Policijski glasnik

СТРАНА 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 3

округа врањског, да, пошто његрз задјружни брат Јован С., трговац из Ирања, ие лристаје, да се без садејотва власти поделе, образује избрани суд ради деобе њихове задруге, бирајуНи са своје стране једног судију. На своме оаслушању од 1. .јула 1906. године № 9645. Јован је изјавЛо да не пристаје, да се састави избрани суд, јер његов б]>ат Таса није његов задругар, за доказ чега је поднео потврђени оглас под Вр. 4990. од 1888. године, из кога се види, да се трговачка радња у Врању води на његово име. Иачелство је решењем од 7. јула 1906. године Ј\» 9645. позвало Јована, да у року од 15 дана избере судију, иначе ће му пачелство само изабрати — § 437. став други и § 438. грађанског судског ноступка. По жалби• Јовановој аво решен>е Ј.ачелства поНиштио ,је Мипистар Унутрашњих • Дела решењем од 15. јула 1906. год. ГТ№ 15160. са ових разлога; Кад се у овом случају иарпичари нису сами сложили, да им спор раснрави избраии суд у смислу $ 433. грађанског судског поступка, већ на против, Јован и ие признаје Тасу за свога задругара, иа је .о трговачкој радњи поднео и акт о нротоколисању Фирме код првостепеног враи.ског суда од 22. јула 1888 године •М' 4990., којим доказује, да је радња само његова |§ 187. грађанског судског ноступка и § 5. трговачког закона) о:'да га начелство није могло принудити, да му суди избрани суд, већ је требало, да уиути тужиоца Тасу да своје право тражи и брани код надлежног суда. Нолицијска власт може нриступити саставу избраног суда само у оним случајевима, кад се сами парничари на то 'сложе — § 433. грађанског судског поступка, или кад се то судском пресудом или решењем нареди у смислу § 434. истог закона, а не и у оним случајевима, где су питања о деоби спорна, јер су за ове надлежни само судови према чл. 146. Устава. Усва.јајући ове примедбе, начелство је донело друго решење од 21. јула 1906 године № 10218., којима је упутило Тасу, да се надлежном суду обрати ради задобијања права поделе имања. Ово решење начелства одобрио је Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 13. августа 1906 године П№ 17146, По изјављеној исалби. Државпи Савет нашао је, да је ожалбено решење Мининистрово саобразно закону, у колико се односи на упућење жалитељево на па])ницу за доказ: да је дућанска радња, у којој је жалитељ радио са својим братом Јованом, њихова заједиичка сво-јина, пошто је ово питање, према поднесеним доказима, како од страие Јованове, који не признаје ортачиНу у радњи, тако и од стране жалитеља, који нротивио овоме тврди, и за то подноси доказе, снорне нрироде, које има претходно судским путем да се расправи. А у колико се ожалбено решење односи на упућење жалитељево на парницу, за•доказ права на деобу непокретног имања, Државни Савет

нашао је, да не одговара закону; јер као што се из акта овог нредмета види, на име из жалбе нуиомоћиика Јовановог '№ 15160, упућене Министру нротиву ]>ешења начелства од 7. јула 1906 године Д» 9645., није спор::о нитање о заједничкој својини имања, које су жалитељ и брат му Јован паследили од оца пок. Сотира. Према овоме, а с обзиром па § 434. грађанског судског пбступка, за поделу овог имања надлежан је избрани суд. С тога је жалитељ неумесно упућен на парницу да и за ово имање доказује право на деобу. Писмом од 15. децембра 1906 године 1Ш 26033., Министар Унутрашњих Дела изјавио је да се слаже са горњим посматрањем Државног Савета, и да ће ирема томе издати жалитељу друго решење. Одлука Државног Савета од 19. децембра 1906 године № 8619.

У питању убаштинења, полицијска власт надлежна је само да тапију, потврђену већ општикским судом, оверн како у погледу потлиса, тако и истинитости садржаја. На основу чл. 97. тач. 1. и чл. 177. закона о оиштинама, и наређења начелника среза расинског Бр. 24100Ј903. год., пуиомоћник села Дедине, Богосав М., ])ади убаштинења села Дедине на своме имању — утрини, сачинио је тапију, коју су потписали сви граничари, сем пуномоћиика села Макрешана, који је изјавио да као граничар за село Макрешан ово убаштинење неће потписати, све док пуномоћиик села Дедиие не поднесе извршну пресуду, којом је село Дедине ову утрину добило, јер је иста у, епору са селом Макрешаном. Суд оиштине дедииске актом од 3. децембра 1904. год. № В!83. известио је начелника ср|,ског, да су наводи пуномоћника села Макрешана неистинити, јер село Дедине, по решењу начелника среза расинског од 20. јуна 1893. год. Бр. 9262., које је извршно, а по свршеној деоби и слору, сву ову утрину, која је у убаштињењу описана, добило је село Дедине као своју својииу, коју ужива од Пре 60 год. IIа основу тога и § 466. грађанског судског поступка, начелник срески решењем својим од 16. Фебруара 1905. године Л» 3238. наредио је пуномоћнику села Макрешана, да у року од 15 дапа поднесе доказе о поведеној парници. Ово решење одобрило је начелство окр. крушевачког решењем Бр. 3006)905; али решење начелства, по жалби пуномоћника села Макрешана, поништио је Министар унутрашњих дела иретниром својим од 12. маја 1905. год. Ш1> 11312, из ових разлога: Полицијска власт, ио § 295. грађанеког закона, била је ненадлежна за доношење оваквог решења, пошто је иадлежност полицијске власти приликом убаштип>авања сведена на то, да она тапију већ потврђену општинским судом овери, како у погледу потписа, тако и истинитости садржаја. Па како у овом погледу општински суд, као надлежан, није извршио цео овај предходни рад, у смислу § 295. грађан-

I ског закона и § 466. грађанског судског ноступка, онда ерески начелник пије требао решење доносити као ненадлежан, је]) овде није случај чињеног пониса — | 466. грађан. судског ноступка, нити случај ааузећа — 375. а. кривичног закона, у коме ■би полицијска власт могла и била надлежпа да једну страну иа париицу упућује. Начелство округа крушевачког, усвајајући ове примедбе као обавезне, поништило је решење начелника среског Бр. 3238. и препоручило му, да по истима даље по закону поступи. Поступајући по поменутим примедбама, начелник среза • расииског решењем својим од 18. маја 1905. године Бр. 10459. известир је обе заинтересоване стране, да се даљи рад ио овоме предмету неће предузимати. По жалби пуномоћиика села Дедине, ово решење одборило је начелство окру.жно и Министар унутрашњиХ дела својим |>етпењем од 22. септембра 1905. године 1Ш 24026. Државни Савет, ио изјављеној жалби, нашао је, да ,је ожалбено решење Министрово, из разлога у њему изложених, правилно и иа закону основано. С тога је одлуком својом од 19. децетбра 1906. године № 8597. — одбацио жалбу као неумесну. IV!. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињеиа су нам ова питања: I. Суд ошитиие бииовачке, актом својим од 7. иовемб])а пр. год. Вр, 1173, пита: »У току 1881, 1882. 1883. и 1884. год. многи сељани ове оппггипе узели су иа зајам извесне суме новаца од бив. гатедионице округа смедеревског, на лично јемство општинско, да купе волове, семе, храну за себе и стоку и т. д. Залоге нису никакве давали за узети за.јам, већ само подносили уверења издата од стране суда и одбора тадање општине биновачке, све по бснови чл. 71. закона о устројству општина и општинских власти а према тач. 3. чл. 17. закона о окружиим штедионицама која су оверавана и сроском влашћу; иа су неколико дужника овај сами платили, али приличан број иије платио, те еу ови од стране штедионице еуду тужени и осуђени, па пошто се од ових није могао дуг наилатити, — то ,је ова општина од Управе Фондова у чији је састав према правилима о њеном уређењу ушла штедионИца, суду тужена и осуђеиа на плаћање овога јемства, Од горњих дужнка, од којих се пе може да наплати дуг, има још неколико за које још није општина као јемац тужена. Моли се уредништво за обавештење. а. Да ли се дужнику управином за којега је општина осуђена, као и за кога није још, може узети у попис занаплату горњег дуга и оно имање, које је одобрено тач. 4. § 471. закона о пост. суд. у грађ, парниц. пошто овај суд мисли да су Управа и бив. штедионица јавне касе.