Policijski glasnik

БРОЈ 2?

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 229

сана је грчким језиком. Доцније су по правилу сви нови закони писани грчки и тако је грчки језик преотео првенство латинском. 1 ). Стари римски законп већ прве половине VIII столећа прерађивани су грчким језиком јер је »живот био створио друге облике рада и друге правне иавике... тиме се непрестано на отарим основама римским почиње ново византијско законодавство« 2 ) Прерадама и скраћивањима Јустинијанова права дошло се 879 године до књиге: Приручни Зшон, који су наши преводници XIII столећа превели речима Градски Закон. У исто време кад се радило на Приру^ном или Градском Закону радило се и иа кодиФикацији црквенога законодавства. У ову црквену кодиФикацију ушло је црквено закоподавство Свегога Ппсма и црквених воликих сабора, као и препоруке и објашњења осталих великих л.уди црквених. Овај носао кодиФикације црквеног законодавства вршсн је у Патријаршији, па како је црква онога времена имала врло јак утицај и на гра1 ( анске односе, то су у црквено законодавство уношени и грађански закони. Према томе како се црквени закони зову канони (правила) а државни номи иостала је реч номоканон (закон и правило). Тако по самом имену номоканон види се мешовит карактер црквенога законодавства. Радом Св. Саве преведени су с грчкога па српски језик црквени закони онакви какви су они били у Византији, те су задржали исто тако и мешовит карактер. Осим тога јасно се види да се преводом црквено византијеких закона унесени у Србију римеки правнп појмови и римски закони према грчко византијским пр<еводима и прерадама. Могло би се запитати да ли су ови црквени закони добили санкцију државне власти ? На то да је иотиуно правилан одговор г. Стојан Новаковић у поменутој својој књижици кад вели: Ђ Да није у средњевековној Србији држава ни земаљска за/конодавна власт вршила тај иосао — него црква. У)Да није с тим законима, земаљска законодавна власт имала никаква иосла услед тога што су римски закони нримани не као римски закони него као саставни део црквено-законских цариградских зборника и као део вере. к Тако су ти зборници силом одлука Цариградске Патријаршије, као врховне власти Православне цркве, вредили и у Србији. И њима за то није била потребна никаква друга земаљска законодавна одлука«. 3 ) II. Смртне и гелесие казне за време цара Душана и носле њега. После Светога Саве и СтеФана Првовенчанога, рад на писаним законима није прекинут. Иоједини сабори, који су се готово периодично правилно састајали, издавали су поједине одредбе и наређења која

') Гледај раоираву Ст. Новаковића: Средљеваковна Србија и Римоко Право. Београд. 190(ј. отр. 5 и 0.

2 ) На иотом меоту стр. 7.

8 ) Ст. Новаковић: (( Средн.евековиа Србија и Римско Право". 13 — 14.

суимала у иочетку силу закона, а доцније су ностали ирапи закопи. Тако на појединим саборима понесене су знамените повеље као Жичка, Грачаничка, Свето-СтеФанска, Дечанска и Арханђеловачка Хрисовуља у којима се налази доста законских одедаба. Било је и засебних, сиецијалних закона о појединим потребама државина реда и судства. Ми Кемо овде само примера. ради да наведемо да је краљ Милутин пред своју смрт издао закон или суд о међама и о земљама о којима се села међу собом препиру. Већ у време СтеФана Душапа када је с]>пска држава била потпуио оргапизована јавља се потреба да се изврши прерада закона и да се кодиФикују, што је сам Душан учинио. Кад је српска црква добила достојање патријаршије, кад је српска држава проглашеиа за царство н ионгго се СтеФан Душан венчао царском круном, постарао се одмах да овоје царство украси новим радом на законодавству. И заиста ова тежња првога орпскога цара оствариЛа се још 1349 године а допуњена је 1354. Она се се састоји: а) у позиатом Законику Душановом, и б) у новом преводу византијскога црквено-грађанскога закоиика, који је онда V Византији био највише на гласу. За наш посао највише се нас тиче сам Законик Душанов. Он ће нам послужити као главни извор за казне онога времена. Местимице послужићемо се и Закоиом цара Јусгинијана. И овде као у првом одел.ку поћи ћемо од смртних казни и различитих облика, у којима се. јављала смртпа казна. шаставиће се) Миленко ВукиЋевиЋ. =ггхх==ШЕОТЖ МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕО за Јфимималииу антротто^огију После међународних конг|»еса за казнеие заводе и кривичио право, који су у ирошлој години држани у Б. Пешти и Хамбургу, и на којима су са успехом претресана многа важна питања из области пеналогије и криминалогије, крајем аирила и почетком месеца маја ове године (од 28. аирила до 3. маја, по новом) одржан је у Турипу швсти међународни конгрес за криминалну антроаологију, који се занимао овим питањима: а) о иостуаању са малолетним злочинцима ирема иринцииима криминалне антроиологије; б) о сиречавању и лечењу злочина; в) о научној иолицији ; г) о сталном затварању душевно оболелих злочинаца; д) о анатомским аномалијама код злочинаца и душевно оболелих; ђ) о исихолошко] вредности сведоџаба и најзад е) о иаралелизму између хомо-сексуалитета и урођеног криминалитета. Пошто су суштина. и расправа ових питања од неоцењене вредности за све криминалне органе у оиште, то ћемо се на њима мало више задржати, излажући их понаособ и редом, којим су и на конгресу расправљана.

а) О поступању са малолетним злочинцима према принципима криминалне антропологије Нитање ово расправљано је на првој седници конгреса, а расправа његова отпочета је читањем рапорта ван Хамела, амстердамског професора, у коме је нознати криминалиста дошао до ових закључака: 1. Поступање са, малолетним злочиицима, како у ногледу кривичном тако и социјалном, треба и мора бити засновано искључиво на реалистичком принцииу криминалне антропологије. 2. Са овог гледишта, и традиционална разлика према теоријској Формули о разоору мора бити напуштена и замењена рациоиалним избором према практичном циљу и режиму индивидуализације. 3. Малолетне злочинце треба периодично посматрати и са гледишта психолошког, и ова иосматрања систематски бележити. 4. У интересу самих ових злочинаца, поједине мере грађанског права: губитак очинске власти, организација старатељства, и т. д. као и мере друштвеног права: обавезна наетава., шегртство и патронаж, морају бити у тесној вези са мерама криничним и пеналним. 5. Све кривичне и леналне мере морају бити васиитног карактера у својим главним цртама удешене према домаћој дисциплини. , 6. И судска власт од које зависи избор ових мера, и административна која их буде примењивала, треба да располажу са што већом слободом, како би се у сваком случају могле примеиити само оне мере, које потпуно и у свему одговарају окривљеном. 7. Главне мере са васнитним карактером биће: а) оаомена; б) новчана казна, али само у толико у колико је могуће извршити је из прихода окривљеног; в) интернирање на краКс време у какву дисциалинску илколу или у који други сличан завод; г) условна осуда на овакво иитернирање; д) аредавање окривљеног држави у циљу систематског и ирофесијоналног васиитања до иунолетства; ђ) условно ослобођење, и најзад е) емиграција. 8. Систематско васпитање младих злочинаца, који се предају држави, изводиће се у државним заводима (земљорадничке колоније, етаблисмани са индустријским радаоницама и т. д ) или — под контролом и са субвенцијом државе ■— у сличиим приватним заводима, или најзад у Фамилији. 9. Лица психички анормална, за која се утврди да су социјалио неиоиравима и оиасна, треба сместити и надзиравати опет према њиховој неиоправимости и оиасности —- у снецијалне. за њих погодпе заводе (болнице, затвори, азили, радионице и т. д.). 10. Судска власт, која суди прву кривицу и бира меру за поправку, мора бпти неоспорно способна за овај посао. 11. Административна власт, као и приватна лица која је буду помагала у поступању са младим злочинцима, морају