Policijski glasnik

БРОЈ 2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 15

лежавајући угграво тачке, које ое не смеју повредити, иа да се љена радња може сматрати у опште као дозвољена. Али слободна да се креће у тим границама, влада мора пазити, да од разноликих могућности, у којима њена радња може да буде ивражена; изабере ону, која је пајвише по јапне интересе корисна, јер■је њенафадња памен>ена непосредној служби тих- интереса. За сваки случај друкчега и штетнога рада она је одговорна и владаоду и>парламенту, а збор такве одговорности она.не само што не мора да ради оно што се са њеним назорима не' би сложило, него је дужна да у- таквомслучају одступи. И онако конзервативан државник и политичар, као што је био Бизмарк, био је у том погледу сасвим јасног мишљења, које је потпуно саглаоно са главним начелом о иолитичкој одговорности владе. Још 1882. године у једној својој беседи Бизмарж је овако објашњавао положај одговорног Министра: »И но пруској уставиости Минисгр.и су. одгов;орни); ја могу постати одговоран због своје: сопствене радње, а.могу битв одговоран и јемством, које ■ дајем. за туђе поступке, па сам тако исто постао о.дсоворан.и. за све акте мога владаоца, које сам премапотписао, па и за ове акте, за које не дајем премаиотпие, радо ћу најзад примити 1 одговорност... Код нас у ГЈр.уској Краљ запо-ввда • Минис-таркирвуу а Мишмтри ■ слушају, докле верују да могу ноеиаги одговоржхст. Не могу ли више да слушају Мипистарска промена није тако те.шка ствар." И.кад ово стоји. за све акте. које Министар премапотпивује, занш.т'0 да не вроди и за нраво помиловања.? „По чему је оно толико различито и^толико оообено од осталих акта извршие властиу да бии Министароки' ■ премаиотиис могао и требао да има еамо неки ®ормални значај, и да > због тога ои за такав акт. не би требао да ■ одг.овараД^— пита Др. Ле.нинг, на онда наставља овако : „То би. бил.о само онда, кад се одлука о иомиловању, као што хоће Хегел, не би у онште ослањала на разлоге. Али, зар је нотребно да .се^ово нарочито побија ? Помиловање је> свакојако и највише линни владаочев акт, али ни више ни мање од осталих акта у државној унрави, која >су остављана владалачкој оцени. И у овом случају његово право, то је његова дужносту да у вршењу државне власти ради по најбољем знању и савести« „У давању иомиловања владалац је слободан и одповара само својој савести и Богу, и баш зато оддучује на >основу најлро^ странијег иопитивања. Али тако иото и Миниотар, који акт помиловања премапотнисује, слободан је да цени да ли ва такав акт може носити одговорност, на према. томе, да ли акт помиловања сме да премапотпише.« У осталом, и да не отоје на страни оваквог гледишта основна начела. државиог ирава у једној уставној земљи, било би тешко праЈЈдати назоре о нскључивој владалачкој надлежности .за оцену и практику права иомиловања. Јер, пре свега, строго етички обзир, који се том практиком истиче као разлог и критеријум примењеног нрава помиловања не могу потискивати важност јавног позива

државе, да' штити и гарантује јавни' ред у земљи на' законској 1 Основи. Поред осталих санкција за јавнн- ред; КрИВИчИо законодавство и правосуђе' Истиче се к!ао најважније н нијнепосредиије памењено таквом цижу државнога' права: Међутим зна 1 се, 1 да је оваква за:даћа и у иајкултурнијој'земљи прва и да служи као неодступна основа не само-за исправНОст' него и за могуЈУност државне организације. Без гарантија за јавнм ред у н&јширем> смислу те'речи, нојам правне државе- не поетоји. У колико се је 1 мање'то.ј задаћи одговорило, у толИко једна држава мање одтовара савременој праВној Држави. Кад 1 то стоји- и кад ИСправЦа' и 1 строга пј )имена кривичног пр'ав'а МОра да служи неиосредно тој'задаКи државе,' и^а' ли онда'омиола" бриеати-.закОн&ку- важност поеледица, које отуда паступају Иа једној ■ ироизвољној строго етичкој оеиовН, ко.ја се у онштб не■ 6И : ослањала' на разлоге и која не би" повлачила ничију одговорност! Обзмри, које би дИктов&лО 1 Милосрђе владаочево и не'К'и виМи осећај правичвости,' који треба да ублаЈки чФсТб" и сувише велику оштрину закона; гга'ев'онтуално и носледице несаВДнЈбНб' правДе' људске', не могуда 'се уздитну изнаднајважн-ијих'нринцииа, који" сО налазС у самом'нојму држ>ав*е, и без којих 1 ' др'жаВа губи карактер правне-организацдаје. У ос•галомј доста је ш-го су таЗМИг об-зириујбдно и филозофско-политички разлђт за' појам помиловаиа. каоправа у опште, као установе, којој инак' треба да буДб-меета. АлИ нити би- било оправдано, ни у оиЉтб-целисходно бтићи од тога даље и захтећ'ати ; да се то право - може нримењивати б'ез икаква разлога без одроворнооти. На против, да се та установа не изметне. да.се њеном практиком не повреде бнтни иптереси . државнога нрава, -веома је иотребно да - се-пра-во- помиловања'Практикује веома обазриво, а-то значи и оа разлогом и са одговорношћу, А'> да- се та потреба у уставној земљи може-да задовољиј може и мора^битн нривната надлежност Миниотарска .у, том-> сми<Јлу.,> да својим премапотнисом Министа-р носи одговорноот и за материј.алну, ■ а не само Формалну исправност. указау-.који ■ у том односу потписује. Та одвоворноот, као што смо -видели, не може бити правна, али у толико јој више може бити месга као нолитичкој. Парламенат је -у. праву. да таквог Министра, који би. неоправданИм-и нецелисходним указима о иомиловању иаазивао незадовољотво) не -трии, -и он има начина, да то своје право у уетавиој > земљи> и оотвари- Тиме се начело Министарске одловорнооти и-зауиотребу. права помиловања санкционише на довољно јакој основи. Истина, довољно тактичан у свом држању. васпитан' на пОштовање Круниних прерогатива, једном речи, парламенат довољно исправан'за појимање и практику иарламентарног режИМа, избегаваће дискусије о појединим случајевима помиловања; јер без обзира на своје право. да начело МиНИстароке одговОрности раопростре и на такве сДучајеве, он мора разумети, да се ииак у нракГицИ' тога права иалазе више, но у практици друге које Круниие прерогативе приме-

њећи обзИри: владалачког величанства, обзири најјаче и најнезависније истакг1утоГ владалачког ауторитета; обзири његовог етичког достојанства, који импонирају н' онда кад греШе, — па је> право да се они не излажу јавном нретребу и помћлИМаЉу све дотле: док је чување' таквог важног обзира иремб,' његовом достојанству, неодстунна политич(к!а иОтреба: земЉе, ибтреба, која излази нецбсредиб' из' свих тјзадигЈија дотичг!ог владавинског система и аутОритетај кс(ји' је за тај сибток' везан. А*ли и пбреД Све нежне"стране такве' преЈЈоТативе', парлам&Нат ићак нма'пр'ав ! а да је дискутује, па се треба чувати, да му за т'6 не даје повода. А такав повод нађе се онда, кад се неразмишљено употребом права помиловања вређа нравни осећај ■ Цацијб, кад се тако' рећи нуаијЈа примењени иојам законитости једне земље, у облику поШлбвања, кОја уза се немају разлога и која су сушта супротност закона, са којима номиловање бришући последице тих закона, стоји у сукоб. Да се употреба права поми-ловања сачува од Својих драстичних, несрећних последица, којима се вређа појам законитооти и правни-оеећај.на-рода, ту је Министар Правде. Он је тај, који нолитички одговара за неисп-равне указе, и који не тр-еба да допусти да се у опште дође до парламентарног претреса-о и-справности указа. којима-је На-ј-виша Милост додељеиа. Мало је дискусије, која може тако јако да нећосредно дирн« и у ауторитет Круне, баш зато, игго је то једно од најинтимнијих њених нрава; али баш зато, Министар Правде мора добро отворити очи, да својим премапотписом и себе непосредно и Круну посредно сачува тако рђавих поеледица. -»Јер," како чувеии немачки правник Штал, у, својој » филозофији права, (с баш с обзиром на овакве разлоге и сувише паметно и сувише разлоЈкно узвику.је: »вл-адалац не треба да дарује помиловања безразложно, нити јенајсветлија страна нр&ва помилован>а у томе, што ће сеједан онравдано осуђени зликовац номиловати ' само зато, да би -се помиловање истакло изнад начела нравичности а слобода владаоца изнад начела законитости.« »Треба се чувати велике опасности, да се нецелисходном и безразложном употребом права иа помиловање не оштети углед закона-и судоке власти, а у вези с тим, да- се не помути правна свест народа^ Да па ову опасноот скрене пажњу и у колико је год могуће да се оваквој опаоности одупре, надлежност је Народне Скуиштине и по праву и по дужности. Јер овде већ није више случај ионитивања нојединих случајева, у којима је Круна дала номиловање, више или мање оправдано, -него је у нитању погреба, да се не узбуни поверење народа-у иравичноот и владу закона. Министарј који у таквим околностима узима учешће у даровању Иајвише Милооти,- носи одговорнбот за могуће штетне пооледице како пр(ема владаоцу и скупштини, тако инрема народу и иоторији. Он се ове одговорности не може ослободити позивањем на суверенитет владаоца, на основу кога право помиловања припада Круни, и на основану претноставку. да контрола за ис-