Policijski glasnik

ВРОЈ 34 је наш § 805. По нашем § 804. изгледало би да кад више њих овојим поступцима нанесу коме штету, да онда они за. исту у сваком случају сви солидарно оштећеномн одговарају. На пр. Петра пресретне Павле на путу, нападне га и пребпје му руку и одузме му сав новац. За тим наиђе ,1 ован на Петра, који је лежао крај пута, покуша да му отме сат и у гушању га убије. Накнаду штете, изгледа, могла би породица Петрова захтевати да солидарно плате Павле и Јован. Међу тим ваља се обазреги и на прву тачку § 810. грађ. зак.: »за туђа дела није дужан нико одговарати«. Према томе и по иашем законику ваља пазити на ово: ако с.у учиниоци дела по заједничком договору извршили дело, које је штету причинило, онда наступа солидарна одговорност њихова Ако договора иема, а може се одредити и доказати колико је штете поступак свакога од њих проузроковао, онда сваки одговара за својим делом причињену штету. Не могадне ли се то утврдити, онда опет наступа солидарна одговорност свију учинилаца. 3. Уарочиа. веза. између ра.дње штетникове и настуаеле штете иоотоји и онда, кад је иостајању штете доиринела у. неколико и радња или нерадња самога оштеКенога лица. У оваком случају, ако је могућно одредити колико је штету повећао поступак самога оштећеног, онда ће тај део он сам сносити, а ако то није могућно,' онда половину причињене штете има сам оштећени да сноси. (§ 805. срп. грађ. зак.; § 1305. аустр. грађ. зак.). Немачки г]Јађ. законик у § 254. овако решава ово важно питање: »Ако је при наступању штете било кривице и оштећеног лица, онда обавеза на накнаду као и количина накнаде, која се има дати, зависи од околпости. нарочито пгд од тога: у колико је штета поглавито од једне или друге стране била проузрокована. Ово важи и онда, ако се кривица оштећенога на то ограничила. што јо пропустио скренути пажњу дужнику на опасност од необично велике штете, за коју дужник није знао нити је морао знати, или што је пропустио да штету отклони или смањи"... Ирема томе но немачком гра!,. законику судија има да оцени све околности, које су на наступање штете утицале, па по томе да одреди, који ће део штете пасти на самога оштећенога, а који ће учинилац имати да накнади. Нарочито је од важности та околност: какав је степен кривице оштећеног и учиниоца штете. Нећи део штете понеће учинилац, ако је на пр. злонамерним поступком постајању штете допринео, а мањи

СТРАНА 275

ако му се само мала непажња може у кривицу ириписати По тумачењу немачких аутора овај § 254 важи и онда, кад Ј е У питању штета из вануговорних односа. Тако на пр. на некој грађевини намештена су скупоцена окна, која се обично не мећу, и власник зграде пропусти нарочитим знацима скренути пажњу пролазницима на ту околност. Буду ли тада окна чијом непажњом повређена, онда је и поступак оштећеног лица узрок штети, који утиче на смањење накнаде, која би се од учиниоца тражила. Ја мислим да се овако може узети и ло нашем § 805, и оштећени би могао тражити само накнаду за вредност обичних окана а не скупоцених. На послетку по последњем ставу § 254 немачког грађ. законика судија има да цени, да ли је оштећени својом кривицом пропустио штету отклонити или смањити. У погледу овога питања, вели Дернбург, од важности је утврдити, шта се овде под кривицом оштећенога подразумева? »Не може се од онога, коме штета грози или му је учињена, захтевати, да сав свој труд и сву своју имовнну угготреби на то, да смањи одговорност онога, који је противправно насрнуо на права и имовину његову. Али се од њега зацело може захтевати оно, што би он вероватно чинио да штету отклони, кад не би никога имао, који би му за исту био одговоран". За овај случај наводи Дернбург и згодан пример: један ковач коме није купљени наковањ лиФерован, не може годину дана затворити ковачницу, па онда од продавца тражити као накнаду годишњи приход ковачнице за то, што без наковња није могао ковачке иослове радити. Од интереса је и ово питање, око кога се води спор међу правним ауторима: да ли од некога повређено лице мора допустити да се над њим изврши операција, ако је она безопасна и без великих болова, а даје сигурне наде да ће повређени оздравити ? Губи ли повређепи, дакле, ако операцију не допусти, право да тражи потпуну накнаду штете, коју је услед повреде претрпео? Дернбург и други писци мишљнња су да губи, други писци су опет противни томе. Ја мислим да је мишљење Дернбургово оправдано само онда, ако је повреда непажњом проузрокована, а ако је неко из зле намере кога повредио, онда он треба јаче да осети тежину свога поступка, те од повре!,енога не може захтевати, да се — у циљу смањења накнаде штете — ма каквој операцији подвргава. (настаниће ое) Д-р Драг. АранђоловиЋ

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЈ1АСНИК

С КОНГРЕСА ЗА ЗАШТИТУ ДЕДЕ. (наставак) Међу осталим мислим да предложим ове законе: 1. Одобрење да жене могу бити стараоци; 2. Генерално и заводско старалаштво: 3. Завођење старалачких саветника, на које се имају пренети дужности надзора при предаји деце у породице или заводе; 4. Поправка васпитања ванбрачне деце; 5. Измене у гра^анскоме законику односно родитељских права која би отежавала з Аштиту деце ; 6. Установа за васпитање морално посрнуле деце јавним средствима: и најзад 7. РеФорме казненог закона за малолетнике. Ово би се имало извршити у облику новог казненог законика. Али ако ово за сад буде немогуће у целини

извести, мораће се извршити у облику извесних измена и допуна у садашњем казненом законику. РеФорме казненога закона морају на првом месту да учине измену у одређивању малолетства. Осим тога морају се унети и извесне материјалне одредбе за заштиту деце и омладине, а нарочито што се тиче извршења казни и казненога поступка. У круг рефорама морају се узети још и ове одредбе: условно извршење изречене казне, условно отпуштање, необавезно замењивање казне са старалачким васпитањем, нарочити судови за малолетнике, осигурање бранилаштва за малолетнике, искључење осуде у одсуству за малолетнике, ограничење јавности у суђењу код малолетника, учешће стручњака чланова друштва за напуштену децу и старалачко васпитање, као повереника при суђењу малолетника и т. д. Са последњим редакцијама свију ових законских предлога чека се на одлуке

овога конгреса те да се при томе послу употреби и све оно пјто конгрес изради. Ово се тиче нарочито етаралачкога васпитања, при коме играју важну улогу трошкови, а за које је г. Минио;гар Финансија још при претресу буџега за 1907. годину изјавио, да ће поред општина и провинција и држава с готовошћу дати своје прилоге. Поштовани г. Председник с правом представља, да ће Влада с великом пажњом пратити оно што се овде буде радило за старалачко васпитање, јер се наши погледи у многоме додирују с погледима изложеним у ре4>ератима овога конгреса. Нарочито ће бити од интереса да се иитања о трошковима за старалачко васпитање корисно реше, те да се у овом погледу на1)е најподеснији пут за њихову поделу између општине, покрајине и државе. Јер питање трошкова најтеже је решити. О томе сумње бити не може чак ни онда, ако се сложимо да је боље у скромном каквом об-