Policijski glasnik

БРОЈ 2

110 ЛИ ЦИЈ СКИЦГЛАС НИК

ОТРАНА 17

нодржавање самостално кривично дело, оно је имало доћи у Специјалан Део, и то не у исти одељак у који је и прикривање, јер подржавање, као кривично дело противу правосуђа, нема ничег заједничког са прикривањем ствари, које је чисто имовинско кривично дело, већ подржавање у одељак који говори о кривичним делима противу правосуђа, а прикривање у одељак, који предвиђа кривична дела противу имовине, као што је то најправилније урадио италијанеки казнени законик у §§ 225 и 421. Ма да је законодавац правилно поставио прикривање ствари у Специјалан Део и то у двадесет четврту главу, у којој се говори о кривичним делима противу имовине, ипак то постављање није до краја срећно изведено. Јер законик у § 250 а говори о прикривању ствари само у црвој реченици, док у другој реченици жгт^г §-а: »исто тако ко лицима која су какву крађу или утају или друго подобно злочинство или преступлење учинила, у смотрењу њему познатог учињеног злочинства или преступлења на руку иде за своју корист, да се као прикривач (јатак) казни...... нредвиђа нарочиту врсту подржавања тзв. оапспно аодржавање, које законик нетачио назива прикривањем, а које, као што се из наведеног текста види, постоји код помагања или подржавања ради властите користи, ако је извршено у односу на извесна кривична дела лрема имовини (крађи, утаји, или ком другом подобном злочину или преступу). Не само, дакле, да је два сасвим различита кривична дела — прикривање и опасно подржавање —• ставио у исти одел->ак, већ и у исти §. Исти је такав случај и са § 250 6, јер и у његовој другој ноловини предвиђа опасио подржавање, извршено у односу на најтежа кривична дела према имовини, према: ајдуковању, пустахијству, разном изнуђавању и опасној крађи. Законодавац је хтео ове случајеве подржавања да угрози строжијом назном, па их је, сасвим погрешно, изједначно и ставио у исто наређење са прикривањем ствари, што значи да није знао за разлику између ова два кривична дела. Свако друго нодржавање јесте просто и има се нодвести под § 50. (наотавиће се) Д-р Бож. В МарковиЋ.

полицијска уредбд

(нАСТАВАк) »Мпога наређења у овој уредби, особито она »д § 39. Фг до краја . не важе сада зато, што су ушла у крив. законик, главу :12-гу, где је рсч о иступима; али оштампана су овде у овој полиц. уредби сва она наређења, која нису нарочито законом укинута. !< Ова иста примедба у издању Иолицијске Уредбе у Нолицијском Зборнику гласи: »Многа наређења у овој уредби. особито она од § 39. иа до крпја, ушла су у крив. законик, главу 32-гу, где је реч о иступима; али оштампана су овде у овој

полиц. уредби сва она наређења, која нису нарочито законом укинута.« И најзад: У најновијем, нрошлогодишњем издању Нолицијске Уредбб (са Кривичним Поступком) речена примедба гласи: »Многа наређења у овој уредби не важе сада зато, пгго су ушла у кривич. законик, глава 32-га, где је реч о иступима; али оштампана су овде сва она наређења, која нису нарочито законом укинута.« Све ове три примедбе, као што се види, знатно се разликују међу собом. Речи: »не важе сада заго,« које се налазе у ирвој и треКој примедби, изостављене су из друге, а речи: Ђ од § 39 иа до краја" из ирве и друге примедбе, изостављене су у треЛоЈ. Ко је овде у праву ? И коме ће издању чиновник пре да верује, кад су сва три званична ? И после, шта значи оно: »али оштампана су овде сва она наређења, која нису нарочито законом укинута,« после констатовања у првој и трећој примедби да » многа нпређења уово ј уредби не важе"? Ко.ја су то наређења. која не важе, и ако доиста не важе зашто су штампана ? Зашто се, бар у најновијем издању, није тачио казало: »ово важи а ово не важи, <; већ је и даље остављено полицијским органима да нагађају : вреде ли још одредбе о окивању иолицијских ирестуиника (§43), затим о домаКем затвору (§ 44), даље о укидању еснафског ирава (§ 46), о иооштравању казне (§ 48) и т. д., које су одредбе оштампане у свима, издањима Нолицијске Уредбе без икаквих иримедаба. Пођимо даље: У сва три издања Нолицијске Уредбе, о којима је реч (а и у свима осталим па и у првобитном издању од 1850 год.), а у § 6. вели се ово: »Сходно кругу своје власти примирителни суд и од сад ће преступнике, које он због веће њине кривице не може казнити, шиљати и предавати на даљи с њима поступак надлежном среском начелнику; но примирителни суд окружне вароши нредаваће такове веће преступнике претпостављеном му у месту окружном начелнику, а онај вароши Веограда местној управи (§ 4). Сваки иак срески начелник како из учињеног испита над нолицијским преступником види, да овога кривица превазилази круг припадајуће му власти, снровешће таквога преступника начелништву, где и од куд дејствује » начелник иолиције окружне.« Шта значи ово ? И који су то истуни из III части Казненог Законика, који данас излазе из надлежности општинских и среских власти, и спадају само у надлежност начелника иолиције окружне ? Ово исто важи и за § 7. Нолицијске Уредбе, који допуњује претходни параграФ. Последњи став § 18. Полицијске Уредбе у издању Полицијског Зборника гласи: »0 овој накнади доносиће и то коначно решеније само нопечитељсгво Ннутрени Дјела, ако оно и казн собом над полицајним судијом изрече; и по томе

има оно ираво накнаду ову умјерити, ако за претерану нађе. Гди се, пак, погрјешивши иолицајни судија за нодобно своје противзаконо дјело, по тачки 14. глави II. уредбе од 17. марта 1842 год. Јб-^' 3 , 73 'О. 264. под суд даје, ту и за ову накнаду има грађански суд иресуду изрећи«.*) Додатка овог нема ни уједном досадањем издању, што је и у нримедби констатовано с нацоменом: да ова донуна није до данас изрично укинута. Да ли, пак, она има и данас силу закона, и ако нема зашто је овде унета; а ако има зашто је из осталих издања изостављена ? — остављено је на оцену онима који су позвани да Полицијску Уредбу примењују. У свима издањима § 27. Полицијске Уредбе гласи: »Малољетни до навршене 13-те године имају се за иолицијске преступке нредати родитељима, или туторима, или газдама, код којих служе, а школска младеж учитељима да их они казне (Види примедбу код заглавља ове уредбе и види § 321. казнен. зак.)« А у§ 321. Казненог Законика вели се: »Деца која немају дванајест година, нредаваће се родитељима или туторима да их казне, <( а у § 322. овог ист.ог закона: »Ђаци за иступљења предаваће се њиховим учитељима или проФесорима, да их ови сходно школским законима казне.« Разлика између ових законских нрописа врло је велика, неправилно схваћена, а може имати тешких и незгодних носледица. Не треба се ни мало чудити, што су поједини иолицијски и оигптински чиновници врло често у недоумици коме пре да верују: Казненом Законику који им допушта да малолетнике кажњавају одмах после навршених 12 година, или Полицијској Уредби којаим забрањује да их кажњавају ире навршених 13 година? Ако је наређење Казненог Законика претежније, онда зашто је у свима досадањим издањима оштампан овај § ? Или бар, кад је то већ учињено, зашто није изрично казато да он данас не вреди ? По чему су издавачи Полицијске Уредбе могли закључивати, да сви нашииолицијски и опгатински органи морају знати и разумети иознато правно правило: 1ех роз1епог 'Јегода^ рггоп када, судећи по многим стварима, и они сами нису били на чисто са њим ? Ово исто вреди и за §§ 27, 29, 42, 43, 44, 47, 48, 49 (изузев последње замене од 17. јануара 1904. год.) и 50. 0 свему овом као и о још неким параграфима Полицијске Уредбе, ми ћемо доцније онширније говорити, а сад да у кратким потезима прегледамо њен постанак, и мене кроз које је она до данас пролазила.

*) Узгред напомињемо, да је у овом издању Полицијске Уредбе, т. ј. у Полицијском Зборнику, изоетављен цео други део § 3, у коме је реч о властима, надлежним за извиђање и кажњаван.е иотупних кривица из III. части Казненог Законика. Нема спора да је ово олучајна грешка, али је тек, мора сваки признати, врло незгодно да се овакве грешке јављају у званичним издањима закона.