Policijski glasnik

БРОЈ 12

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАТ1А 11)1

бит. Овде сваки власниккуће мораимати књигу у коју треба. редовно да уписује сва лица, која у њој станују. Та књига има прописане рубрике и потврду власти. ТТа захтев полициске власти. мора је одмах иоказати. Полиција се из'ње уверава о броју становника у куКи, а о њеној уредности уверава се распитивањем но становима, да ли су сва лица тачно пријављена и одјављена. Сем овога одсека има у одељењу и три друга: Одсек хотелских пријавних листа; Одсек пријављених Фирми , и Одсек страначких листа. Код одсека за распоређивање хотелских листа има само једно одељењо за пријавне и одјавне листе. Које су од њих у реду пријавне а које одјавне познају се само по боји. Раопоред се врши просто по азбучном реду њихових имена. Кад се неко лице одјави, његова одјавна листа ставља се у ред, а пријавна се извлачи и, као непотребна, уништава, јер на одјавној листи има забележака и кад' се он био пријавио. Међу овим листама, могу се наћи и потерничке листе, разуме се, само за важније случајеве. Одсек са пријавним листама трговачких и других Фирама, уређен је по угледу на бечки одсек. У последњем, страначком одсеку налазе се копије пријавних листа оних лица, која су се доселила из страних држава. Њихова је деоба по државама, а распоред по простом азбучном реду. (наставиће ое) В. ЛазаревиЂ. ДЕФИНИЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА ЗЛОНИНА са г^едишта е^ономс^ог Рг. V. А. Вопдег (нАСТАИАК) Морган, који је знатан део живота провео међу Ирокезима, описује их овако: »Сви чланови овог племена потпуно су слободни и иотпуно равноправни у оваком погледу. И саме старешине у овом погледу немају никаквог првенства. (&обода, једнакост и братство и ако никад Формулисани, основни су принцип овога племена.« Ови и многи други примери несумњиво доказују, да примитивни народи свију раса и у свима деловима света нису ни мало били егоисти већ напротив алтруисти према онима с којима су живелау заједници. Ово, у осталом, тврде и два тако одлична социјолога, као што су: Штајнмец и Ковалевски. На У-ом конгресу криминалне антропологије, а поводом дискусије о објашњењу злочина пу.тем атавизма, Д-р Штајнмец изјавио је ово: »У осталом, врло је мало вероватно, да наш урођени злочинац има сличности са нормалним дивљаком. Први се царочито одликује

својим великим егоизмом, док је други одани члан групе којој припада, и чије интересе брани а обичаје поштује; дивљак је необично нежан према деци, док их злочипацнапушта; дивљак је суров само према непријатељу, злочинац према целом свету.« Пошто је претходно цитирао неколико алтруистичких особина примитивних народа, Ковалевски је додао ово: »Набрајање би превазишло ваше стршћење, кад бих поменуо све цитате иутника о милосрђу и узајамној љубави дивљака и варвара. Овим Фактима, који несумњиво доказују једну врсту комунизма. одговарају други...« Поменули смо већ, да алитуистичке особине примитивних народа нису имале везе ни са климом ни са расом, јер су се јављале код народа свију раса и у свима деловима света. Узрок њихов, дакле, треба тражити у нечем трећем, што је више или мање било заједничко код свију ових народа, а то је друштвена средина , или још боље начин њихове ироизводње, који се знатно разликовао од дапашњег система. Оно, пак, што нарочито каракте,рише нримитивни начин производње, и у чему се он битно разликовао од данашњег система, јест.е: 1. Производња код иримитивних народа ограничавала се иоглавито на личну иотрошњу, али не и на размену, као што је то у данашњем друштву; 2. У иримитивном друштву није било ни богатства ни сиротиње, и 3. Примитивни људи били су скоро потпуно потчињени природи, док смо ми данас успели да већину њених сила себи потчинимо. Апсолутно немоћни, да се понаособ боре са природним силама они су просто били принуђени да се удру'Жују- После изложеног није тешко увидети: зашто су примитивни људи били тако мало или скоро ни мало егоисти. Међу њима није било ни богаташа ни сиромаха: њихови економски интереси, у место да буду у противности, беху једнаки или паралелни ; у начину њиховог економског живота није било места егоистичким идејама. Онде пак, где систем економски не рађа егоистичке идеје, и сами људи навикавају се да не буду егоисти. То је, дакле, био начин ироизводње, којије сдлидарисао интересе иримитивних људи у тешкој и бесирекидној борби за егзистенцију, и који је од њих створио људе слободне и једнаке. Само у оваквој и у њој сличној срединимогусе развити социјални инстинкти, који су урођени сваком људском бићу. Противна средина, т.ј. она у којој се не поштују интереси других: у којој се чланови узајамно не помажу, и у којој је, најзад, са ових разлога, живот врло тежак, изазива и противне осећаје. Постоји још један разлог, који је знатно допринео, да се утврди солидарност међу примитивним народима. Занимајући се врло мало или скоро ни мало агрикулитуром, народима овим били су потребни велики иростори земље ради прибављања

средстава за живот, што је, опет, имало за последицу врло честе, скоро непрекиднс ратове између поједнних група. Потреба за заједничком одбраном притежаваиог земљишта илп жеља за освојењем новог, још је чвршће сједињавала чланове једне исте групе. Али, овај исти начин производње, који је допринео развитку солидарности и алтруистичких осећаја ме!>у члановима једне исте групе, принудио их је — ове чланове — с друге стране, да постану највећи егоисти према свима онима који нису ирипадали њиховој групи. Један акт, н. п. убити непријатеља, био је у нсто доба и егоистички и алтруистички према томе, да ли је посматран са гледишта непријатељевог или са гледишта опште сигурности нападнуте групе. 1'азвитак социјалних осећаја био је, дакле, одређен начип борбе за егзистенцију. Са све већим и већим развитком производње, мењала се у знатној мери и структура друштва. Чим се ова производња толико умножила, да је процзвођач могао производити више но што му је за живот било потребно, код људи се, сасвим лриродио, појавила идеја, да сувишак својих производа не деле са ближњима, већ да га чувају за себе и размењују за ироизводе, које нису били у стању сами производити. Ево како Нанзен описује утицај размене производа на карактер Ескима: »Колико им несреће донесмо нашим новцем. Пређе нису имали никаквог повода за штедњу и гомилање богатства, и све што им је претицало од лнчне нотрошње поклањали су ближњима. Али, од када нознаше повац, ови поклони постепено су престајали, али је у накнаду за ово расла жеља, да се- сувишак производа прода Европљанима, и за добивени новац купи европска роба, која их заслепљује. Тако смо ми Хришћапи пре разорили него ли развили њихову стару и пуну пожртвовања љубав према ближњему. Њихови појмови о наслеђу били су раније врло слаби, јер су са мртвацем закопавали све његове ствари и одело. Сад, напротив, новац даје прилике потомцима, да заоставштину продају, те се с тога више не оглушују о свој део наслеђа. Ма колико изгледало невероватно, ипак је истина, да они из дана у дан постају све грамжљивији за имовином; иостају оно што су пређе, више н.о све друго презирали. И међу њима новац нотчињава и сдама духовс". На овај начин јавише се лакомост и иожуда које, у почетку сузбијане раније развијеним алтруистичким осећајима, узимаху доцније, нарочито иреласљом с генерације на генерацију, сво више и в-ише маха. Међутим, ово је само једиа страна питања. Са развитком размене производа човек није постао егоиста оамо према опима који се, из будп којих разлога, нису могли •снабдевати свима потребама за живот, већ је ова размена у исто доба имала за последицу, да код обеју страна, које су поводом исте ступале у односе, развије