутију у намери да произведе драмски ефекат, ви сте разаслали опис брилијантске о.грлице, која се налази у нашим рукама. — Да, одговори г. Пенгам. —• И, продужи Галејбери, — понудили сте 8000 Фуната за њен дупликат. — Тако је — рече Пенгам, — но... — Дозволиге да изговорим, прекиде га Галејбери. Ова кутија с њеном садржином постала је од јуче моја сопственост. — Видим — одговори Пенгам. — Али, иродужи Галејбери, откривајући к^тију и поносно показујући њену садрлшну, шта велите о овоме, а? ЦИ' " •Ш.' I ' ' Мистер Иенгам погледа н.а брилијанте, затим их стане разгледати и са осмехом, који постојаше све шири и шири, веома мирно рече:

— Али, драги господине, то није дупликат : то је она иста огрлица. — Шта ? у мал није узвикиуо управник Галејбери —• сав блед, а затим се јако зацрвени. Најзад толико се прибра, да је могао промрмљати: — Али ви... ви имате ориђинал а ово је тачан дупликат његов. — Опростите, драги пријатељу, — мирно одговори г. Пенгам. Затим позове свога поверљивог помоКника — експерта и запита га: — Господине Смите, будите љубазни. па нам дајте знаке, са којим је унесена у у радњу огрлпца, а при>Фом, у добри час. рече, отварају^и кесу, ево и кутије од те огрлице. На њој су наши сопствени знаци и она нам је враћена јуче. Мистер Смите, будите добри, па покажите и књигу у којој су забележени налични трговачки знаци. Управнику Галејбери, такоће експерту у јувелирским пословима Бонд-Стрита, довољно је било само да погледа на огрлицу и на кутију и да чује о догађају са кутијом, о којој му г. Пенгам испричао у свима појединостима. — Тако дакле, — кликну несрећни зајмодавац, дознавши истину, — ја сам дао седам хлљада. Фуната за то. што сте ви продали за пет хиљаца! То је ђаволски лоповлук ! Да!... Он скочи: где је варалица? — Ми смо имали препоруку руског посланика — рече г. Иенгам. Штд је у раздражењу изговорио управник Галејбери о Русима — не може се овде понављати. — Најбоље ће бити да се посаветујете са вашим адвокатом, мудро га посаветова г. Пенгам. И _ Галејбери оде љутит. Али и адвокати и искусни у законима саветници — »све је било узалудно® као што се гопори о лекарима поред самртничке постсл.с. — Видители, — приметиједап научар „Саветник краљев," ви сте желели добити хиљаду Фуната. Рус вам је вратио ваптих сто Фуната, зпачи да је поступио с вама са свим часно. Он је платио г. Пенгаму 50(Ј0 Фуната, што му је затражено за огрлицу и то је такође урадио поштено. Њему се прохтело да има две хиљаде Фуната и он их је добио. Ви сте желели да добијете хиљаду Фуната ћара и нисте их добили. Али на крају крајева бриљанти су у вашим рукама и... — Али, — повиче спекулант, — опи сад не вреде осам хиљада. — Можда ће временом вредети, —рече чувени »Саветник Краљев," никад се незна где ћеш добити, вде ли изгубити. — То је истипа, — ћромрмља несрећни заложничар, — никад се не зна. 11 ја незнам — када ћу наћи своје

Но да ли је ово била нревара? Може бити, али, као што су се многи учевни саветници изражавали, где ли би се одредило место овој превари ? Рус није никог обмануо; он је изазвао лажна надања; он је купио по јевтиној цени а продао са. великом добити. ^1о (Ј $,да је он у први мах и намеравао да учини поклон жени, али му одједном дошла у

главу »срећна мисао," и он се решио да ништа пе говори жени о бриљантима, која ништа од тога не трни, јер »што очи не виде, о томе срце не жали," и као трговац, добро познат са трговачким обичајима, он је умотрио згодан случај да заради две хпљаде, као што му је на крају крајева и испало за руком. Кад заложннчар не би био тако похитао да добије хиљаду Фуната више, и ако би одрекао дати 7000 Фуната или и 6500, онда Русу не би остало друго но да врати огрлицу „Клерку и синовима« са изразом жаљења што је не може купити. Ја не кал^ем да би он тако и учинио, али нема основа да он не би тако поступио. Што се тиче замене једне кутије с другом, види се, да Рус није хтео да заложничар зна где је он добпо бриљанте. У овом поступку неИа ничега ружног ; то се с-а свим слаже са '?асним радом. Ако би Галејбери одлучи'6 одрекаб да неда више од 6000 фуната , можда би се Рус задовољио и том сумом. Како било да било, али пошто су „Клерк и синови® одрекли понова купити своју сопствену робу без великог рабата, то господа из Фирме Галејбери могу се сматрати као привремено оштећени приближном сумом од 2500 Фуната, ако се узме пијачна цена за огрлицу у 4500 Фуната. А вредни управник треба сад да удвоји своју вредноћу, та да поврати у мњењу својих другова репутадију искусног посленика. Мени је лично непрпјатно иомислити, да је тас1ате Ташовић знала ма шта о плану свога мужа, ако је у плану и било обмане, и ја сам мњења, да она није никако ни очекивала поклон о своме рођендану. Уз ово би казао још, да она никад није чула ни једне речи о бриљантима ни до данас. Али сам' такође уверен , да ће она при повратку кући, добити од мужа красан поклон од прилике 250 фуната. А с таквим поклоном може да блесне У друштву. с руског БасановиЋ.

БАРОНЕСА БЕЈМБРУК*) То је једна из најтужнијих мојих сахалинских успомена. < — Баронеса? Баронеса меси колаче, даје лекције и шије одело! — говорили су ми у насељу РиковскоЖ. Па прагу ме срела Шсока и сува жена, са паметним и пуним нзраза очима. Колико годнна? Заистаје тешко определпти године жепи на робији. Сахалин одузима од човека све, ч( га има доброга, а пре свега младост, а потом здравље. Ја сс представих. — Баронеса Бејмбрук ! — одговори она, наглашавајући титулу, која је одузета. »Дело баронесе БејмбруК, оптулсене за паљевину," дигло је огроман шум у Петрограду. То је био један од сензационих процеса. ■ В8 ' ;Еј У историји женског обр'а Ј збУкк>'& у Ру>Шј'и, имебаронесе Бејмбрук, заузеће скром*) Из Сахалина од В. М. Дорошевича.