Policijski glasnik

СТРАТТА 276

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 34

ллку посао почети, него никако и не поч ии.ати. У тежплма за загититу деце и за наџугитену децу оличппа. се чвјблагорпдније милосрђе и друштвени етизам, човеиољубље и иолитикп. Обоје теже у разним прапцима: Једно сматра као највпше личност, друго целину, а последица тога ]е дпојстпо. Јер док се на једној страни тражи заштита од јавних власти на другој се — нарочито у казненим приликама — тражи и заштита оаги тих власти. Покушај да се у овоме дође до позитивних правпих одредпба, води не само до најозоилишјих основпих питања о праву и друштвеном реду, него разна примена заштите деце и старалачкога васпитања изпоси на површипу читав рој антитеза, услед којих је могу}|е да се у решељу ове ствари по1,е на странпутицу. И ако се у иашим постулатима криј.у противности, правии и интересии конфликти сваке врсте не треба да се варамо у једноставност наших циљева. Сваки од нас стоји п|)ема јавним властима у сличним двосмисченим одношајпма и измирење права личпости као јсдинице са д ||уштненим пагоном за одунсење основни јо проблем државе. Покрет који нас је овде скуппо, нема нарочито ту особину што јо пока^ао да су потребна изнесна одступања од ошпте парадигме (обрасца) одношаја између индивидуе и државе. Јер подмладак који на таје и који се услед рђавих прилика не може у добру да ра<вија, те да спреми доб|1е елемепте за државу и н.епо бнће; мора се ту1)ОМ помоћи да спасава, да би со очувао сиази на])Одној, или као пгго је г. предсодппк рекао да бисе вратио народу. За државу и народ нема веИе животнс потребе и врсдности но што је њи.хова ом.1 адина, јер држава и народ живе за буду/!.ност. Од>шевљепп овом идејом, лако ћемо савладати све прбтивности, а услед тога нашем иокрету мораће се одазвати све д]|;капне власти и опе ће од срца бе тв||дичења прниоти за старалачко васпитање и напуштену децу све жртве које су за то потребпе. Падајмо се да ћо рад конгреса просути обилпу светлост на ова питања и да ће помоћи да свуда допре уворење, да је за заштиту децс и за наиуштену децч аотребан новац, али да јс за тај циљ уио1 рсбљени новац најбоље и најкорисније улржен. Он ће бити с не малим интересом уштећеп у другим позицпјама државпога буџета. Управе провипцнја и општина знају да. су папуштена деца и сси|10тели старци два чипа једпе исте трагеднје живота и сваки Мипистар правдо радоваће се, ако услед д б|)0 урс1)0пога сга[)алачкога васпитања и пЈшхватања напушт не деце, могадпо у свомо буџоту да избрише пове1>е сумо којо се сад пишу за ка.шеие заводе и издржавање криваца. Ј р пред нашим очима видимо читаво ројеве изгубл.ених, од друштва напуштепих и вечито избачопих, читаве ројове оних, којп и ако н.мају ио нешто талепта, нншта не вродо, који живе па терет и себи и другима. Ето те ваља спас^вати и вратцти народној снази, као вредне раднике.

На коигресу је да за све те каже силну реч, с тога вам још једном од срца желим успешан рад. (Дуго одобравање, пљескањо и живео!) С овом беседом завршено је пре подне ирвога дана конгреса. * По подне у 2 1 / ј сахата започео је рад у трима секцијама, као што је у програму утврђено било. Управа Универзитета беше ставила конгресу на расположење три велика салона са споредним просторијама, које су служиле као гардеробе, конвенционалне собе и соба за биФе. Већ у 2 сахата беше почоо долазиги силан свет, а у 2' ј ' ј тачпо све су секције приступиле раду. Све просторије беху дупке пуне. Многи нису добили места за седење, но су стајали. Тешко је у овом извештају исцрпсти шта је све у којој секцији урађено, тек нешто ваља поменути. Тако у I секцији дао је своје мишљење професор Универзитета и члан горп .ега дома г. др. Ламаш') о питању: »Да ли би кориспо било да се пропишу нарочпте ка -иепе норме за заштиту дечјега здравља, као и за заштиту п.ихокога моралнога и телеснога жлтвота?« Ово питање одговоропо је потврђујући да би то корисно бпло, али да казна не долази изолисана као казна, него да се увек имају на уму средства која су кривцу стојала иа расположењу и последнцо, т. ј. у колико би казна корист1;ла. Претња у овом случају само би опда била корисна, ако се нс би могло што друго ка > казпа применити. РеФереиат :!а то питање проФесор прашкога универзитета г. др. Глајеиах за то је, да се употреби сва строгост казне против злостаљања у овом погледу, алп тек онда кад су све опомене и претњеста оле безуспешне. (наставпће ое) саопштио Д-р Ник. Ј. ПетровиЋ ШТ ЗА ПОЛИДИЈСКЕ И ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ прцредио Ђур. Ј. ЂорђевиЂ оиружни начелндк. (паставак) На страни 195. књиге почиље други део, који се бави извиђањем кривичних дела. Говоре11И о задатку дриГаве и њоних органа у заштити личности и имовипе, г. ТЈорђовић то чпни тако пезгодно и неодређено, да бгЈ се из речи »да Ке се њихова окрњена права повратити« разложно могао извести закључак, како је он поштов^лац теорије » накнаде к , која данас тепжо да је пушмљена ма где код култу*рнијих парода. Али верујући и сами да су његовп погледи иа значај казне сувремени, и да је ово игра речи, ми ћемо приступити блнжем разгледању овога одељка. ') Г. др. Јамаш одрођеп је за другога заступнииа Аустро-Угарске на Хашкој ко1М >сроацнји, и сматра |се као канадитет за правиичке послове.

Одмах нам пада у очи, да је прештампан скоро цео кривични поступак, те не само што одузима књизи карактер ,једнога упута, него истиче и саму непотребност овога, кад је познато. да нема иследне власти, која нема при руци засебно штампан овај закон. Цео овај одељак, сем законског текста, казује резимирано предавањо г. Св. Станојевпћа, иређашњег проФесора на Великој Школн за овај предмет, и разне позајмице из предмета, који су у вези са овим. Наравно, да г. Ђорђевић није нигде поменуо изворе за своја теоријска и практична разлагања, као год птто није нигде помонуо, да је добре две трећино расписа и објашњења узео из »Полицијског Зборника«. На страни 200. у тачци 9. г. Ђорђевић говори о сукобу иолицијских власти, о надлежности, па налази да о овим сукобима решава министар унутрашњих дела. Ово је тврђење погрошно. По §. 8. Устројства Касационог Суда. ове је сукобе решавала. Касација све до појаве Уставе од 5. јуна 1903 годипе, који је члаиом 114 — тачком 7. ово право пренео на Државни Савет. Посло овога уставпог наређења, које је јасно, свако друкчије поступање не би било правилно, и могло би донети недогледне штетне последицо. У тачци 12. под 2, г. Ђорћевић вели. да тужбом треба обухватрЈти и готовост тунГИоца, да ће заклетвом потврдити који су извршиоци дела. Кад је ово условио, онда је било потребно да објасни, зашто је све ово потребно, кад оп сам у тачци 326 на страни 301, одриче сваку вредност овим изјавама тужиоца. Ово је могао бар опредељеније рећи. кад је пре издавања своје књиге веК имао пред собом познату одлуку о лпте седнице Касационог Суда о оспову подозроња из § 123. т. 3. крив. суд. поступка. У тачкп 24. (стр. 207) овога одељка, говорећи о §. 29. кр. суд. пост. писац вели, да ће се и у случајевима тачке 4. овога закопског, наређења прокинути истрага, ако се утврди неурачунљивост кривца или случа.ј нужне одбране. То би, међутим, била велика погрешка, јер та неурачунљивост и нужна одбрана, има да се утврди пред судом. Види се да се око овога двоумио и сам г. Ђорђевић, јер је у тачци 26. овога одељка изоставно тачку 4. § 29. кр. суд. поступка, те тако изгледа да може бити и овако и онако. Говорећи о значају § 17. кр. суд. поступка, г. Ђорђевпћ цитира само овај §, остављајући да саме власти мисле о томе: у којим се случајевима неће извршивати пресуда кад приватни тужилац од тужбе одустане. Овде је, мећутим, требао да изнесе своје мишљење, јер је ово питање и данас спорно. Оно је спорно у тој мери, да га судови неједнако решавају, а неједнако су се о њему изјаенили и извесни писци, третирајући га у појединим часопиоима.