Policijski glasnik
СТРАНА 2
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 1
оиорни случај. Пресуда садржи коначну одлуку о постојању ниноети односпо невинооти оптуженог. А како се виност односно невиноот утврђује на основу чињеница прикупљених у поступку, то пресуда претпоставља постојање свих тих тињеница. Пресуда дакле почива на извесној основици која се оаотоји из чињеница. Да би сад пресуда, као резултат целокупног поотулања, одговарала материјално.ј истини, која је ци.н. Кривичном Поступку, то основица, иа којој почива прооуда, 'мора бити истинита, "г.ј. ове чињенице, које олуже просуди као основица, морају бити истините, Без овога немогуће је применити казнени законик на учиниоца кривичног дела. Тако н.пр. § 155 к. з. глаои: »ко хотично и с предумишљајом човека убије да се казни смрћу«. Казна, коју угрожава овај закон, може се извршити над једним лицем оамо тако ако ,је аресуда. изречена: да се А. за ово дело убиства казни омрћу. Али ова пресуда: да се А. за ово дело убисгва казни смрћу, биће само тада оцравдана, ако је утврђено, да је А, хотичио човека убио и убиство с предумишљајем извео. Дакле претпоставка пресуде: да се А. казни омрћу ит.д. јесте иввесност или истипитост чињенице : А. је хотично човека убио и убијство с предумишљајем извео. Тек кад се истинитост ове чињеНице утврдила, могла се донети и она нресуда. која почива на материјалној истини. Да би дакле држава могла остварити овоје право кажњења кривца, нотребно је, да се утврди истинитоот свих оних чињеница, на којима оуд хоће да заснива овоју пресуду. И то -утврђивање истинитости свих важних чињеница ми називамо доказ. 1 ) Реч доказ може имати различит појам, па се.ирема томе постављају и различите деФиниције. Тако: 1. Из овога гпто је до сад речено на првом месту изилази овдо појам доказа: иод речи доказ имају се разумети све оне ироцесне радње, уирављене на то, да, се утврди цстинитост чињениџа, које су од важности за судску иресуду. Ово је доказ у формалном смислу и, као што се види, овај појам доказа. идентичан је с доказним иостуиањем. Овоме појму доказа у Формалном омиолу одговара други један појам доказа у материјалном смислу. 2. Душевни процес је исти како код човека, ко.ји у обичном животу хоће да се увери о извесности какве чињенице, тако и код судије кад је реч о доказу виности или невиности оптуженог. Ни један ни други не узима једну чињеницу за извесну без испитивања и оцене, т.ј. не иде за простим утиоком извеоности. Па пошто ое сматра да је уверење свест о извесности, то та свест, као што каже Глазер, не може постојати, ако се не узме да уверење почива на извес.ним основима или разлозима, који" одговарају законима мишљења. Али извесност или иотинитост .једне чињенице може се добити оамо из других чињеница, које оу већ извесне и које стоје у тако теоној вези с чињеницом, која треба да ое докаже, да ое ова из оних изводи. Ова логичка веза између двеју чињеница обележава ое тиме, што се каже да једна доказује другу, њеи је_ доказ. Чињеница, која треба да ое докаже, зове се иредметом доказа (Шета ргоћапсН) а друга се зове доказни основ (ргоћа1ло, аг^итепкнп). Доказни основи су према, томе чињенице из ко.јих се изводи извеоноот или иотинитост предмета доказа, а доказна оредства оу извори из којих се добивају чињенице, које чине доказни основ. Тако н.пр. ако се каже А. је убио Б., то да судија буде уверен о извесности те чињенице убиства од стране А, т.ј. о виности или невиности А, он мора свест о своме уверењу заснивати на чиње-
') В1г1<тпјсг, Оеп1зсће8 81гаГрго<;о83гесћ1 395; Оеуег у НоИгепЈогГГ-овом На,пс11)исћ с1ез 81гаГргосе88Гесћ1;$ I 188, Вирр, Веи'е18 1П ЗЈгаГвасћеп 2.
ницама, ко;је оу већ извесне. Те извесне чињенице биле би н. пр. ако, би А признао да је убио Б, или ако би оведоци В и Г пооведочили, да .је А убио Б. Било из .једне или из друге од ових двеју извесних чињеница судија изводи извесност ове друге још неутврђене чињенице: да је А уб.ио Б, т.ј. оне извесне чињенице доказују ову другу, њен су доказ. Доказни основ овде би дакле било признање и сведоџбе сведока, ,јер ое из њих изводи извесноот ове друге чињенице да је А убио Б, а, ова чињеница била би предмет доказа. Дока-" зивати према томе значи: прибирати основе-за важноот једне пресуде. Пресуда мора почивати на основима или разлозима, да би се њоме дошло до извеоности. Из овега овога добивамо други појам доказа у материјалном смислу. Под доказом у матернјалпом смислу раауме со ску.и основа или разлога, који говоре за истиЛџтост или извесност неке важне чињениуе у иостуику. г Видимо дакле, да ое нод доказом разумо како доказивање, т.ј. докаани иостуиак (доказ у Формалном омислуј, т.чко и његов садржај, т.ј, скуи докааних основа (доказ у материјалном смислу). 8 2. Алсолутна и редативна истина. Објективна и субјективна. Циљ је доказа утврђење истине свих важних чињеница у поступку на којима суд има да заснујо своју пресуду. Све оно што је нредмет доказа мора, бити иотинито; ради истино ое, дакле, и подносе докази у Кривичном Поступку. Стога је, пре него што се одговори на питање, која ое истина тражи у Кривичном Поступку, потребно утврдити, шта се разуме нод истином у опште. Под истином се разуме сагласност иредставе о једном аредмету са самим бићем тога .иредметл. *) Кад дакле .једно лице има представу о једном иредмету, па се та предотава олаже с тим предметом, то ми кажемо. да ,је т.о лице дошло до истине о томе предмету. Србства> за оазнање истине каквих чињеница јесу разум и исруство. 2 ) Према томе, да ли се иотииитост какве чињенице добива помоћу разума или иомоћу иокуствм, и дели се она, на аисолутну и релативну истину. Апсолутна истина долази кз разума, т.ј. основи, из којих се добива иотинитост какво чињеиице, почивају на чиотим погледима разума, докле се ови основи код релативне исгине добивају из искуотва које у иото време одобрава и разум. Аноолутна се иотина зове још и а иодиктичком и то стога, што је приступна сваком човечијем уму, и може се претпоставити, да под извеоним околностима, оваки човек може до ње доћи. Овако добивена истина иокључу.је могућноот, о противном, па како се најлакше постиже у математици, то ое још зове и матемптичком истином, ;јер кад математичар н. ир. подноое доказе, да су три угла у једном троуглу равна двама иравим угловима, то је могућноот о противном потпуно искључена. Релативна истина ое оонива на иокуотву, које ое добива на основу чулних опажања. Ова оу опажања или неиосродна, ако једно лице на основу власгитих опажања долази до извеоности какве чињенице, или оу иосредна или изведена, ако се извеоноот о цечему добива оредством туђег опаЖања. Било
2 ) МШегтагег, ^ећге сош Ве1*е18 57 и даље; КИћа , Пн 1 Ве\уе181ећге 2; Оеуег у НоЦгепс1огГГ-овом НапЈћисћ <1е8 ЗЈгаГргогеззез 1 1 88, 1 89 ; СИа&ег, Напс1ћисћ с 1 р,8 81гаГргосез8е8 I 344 и лаље ; ВГгћтедег, Веи1зсће8 84гаГргосе8згесћ1: 395. ') МШегтагег, Глећге уош Ве\^е18е 63 и -даље; \Уећег, СЈећег (1еп Ве§г1ГГ с1ег з4гаГгесћ1Нсћеп ОетбвћеН у Кеииз Агсћју <1ез Сгг« VIII, 562.
2 ) \Уе1>ег у А гс М у <Јев Оггз VIII. 566 и даље: КИка, Осе Ве «о1 »1ећго 3; Оеуег у НоНгепсЈогГГ-овом НапНћчоћ Леа 81гГг. 1 189; ТЈИтапп, Ј.ећгћисћ с!е* 8(;гаГргос. 326.