Policijski glasnik

СТРАЕ1А 46

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

ВРОЈ 5

19. новембра 1903. год. ПБр. 30992., којим је одобрено решење начелства округа смедеревоког од I. новембра 1903. год. Бр. 9909., а овим решење начелника среза јасеничког Бр. 17404., по коме је жалитељ, на основу § 466. грађанског судског поступка, упућен на парницу да докаже, да је сва стока која је пописата као својина Н. Т. из Г1 , његова (жалитељева) својина,:—Државни Савет одлуком својом од 12. марта 1904. год. Бр. 1909 поништио је ожалбено решење Минисгро,во, из разлога изложених у тој саветској одлуци. По овој одлуци Државни Савет, као обавезној за Министра према тач. 6. чл. 144. Устава, Министар је поступио, и из разлога у њој изложених претписом својим од 19. аирила 1904. год. ПБр. 1 1225. поништио решење начелства округа смедеревског од 19. новембра 1903. године Бр. 30992., а начелство окружно, ггоступају1 |И но примедбама Министровим, решење начелника среза јасеничког Л» 17404. Ну, по жалби П. Р., стараоца масе пок. М. Р., противу решења начелника среза јасеничког .\» 3250Ј905. год., донесеног у смислу напред наведене саветске одлуке, које је одобрило и начелсгво округа смедеревског решењем № 27701905. год. Министар унутрашњих дела нретписом својим од 13. априла 1905. год. ПБр. 9250, поништио је решење начелства из разлога: »што је поверидачка маса накнадно осиорила С. Т. државину пописате стоке.; а да се из уверења суда општине в од 21. октобра 1904. год. Бр. 1318, које се налази у акту Бр. 18104. види, да, С. Т. нема у селу Б .... никаквог свога непокретног имања, што значи, да је пописата стока нађена на имању дужниковом, што сведочи и сам. извршеп попис, и да онда остаје само онај други разлог сгочни иасоши, као доказ о савесној државини С-вој, на основу кога је поверилачку масу требало упутити на иарнццу само у погледу оне стоке, која је спомепута у сточним иасошима; а за осталу стоку, од које појављени господар С. Т., нема сточне пасоше, да унути њега на парницу за доказивање својине Иоступак овај неправилан је и нротиван закону, јер накнадно оспоравање ('. Т. државине нописате стоке од стране II. Р., стараоца масе пок. М. Р, после поменуте коначне одлуке Државног Савета, и позивање на уверење суда општине в да ('. Т. нема иикаквог свог непокретног имања у селу В...., нису могли бити од утицаја на извршење одлуке санетске, и послужити Министру као разлог за њено преиначење; јер ови нови докази могли су послужити само као основ тражењу обновљења административног спора у смислу чл. 62. закона о пословном Ј »еду у ,1ржавном Савету, а ко они нисц могли бити ирв иоднесени, зато, ш.то ]в интерссови.на страна, која обновљење тражи, била 1Ј немогуКности да. их набави, и уиравна. власт, код коЈе се обновљење тражи, нађе, да. то у иотини стоји. Са оценом ових накнадних доказа није овако поступљено, нити је питање о обновљењу овог административпог спора

претходно цењено у смислу чл. 60. и 63. закона о пословном реду у Државном ('авету м. В.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈА.ВЕ

НЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА - *-х-*Г1ре некодико дана један чиновник Београдоке Полиције лутовао је брзим возом из Београда у Ниш једним службеним послом. Ишао ]е у цивилу. У Марковцу упадоше у трећу класу три лица, која чиновник одмах познаде као : Милана Радаковића, зваиог „Дичанина", Јоду Сакошанина и Николу Марковића — Гребенаровића, лваног ,, Алексинчанина", поанате коцкаре.

Полицајац их је, заваљен у једном углу на клупи, посматрао са полуотвореним очима, чинећи се као да спава. Положај у коме је био, његов изглед, а и бунда у коју је био увијен, привлачили су на првом месту ове ((Трговце 8 , те и седоше покрај њега, прекљештивши га са свију страна. Јоца и „Личанин" чпнили су ое изнајпре индиФерентни према свом сапутнику у бунди, препирући се тихим гласом нешто о предетојећем царинском рату с Аустро-Угарском и положају у који ће трговци запасти, оамо га је ((Алексинчанин® чешће пута иогледао са исцитујућим погледом. Он је нре извесног времена био ухваћен у Београду и у ((Главњачи® Упраииној изле?као неколико дана, те се, очевидно, ирисећаше полицајчевог лика. После кратког времена уз њихову све живљу препирку чиновник осети лако и једва осетно баратање једне руке исиод бунде око његових џепова. 'Го беше „Личанинова« рука, којом је покушао да изврши операцију.

Јоца, обучен у ново сукнено одело, са из- — Нећете, трговци, на доброг оте мупстерију гледом каквог свишарског грговца, нђаше на- наишли —• викну полицајац, ухвативши «Линред и осматрајући публику говораше као за , чанина" за руку. се ® е • I — (,Гљај?" — викну (,Алексинчанин« сво— Море, ове једно, —- рећи ће равнодушно ! јим друговима коцкароким језиком да беже и Личанин. ' да је то нолпцајац, па скочи са клуне.