Policijski glasnik

СТРАНА 230

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 27

пратити развитак криминолошких иаука, чије изучавање и сама држава треба да потпомаже. 12. Као малолетници имају се сматрати сви они престунници, који немају више од 18 год. доба у које треба утврдити кривично аунолатство. и 13. И са гледишта теоријског и са гледишта практичног, посгупање са малолетним злочинцима треба и мора бити прототип за поступање са одраслима. 11ошто је председник седнице Мањо (председник суда, Француска) честитао ван Хамелу на изложеним закључцима, и изјавио: да кривично пунолетство наступа и у Француској санавршегком 18-те године, познати Енрино Фери предложио је, да се образујс једна комисија, која ће деФинвтивно Формулисати погледо конгреса на питање о коме је реч, и које је, по његовом тврђењу, са чисто спекулативног терена прешло у род практичних ствари. Предлог овај усвојен је, и у комисију су изабрани : иредлдхач, Ломброзо и париски истражни судија Албанел. По овоме је дата реч Полу Кану, адвокату из Париза који је, поводом истакнутог иитања о поступању са малолетним злочинцима, нзјавио у главноме ово: Непрестано понављање, да се на оптуженичкој клупи појављују све млађе и млађе личности, постало је већ банално. Сви криминалисти и сви конгреси занимају се већ од дужег времена питањем од дечјем криминалитету, па ипак су резултати, до сада добијени тек средњи. Оно што се у овом погледу до сад нарочито посматрало, то су била деца већ изведена пред суд. Међутим, има један врло велики број деце, која врше казнима дела на штету својих родитеља и заштитника, и која обично не долазе нред суд. Ако се жели повољних резултата у борби против криминалитета, онда се и на ову децу мора обратити нарочита нажња, а најбоље средство за њихову поправку јесу фамилијарни иатронажи, које је у Француској створио истражни судија Албанел. Узрок највећег броја дечјих преступа лежи, по тврђењу пишчевом, у њиховој физиолошкој и исихолошкој конституцији. Чак и за оне случајеве, у којима се ови узроци на први поглед појављују као социјални, потребно је испитати да ли у основи нису ПСИХО-ФИЗИОЛОШКИ. Са гледишта социјалног разликују се две велике категорије деце, која врше иреступе: 1. Добра деца која имају рђаве родитеље, и 2. Рђава деца која имају добре родитеље. Заблуда је веровати, да су сва деца по природи добра, и да су њихови престугш последица рђавог васпитања, за која на лрвом месту носе одговорност родитељи. С друге стране опет, не треба ићи у крајност и сву кривицу бацати на децу. Један велики број деце преступника остављен је сам себи, без икаквог надзора. У многим случајевима, то су деца растурених породица, или су синови алкохоличара и хистеричара, али их тако

исто и у доста знатном броју има и из најотменијих Фамилија. Од куда долази то, да деца из последње категорије постају преступницп, кад ни у њиховој физичкој конституцији, ни у социјалној средини нема повода за преступ ? А шта да речемо оним честитим Фамилија.ма, у којима је по једно детс преступник док су сва остала без прекора, и чиме да објаснимо ове појаве ? Наследним или социјалним узроцима? Не, јер су и једни и други у овим случајеви .ма исти и иодједнако утичу на своју децу; истн је отац, иста мати, иста средина, исто васпитање, па ипак сва деца нису једнака. Није ли ово најбољи прилог за наше мишл.ење да се социјални узроци, који су неспорно способни за стварање и Фаворизирање склоности појављују често иута у психо-Физиолошким питањима! (настаииће се) Д. Ђ. Алимпић.

ПОУКЕ И УПУТИ

За издавање помоћи ради удо^љења из фонда свештеничког меродавно је решење Улрава Фондова. Даринка, кћи поч. Ж. 0., бив. проте крагујевачког, молбом својом од 5. јуна 1905. године молилаје Министра пародне привреде. да пареди Управи Фондова, да јој изда једном за свагда трогодишњу пенсију, коју је по смрти свога пок. оца уживала, ради удомљења. Управа Фондова, којој је ова молба била упућена на извештај, изјавила је, у акту своме од 13.јуна 1905. године Бр. 243., да би у интересу Фонда било, ако би се молитељици, иа име удомљења, издало једном за свагда 2400 дин. Молитељица је изјавила да ирис.таје на ту суму, али се венчала пре но што је донето решење по њеној молби. Услед тога, Министар је нашао, да је, на основу чл. 34. закона о Фонду за издржавање удовица и деце умрлих свештеника и ђакона источно-православне цркве, молитељица изгубила право на помоћ из овог Фонда, јер по наведеном члану та се помоћ може дати удовицама и кћерима умрлих свештеника и ђакона, по њиховој молби, а на предлог Министра народне привреде и но одобрењу Краља, само у случају, ако се добије увсрење, да се оне без те помоћи не би могле удомити. Међутим молитељица се обратила за помоћ хМинистарству 9. јуна 1905. године, а већ 12. исгог месеца и венчала се, што значи, да се и без номоћи могла ^домити. Зато је решењем од 2. новембра 1905. године 'ГБр. 5892 одбио молитељицу Даринку од иоменутога тражења. По изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од 25. априла 1906. год. Л» 3404., поништио је решење Министрово са ових разлога: Ио чл. 1, 2, 25. и 28. закона. о Фонду за издржање удовица и деце умрлих свештеника и ђакона православне вере од 11. марта 1891. године, овај фонд заснован је од улога свештеника, ђакона, и

других приноса у чл. 6. и из њега имају право на издржање удовице и деце умрлих свештеника и ћакона ло решењу грађанских судова. Тим фондом непосредно рукује Улрава Фондова, по наређоњима која постоје у закону у иеисионом Фонду за удовице и децу умрлих чиновника, а падзор врши Министар народне привреде. Сем издржања, ио чл. 34. овога закона, удовицама, и деци умрлих свештеника и ђакона, које би уживале само издржање, при удаји може се, на предлог Министра народне привреде, а по одобрењу Краља, издати из Фонда једанпут за свагда највише трогодишње издржање, ако се у интересу Фонда то за добро нађе, и добије уверење, да се без те помоћи не би могле удати. Та се помоћ издаје после удаје у року од 15 дана. Као што се види из акта, жалитељка Даринка молбом под Бр. 3425. па основу поднетог општинског уверсња о њеном стању, тражила је ову ломоћ, и Министар је послао ту молбу Управи Фондова, која је по чл. 2. овога закона, у вези са чл. 27. закона о пенсионом Фонду за удовице и децу умрлих чиновника, иадлежна да цени да :ли је у интересу Фонда да се жалитељици иомоћ даде, или да и даље, ако се не уда, остаие на терету издржања Фонда. Управни Одбор Управин, као што се види из њеног писма од 13. јуна 1905. године Бр. 243. нашао је, да се може жалитељици на име помоћи издати из Фонда 2400 динара, о чему је Министар, као што се види из писма од 18. јуна 1905. године Бр. 3549. известио жалитељку иреко Управе града Београда и упитао је, да ли на то пристаје, на шта је она у акту Бр. 0730. и изјавила свој пристанак. После овога и одлуке Управе Фондова, која је једино иадлежна да цени, да ли је корис.но за фонд да се ова иомоћ изда, — Министар, место да је учинио предлог за највише одобрење, одбија жалитељку од тражења, једино с .тога, што се је она венчала не сачекавши одобрење, те из тога изводи претпоставку, да се је могла и без ове иомоћи удомити. Овакав разлог, који је заснован на претпоставци, противан је општинском уверењу, које је жалитељка лоднела у молби, а то што је се венчала пре највишег одобрења за ову помоћ. не може имати никаквог утицаја, јер се та помоћ по закону и издаје из Фонда иосле удаје на петнаесг дана..

Један слунај погрешног разумевања прописа нл 53. в. закона о општинама. Пачелник среза р.... тражио је од одбора општине в.... да одмах разреши од дужности лрсдседника олштинског за то: 1. што је пресудом првостепеног крушевачког суда од 12. новембра 1897. године Л» 19286. био осуђен на три месеца затвора за дело послуге новцем примљеног у званичној дулшости; 2. што је у друштву са једним кметом извршио утају новца лримљеног у служ-