Policijski glasnik

БРОЈ 1.

ГОДИНА III.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВД УНУТРАШЊИХ ДЕЛД

„ПОДИЦИЈСКИ ГДДСНИК" издази једаивут. а према потреби и вишо пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмаље за пола годтгае. код свију полицијских власти, и износи.: 20 динара па годину за државна и општинска иадлегптва, а за све друге претплатнике у ошпте 12 динара годишае. За иностранство: годишње 24, полугодигање 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласиика" ие продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО - -»4!-» Уканом Његовбга Величанства Краља Петра 1., на предлог Министра. ун.утраптн.их дела, а на основу члана 34. аакона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 1. децембра 1906. године № 8056, донето на основу тачке 9. члана 144. Устава, које гласи: да се Фралц Чежек, бравар железничке дирекције у Нишу, родом из Кобиле у Ауотро-Угарској и иоданик исте државе по сво.јој молби прими у српско поданствр заједно са својом женом Јелисаветом, изузетно од $ 44. грађаноког закона, пошто је поднео уредан отпуст из сво.г досадањег поданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 10. децембра 1906. године у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Пегра I., иа предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о лословном реду у Државном Савету, одобрено је регаење Државног Савета од 1. децембра 1906. године № 8055, доното на основу тачке 9. члана 144. Устава, које гласи: да се Димитри.је Илић, учитељ из Јелашнице, родом из Козјег-Дола у Турској и иоданик турски, ирими у сриско поданство изузетно од § 44. грађанског закона. Из канцеларије Министарства уНутрашњих дела, 10, децембра 1906. године у Веограду, Указом Његовога Неличанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета. решено је: да се Д-р Максим Селаковић, лекар среза масури^ког. и пољаиичког, на основу тач. 2, § 69-ог, а с обзиром иа § 75. закона о чиновницима грађанскога реда, по својој молби, сгави у стање покоја, с пензијом, која му припада по годинама олужбе. Из канцелари.је Министаротва унутрашњих дела, 20. децембра 1906. године у Веограду. Указом Његовога Велича.нства Краља Петра 1., одобрено је решење Иародне Скунштине, сазване у редован сазив за 1906. годину, које гласи: »да се Др. Ивану Поповићу, лекару среза параћинск.ог време од 3 год. 4 месеци и 26 дана, које је провео као ле-

кар. урачуна у године указне службе за пензију, с тим да товреме плати улог Управи Фондова«. Из канцеларије Миниотарстка унутрадоњих дела, 23. децембра 1906. г. у Београду. СТРУЧНИ ДЕО ДОКАЗ У ИРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

ПРВИ ДЕО О ДОКАЗУ У ОПШТЕ I 1Нојан доказа у Кривичном Постуику Извршењем кривичног дела нарушава се, поред нападнутог правног добра, и правни поредак, који је држава позвана да штити ради оотварења свих својих других позитивних задатака. Иопуњавајући сво.ј задатак заштите права, држава има да се бори противу неправа и да успостави нарушени правни. норедак. Отуда право државе да казни нарушиоца, јавног правног поретка. Казна је према томе зло, које држава по своме праву и по овојој дужнооти наноси учиниоцу кривичног дела, ради одржања јавнОг и правног поретка. Али држава има права Да казни оптуженог само тада, ако је ова.ј одиста извршио кривично дело, које му се на терет ставља. Да ли је пак оптужени извршио кривично дело, има се утврдити само путем поступка. С тога је и циљ Кривичном Поступку, да се пронађе и казни прави кривац, иа и он не више но што је заслужио. Из права и дужности државе да казни само правог кривца изилази, да се Кривичним Поступком мора тражити и утврђивати само материјална. истина. Примена материјалног Кривичног Права омогућава се тек Кривичним Поступком, Питање 0 виности однооно невиности оптуженог има суд да реши у Кривичном Поступку, пошто прикупи све чињенице и оцени све моменте, који могу бити од утицаја на решење тога питања. Кад у истрази није остало више ниједног срества, којим би се могла утврдити виност или невиност оптуженог, онда суд приступа доношењу пресуде. Како се кривичним делом руши правни поредак, то суд пресудом својом има правно да уреди ноједини.